Svetislav Basara
Jedan tvit je našoj današnjoj kolumni legao ko budali šamar. Kao što je opštepoznato, nedremanoj Rotopalanki ništa ne promiče, ništa je ne sme iznenaditi, sledstveno ni (nepotpisanom) dežurnom Rotopalankinom oficiru za vezu s Rusijom nije promakao tvit Aleksandra Olenika, koji trenutnu boravi u Ukrajini, koji se uslikao na vrhu nebodera na kijevskom trgu Majdan i otuda pozvao beograđanstvo na protest protiv nasilja, uz napomenu – „ništa nije slučajno“. Primerenija napomena bi bila – „ni slučajno“. Ali o tom potom.
Nepotpisani novinar u civilu takođe nije propustio da raširi malo panike: „Podsetimo. Na kijevskom trgu Majdan započela je revolucija koja je završena krvavim sukobom i smenom vlasti u Ukrajini, nakon čega je počeo pogrom ruskog stanovništva širom te zemlje.“ Verovatni epilog: Milinčićka je praporčkiku iskeširala 75 evra i priložila paklicu „laki strajka“.
Strah vlasti da bi se Majdan mogao dogoditi na Tašmajdanu vazda je „prisutan“, što rekle tabloidne novindžije, ali je, kao i ogromna većina naših strahova, iracionalan i neosnovan. Tako to ide na ovom garavom svetu: uvek te zadesi pičvajz koji nisi očekivao, pa ga se nisi ni plašio.
Kako se ono kaže: pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću garantujem da se Majdan na Tašmajdanu nikada neće dogoditi. Iz mnogo razloga. Od kojih ću pomenuti samo neke.
Razlog 1: sve se događa samo jednom. Ako se to što se jednom dogodilo pokazalo kao dobitna kombinacija, pa ako se neko polakomi da to ponovi, iz toga ispadne farsa.
Razlog 2: nemamo mi „visinu“ za Majdan. Ko je gledao istoimeni dokumentarni film Sergeja Loznice, znaće o čemu govorim. Za tako nešto potrebni su čvrsti i odvažni ljudi na obe sukobljene strane, a kod nas ih nema ni na jednoj.
Najvažniji razlog br. 3: Nemiri na Majdanu nisu izbili zbog personalnih prepičkavanja, pogotovo ne zato „što ovo nikada nije bilo ovako“, nego zbog kardinalnih, strategijskih razmimoilaženja tadašnje ukrajinske vlasti i opozicije. Naime, tadašnja ukrajinska vlast je udarnički radila na ponovnom vraćanju Ukrajine u status Male Rusije, da bi uz već pacifikovanu Belorusiju bio zaokružen prostor Velike, Male i Bele Rusije. A posle, posle bi uz božju pomoć na red došle Poljska, baltičke zemlje i – na kraju – Carigrad. A posle? Posle bi Milinčićka zapandrčila krst na Aja Sofiju.
Većina stanovništva Ukrajine, uključujući i mnoge Ruse, bila je za opstanak ukrajinske nezavisnosti, pa kako im bude, i za to su se izborili. Nedugo potom su kažnjeni aneksijom Krima i „specijalnom vojnom intervencijom“, s kojom će se, nadam se, Ukrajina takođe izboriti.
Kako upriličiti Majdan na Tašmajdanu kad bi najmanje dve trećine opozicije otvoreno dale dupe da se Srbija pretvori u Malu Rusiju, dočim bi preostala trećina isto tako dala dupe, ali se usteže da to otvoreno kaže.
U preksutrašnjem broju sledi izveštaj sa jučerašnjeg Tašmajdana.
(Kurir, famozno, 10. juna 2023.)
