Literatura nas uči da nijedan predator ne može da operiše bez omogućivača (enabler). Enableri-omogućivači su ljudi koji pružaju mogućnost predatoru da načini zločin, napisala je na svom Fejsbuku spisateljica Biljana Srbljanović.
Osvrćući se na slučaj mladih glumica koje su samozvanog učitelja glume Miroslava Miku Aleksića optužile za silovanje i seksualno uznemiravanje, a potom i na sramnu odbranu Aleksićeve supruge, Srbljanovićeva je objasnila da omogućivači pomažu predatoru da ima alibi, normalizuju krivično delo i iz različitih razloga ne samo da dopuštaju, već stvaraju uslove da krivično delo ili razorno ponašanje budu mogući.
– Omogućivači (enableri) neretko su prve žrtve predatora i delimično zbog toga nemaju potpuni uvid u strahotu dela koje omogućavaju. Ipak, to nije ni opravdanje, ni izgovor, ni osnova za aboliciju i razumevanje. Nema predatora bez omogućivača, bili oni svesni svoje uloge ili ne. A nema ni enablera (omogućivača) koji je toliko nesvestan, da ne zna da je deo jezivog zločina, za koji stvara uslove, koji opravdava zločinca, koji jatakuje najgore prestupnike, sve znajući da su oni sami ključni saučesnici gnusnog čina ili činova – navela je Srbljanovićeva.
Pozicija moći
Objašnjava da ako je omogućivač to
– Omogućivači su često jednako krivi koliko i predatori. Posebno kad se sami inkriminišu napadima na žrtve, minimiziranjem zločina, lažnim svedočenjima i finansiranjem i organizovanjem odbrane predatora. Omogućivači su ili nesposobni, nesvesni i psihotični ljudi kojima je potrebna ozbiljna terapija ili gnusni saučesnici koji odlično znaju šta rade, ali im je lična naklonost važnija od zakona, etike i opšteg dobra. U svakom slučaju, nije im mesto u javnosti, kao ni na odgovornim pozicijama sa kojih mogu da ugroze sve žrtve – istakla je Srbljanović.
Složen manipulativni sistem
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže za “Blic” da nije neobično da zlostavljači, a posebno oni koji seksualno zloupotrebljavaju decu i mlade osobe, izgrade složen manipulativni sistem u koji su uključene mnoge osobe koje će pružati alibi zlostavljaču, a među njima mogu biti i žrtve takve zloupotrebe.
liko nesvestan, on mora biti uklonjen sa pozicije moći, bilo da je to u porodici, školi ili na radnom mestu. To nam govori da omogućivač ima zakržljali moralni sistem, da nema empatiju niti osećaj za stvarnost i time sebe diskvalifikuje iz pozicije koja podrazumeva bilo kakvu odgovornost.
Zlostavljači su sasvim svesni šta rade, znaju da je takvo ponašanje zabranjeno, da predstavlja zločin, i iskoristiće sve mehanizme da ga uklope u kontekst, da ga maskiraju, nomalizuju, da se predstave socijalno poželjno i razviju mreže podrške, koje će aktivirati u slučaju sumnje ili obelodanjivanja zločina. Zlostavljači su manipulatori, uspešni u obmanjivanju, izvrtanju argumenata, poželjnom prikazivanju u javnosti, tako da koriste sve svoje resurse, moć i ugled, u svojoj odbrani – navodi Ignjatovićeva i ističe da oni svesno prave zamku da bi obezbedili “dobrovoljnu” žrtvu, da potkopaju njen otpor i osiguraju ćutanje, ili da uvuku žrtvu u zločin na način koji je čini njegovim “saučesnikom”, u čemu pomažu i neki od nesvesnih psiholoških mehanizama odbrane (preživljavanja).
– U tom smislu se može razumeti, mada ne i opravdati, aktivno nastojanje žrtve da odbrani silovatelja – objašnjava ona.
Predrasude o žrtvama
Zlostavljaču, kaže, pomaže i sistem predrasuda o žrtvama koje razvija i održava svako društvo. Žrtvama se ne veruje, što zlostavljaču olakšava izvrtanje situacije, predstavljanje da je on žrtva lažnih optužbi i spletki, tako da se drugi stavljaju u njegovu odbranu i okreću agresiju prema žtvi.
– Za one koji ne znaju ništa o fenomenu seksualne zloupotrebe i nasilja, najbolje, najmoralnije bi bilo da se uzdrže od bilo kakvog komentara, optuživanja žrtve ili opravdavanja zlodela i učinioca, čak i kada se radi samo o sumnji. To što neki ljudi mogu da imaju sasvim dobre prijateljske, poslovene ili druge relacije sa osumnjičenim za seksualnu zloupotrebu ne dokazuje baš ništa u vezi sa zlostavljačem, njegovom privatnom sferom, zloupotrebom koji čini po svom izboru, bez osećaja krivice. S druge strane, nije teško zamiliti da će saučesnici u takvim delima srčano braniti zlostavljača, predstavljajući ga kao dobru, uglednu, porodičnu osobu, jer tako brane sebe i privilegiju da se zločin čini bez sankcije – navodi naša sagovornica.
„Da naučimo da poštujemo žrtvu“
Tanja Ignjatović kaže da je društvo odgovorno, uključujući i medije, za vrednosti koje uspostavlja, za to kome se daje prostor za javnu reč, za opravdavanje osumnjičenog i za okrivljavanje žrtve zločina.
– Zbog toga je nužno da unapredimo informisanost i znanje svih o pojavi seksualne zloupotrebe i da naučimo da poštujemo žrtvu, kao i da preuzmemo odgovornost za vlastito delovanje koje omogućava da se seksualno nasilje dešava pred našim očima, bez ikakve posledice – zaključuje Tanja Ignjatović.
Supruga samozvanog nastavnika glume Miroslava Mike Aleksića, profesorka glume na FDU Biljana Mašić, sve češće gostuje u medijima gde brani svog supruga. Istovremeno, ona je nastavila da predaje na Akademiji, što život mladim glumicama koje su optužile njenog supruga za silovanje i seksualno uznemiravanje ili svedocima u slučaju čini neprijatnim. Na društvenim mrežama samo za potrebe odbrane Miroslava Aleksića otvoren je jedan broj naloga koji uvredljivo govore o mladim glumicama, ali i o svakom ko se usudi da stane u njihovu odbranu.