BRISEL/STRAZBUR, 8. marta 2022. (Beta-AP) – Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je danas da ruske oružane snage možda namerno gađaju civile koji pokušavaju da pobegnu od vojnog napada na Ukrajinu.
„Postoje veoma vredni izveštaji o civilima koji su bili pod vatrom dok pokušavaju da se evakuišu. Gađanje civila je ratni zločin i potpuno je neprihvatljivo. Potrebni su nam humanitarni koridori koji se u potpunosti poštuju“, rekao je Stoltenbegr novinarima u Letoniji. On je rekao da NATO ima odgovornost da osigura da se sukob ne proširi van Ukrajine i da pojačava svoju odbranu kako bi osigurao da članice u blizini Rusije i Ukrajine ne budu sledeće na listi ciljeva Moskve.
Greške Vladimira Putina i ruskih obaveštajaca
Zapadni politički i obaveštajni izvori ne vide jasno koliko će trajati i kako će se okončati ruska vojna invazija na Ukrajinu, ali preovlađuje mišljenje da će to trajati dugo i zato što su ruski obaveštajci napravili bitne greške u planiranju operacije i samouverenosti s kojom Moskva, pre svega predsednik Vladimir Putin, nastavlja ka zadatom cilju.
Tako se tvrdi da su krupne greške u planiranju, taktici ulaska ruskih trupa načinili pre svega ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik generalštaba Valerij Gerasimov, a navodno je potvrdio svoje vrednosti jedino šef vojne obaveštajne službe GRU general Aleksander Zorin, „koji se proslavio u operacijama u Siriji i zbivanjima u Libiji“.
Dok neki američki i evropski analitičari, uključujući NATO, misle da na duži rok Putin ne može dobiti rat u Ukrajini, čelnici nekih evropskih zemalja upozoravaju da „najgore tek sledi“, a da Moskva ne odustaje od zaposedanja bar istoka i juga zemlje, Kijeva i Harkova, uz uspostavljanje sebi prijateljske vlade u toj zemlji.
Načelnik generalštaba francuske armije general Tijeri Birkar je ocenio da „ruski buldožer može stići do kraja“ i rekao da su francuska obaveštajna saznanja, slično drugim evropskim partnerima, govorila da je malo verovatno da će doći do ruske invazije na Ukrajinu „da bi cena bila strašna, a da Rusi imaju druge mogućnosti“, ali da su se američke procene pokazale tačnim. General Birkar je naveo da se francuski oprez dugovao i lošim iskustvima s procenama i tvrdnjama američke obaveštajne službe CIA naročito u vreme američke vojne intervencije u Iraku.
Italijanski privredni dnevnik Il Sole 24 ore smatra da se ruska vojska „zaglibila u ukrajinskoj močvari“, a da je general Šojgu ključna ličnost u ovom sukobu. Milanski list navodi ono što smatraju i drugi analitičari, a to je da se na početku invazije i dolaska ruskih oklopnih vozila u predgradje Kijeva smatralo da je to „munjeviti rat koji govori o pobedi Putinove vojske“. A to je, kako se navodi, i bio plan generala Šojgua.
Sad se čuju i mišljenja da je na duži rok neodrživ ruski plan da slome ukrajinsku vojsku i otpor, dovedu na vlast sebi naklonjenu vladu, posebno onu koja bi imala i unutrašnji i spoljni legitimitet. Loše taktičke procene i potezi su onemogućili da se brzo dođe do vojne pobede i uspostavljanja „mira pobednika“, uz moguću od Moskve željenu neutralnost, demilitarizaciju, izmenu ustava, pa i teritorijalne ustupke.
Svi analitičari su saglasni da je mnogo uspešnija ruska vojna operacija na jugu Ukrajine, a da su naročito podbacili planovi da specijalne snage, delom uz pomoć pripadnika paravojne privatne formacije „Vagner“ brzo zarobe predsednika Volodimira Zelenskog i vrh ukrajinske vlasti.
Bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO Roz Gotemeler je sklona da ceo spor oko Ukrajine i konačnu vojnu operaciju pripiše ličnosti samog predsednika Putina, za koga tvrdi da je „lično osetljiv, prgav, prezire protivnike i nameće se na vrhu ruskog sistema“. Putinu se pripisuje da „sebe vidi kao obnovitelja ruske imperije…i u svemu što je govorio i pisao je bio ozbiljan, što i sad vidimo“.
„Politički cilj će biti da Ukrajinu primimo u EU i NATO, uz obnovu herkulovskih razmera. Ako bi Rusija opstala u razbijenoj, podeljenoj Ukrajini, uz stalne borbe na samoj istočnoj granici NATO i humanitarnu katastrofu „, to bi bila najgora varijanta. „A ništa manju brigu“, zaključuje Forin polisi.
Sputnjik i TV RT – oružje u ekosistemu Kremlja
Zvaničnici Evropske unije (EU) i poslanici Evropskog parlamenta ocenili su danas da je odluka o zabrani ruskih državnih medija na teritoriji Unije neophodna da bi se pariralo informativnom ratu Moskve. Visoki predstavnik EU Žozep Borel je u raspravi u Evropskom parlamentu o stranom medijskom uplitanju i dezinformacijama, odbacio kritike da EU odlukom o zabrani Sputnjika i televizije RT ugrožava slobodu informisanja.
„To nisu nezavisni mediji, to su instrumenti, oružje u ekosistemu manipulacije Kremlja. Manipulacija informacijama i ometanje je nešto što ruska propagandna mašinerija aktivno koristi kao prateći deo vojne kampanje u Ukrajini, šireći u ruskom stanovništvu lažne informacije o razlogu invazije i o situaciji u Ukrajini, prenela je evropska diplomatska služba EEAS.
Borel je rekao da su ti mediji deo dobro podmazane proagandne mašinerije koja nudi pristrasne informacije o pravim namerama ruskog predsednika Vladimira Putina. „Proteklih nedelja, davno pre nego što je invazija počela, mediji Kremlja su pripremali teren, zamenom uzroka i posledice agresije i prikazujući Rusiju i ruski narod kao žrtvu“, rekao je Borel, dodajući da su ti mediji označili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao kriminalca, zapadnu marionetu i nacistu.
U izveštaju članova specijalnog parlamentarnog odbora o stranom uplitanju i širenju dezinformacija koji je sastavila letonska poslanica Sandra Kalniete, između ostalog se upozorava da je zapadni Balkan posebno na meti manipulacija iz Rusije, ali i Kine.
Evropska komesarka Vera Jurova je rekla da Putin želi da Rusi budu „apatični“, da se zabavljaju i da ne obraćaju pažnju na ono što se dešava, i pohvalila odluku kompanije za onlajn emitovanje filmova Netfliks da suspenduje svoje aktivnosti u Rusiji.
I Borel i Jurova su izrazili duboku zabrinutost zbog jačanja cenzure u Rusiji i zakona koji predviđa dugogodišnje kazne zatvora za novinare čije izveštavanje o ratu u Ukrajini nije u skladu sa zvaničnom verzijom Kremlja. Jurova je istakla da je sada važnije nego ikada dopreti du ruskog naroda i pružiti mu informacije, i da za to treba koristiti sve raspoložive kanale.
