Piše: Svetislav Basara
Otkako se pojavio Tviter, srpska dupeta su malčice odahnula dušom. Ako se pitate zbog čega, znajte da je to zato što su u predtviterska vremena dupeta nenamenski traćena da bi se kroz njih izgovorilo ono što se – u zavisnosti od epohe – ili ne sme, ili ne može izgovoriti kroz usta. Dupeta sada obavljaju samo svoj prljavi posao. Ostatak je prepušten Tviteru.
Bilo je očekivano da će nakon emitovanja prve emisije „Crveni karton“ uslediti cunami odjeka i reagovanja, što se i dogodilo. Takođe je bilo očekivano da će najviše odjeka iz reagovanja stići iz segmenta populacije koji principijelno nikada, nigde i ni po koju cenu ne čita i ne gleda TV Kurir.
Deo odjeka i reagovanja upućen mi je lično, kroz moje prozore u svet – SMS i Vajber – drugi deo su mi prosledili moji obaveštajni oficiri za društvene mreže. Iz priloženog se dalo videti da je moj prvi gost Vuk Drašković nagraisao više nego moja neznatnost, inače dežurna crvena krpa pred očima svih beogradskih čaršija. Poglavito zato što je Vuk u „Kartonu“ izgovorio neke neprijatne stvari, koje se u Srbiji po pravilu prećutkuju i odgurkuju pod onaj guber.
Emisija „Crveni karton“ nije – i neće biti – Famozno u video-formatu. Evo zašto. Ono što je dozvoljeno (i poželjno) napisati i odštampati, nije u redu reći čoveku (i o čoveku) u neposrednom razgovoru. Verbalna pirotehnika, rodomontade, bufonerije i napušavanja u Famoznom služe kao bućkalo ili (pre) kao zaslađivači gorkih, a istinitih pilula koje na silu Boga izvlačim ispod onog gubera.
Avaj, mi smo društvo (funkcionalno nepsimenih) francuskih studenata, šesetosmaša, koji hoće nemoguće. I to odmah. Kao što se decenijama intenzivno očekuje dolazak „neokaljanog lica“ koja će u trenu rešiti sve (lične) probleme, isto tako se očekuje da se u 3.000 karaktera ili u 75 minuta emisije raskrinkaju svi negativci i razotkriju sve mračne tajne ovog društva.
Upravo je ta, već legendarna, brzina na zlo, hitrina na grabež i neizlečiva sklonost brzim rešenjima idealan ambijent za uspon negativaca (svih boja) i gomilanje mračnih tajni pod guberom.
Iz raskošne ponude meni lično se najbolje svideo odjek i reagovanje koje kaže, citiram: „Jebote, koji šou ova Basarina emisija, bukvalno direktan prenos iz kafane“. Na drugom mestu top-liste je tvit: „Nema nikakav papir pred sobom“. Svi ostali tvitovi – a legion im je ime – zauzimaju počasno treće mesto.
U očiglednoj nameri da mi spuste qwrz, dupeta – pardon, tvitovi – nehotice su mi napravili kompliment. Daj bože da „Karton“ i ubuduće liči na direktan prenos iz kafane, jer su kafane mesta na kojima se mogu čuti istinitije i pouzdanije informacije nego na televizorima, novine da i ne pominjem. Papira što se tiče, ne treba mi. Poznajem materiju. A poznajem i većinu onih koji će gostovati u „Kartonu“.
