Otvorena tribina Forum: Srbija i ratni zločinci
„Od politike je moguće pobeći ali od njenih posledica nije“. Osvrćući se na današnje opozicione političare Vuletić je naveo primer Vuka Jeremića, koji se ograđuje od Vučića ali ne i od njegove ratne politike koja je dovela do genocida. „Žalosno je što se on (sa desničarom Boškom Obradovićem) kroz nezavisne medije navodi kao alternativa režimu. Čemu da se radujemo ako dođe do fizičke smene sadašnje vlasti i opozicije“, zaključio je Vuletić
BEOGRAD, 4. decembra 2021. – U prostorijama Građanskog demokratskog foruma (GDF) nastavljeno je organizovanje tribina i razgovora sa građanima o suštinskim pitanjima u društvu. Najavljujući skup, na kome su još govorili Sonja Biserko, Staša Zajović i Aleksandar Kraus, predsednik GDF Zoran Vuletić je rekao da je sa organizacijom Žene u crnom, Helsinškim odborom za ljudska prava, Savezom antifašista Srbije – uspostavljena „prirodna saradnja“ koja će se nastaviti, kroz sve češće organizovanje ovakvih događaja.
Vuletić je rekao da srpsko društvo ne želi da se bavi bitnim pitanjima, već pribegava trivijalnostima i smatra da je neophodno uspostaviti dijalog o tim pitanjima.
Diskusiju je otpočela Sonja Biserko rekavši da je u toku fašizacija društva. „Srbija se svela na narativ da su Srbi bili žrtve kroz ceo vek a posebno devedesetih godina, da je rat u BIH bio oslobodilački rat Srba, da je Republika Srpska rezultat sprečavanja novog genocida nad Srbima, da genocid u Srebrenici to nije već je zločin. Sistematski se kaže uništava nasleđe Haškog tribunala, u tome posebno učestvuje pravna zajednica, vrlo organizovano i sistematski. Ono što stoji iza murala Ratka Mladića u centru Beograda je ista ideologija koja ih je i povela u rat a od nje se nisu distancirali ni pripadnici vlasti ni takozvana demokratska opozicija. Ona smatra da je to kontinuitet falsifikovanja istorije i glorifikovanja ratnih zločinaca kao ratnih heroja. Ta politika je još uvek živa, danas se to zove ’srpski svet’“.
Taj deo prošlosti je teret zbog kojeg Srbija ne može da ozdravi i da postane moderno društvo.
„Kroz razne zvanične strategije ove države, poput Strategije za dijasporu u regionu, koja je doneta 2011. godine, donela je prethodna vlast, postoji Povelja o srpskom kulturnom prostoru koju su potpisala dva ministra Republike Srbije i Republike Srpske, imamo zakon o ćirilici, imamo Strategiju o bezbednosti u kojoj piše da je Republika Srpska glavni spoljnopolitički prioritet Srbije…“, rekla je Biserko i istakla da u tom akcionom planu Srpska pravoslavna crkva (SPC) ima ključnu ulogu.
Predsednica organizacije Žene u crnom (ŽUC) Staša Zajović kažed „ da je „ovo što se dešava logičan kontinuitet političkih stavova i kulturnih obrazaca koji su opravdavali ratne zločine. Nekad velika Srbija, danas srpski svet imaju jako upotište u negiranju genocida. Niko od političara od 1995. godine do danas nije javno rekao da je počinjen genocid, negirajući odluke međunarodnih institucija. „Oko genocida nema cenkanja“, rekla ja Zajović ističući da su oni koji u Srbiji obelodanjuju zločine – kriminalci i da je to ovde poznata matrica.
Zajović je navela primer kada su Žene u crnom u vreme Borisa Tadića osamnarst meseci bezuspešno protestvovale ispred zgrade Predsedništva Srbije, tražeći da s njim razgovaraju o zločinima. Ova borkinja za pravdu rekla je da je Skupština „mesto obožavanja zločina“ i da se ne može ići u budućnost bez pogleda u ogledalo i priznanje žrtava ratova. Ona smatra da individualna odgovornost ne može da reši ovaj problem i da je to dovelo „do moralnog sloma i zombizacije društva“. Ona zaključuje da je neverovatno sadejstvo huligana i policije u Srbiji, da su huligani „postali državni službenici“, apostrofirajući da je čak 3.600 njih obuhvaćeno amnestijom i da je to legalizovano na nivou pravosudnog sistema.
Aleksandar Kraus je obraćajući se prisutnima rekao da je problem srpskog društva u celini negiranje fašizma posebno naglasio „ Da nije bilo Haga, ni jedan zločinac u ovj zemlji ne bi bio osuđen“.
Kraus je govorio i o posebnoj ulozi SPC koja je tokom nekoliko poslednjih decenija radila na iskrevljenju činjenica u korist svoje interpretacije događaja iz devesetih.
Predsednik GDF se uključio u diskusiju rekavši da smo došli do tačke kada treba analizirati političare, jer su oni ti koji su propagirali tu politiku, dodajući da od odgovornosti ne mogu da pobegnu ni oni koji godinama unazad glasaju za njih, „Od politike je moguće pobeći ali od njenih posledica nije“ zaključio je Vuletić. On naglašava da je 2000. godina bila prelomna tačka u političkom životu i da se od Petog oktobra očekivalo i da s tim u vezi DOS razgraničiti „jer no možemo postovetiti deo te koalicije okupljene oko Zorana Đinđića i onaj deo koji je podržavao Vojislava Koštunicu. Ovaj drugi je podržao antihaški lobi, svrstavajući se nedvosmisleno na tu stranu, istakao je Vuletić i podsetio da je DOS u to vreme izgubio većinu potrebnu za sprovođenje reformi. Sve to je rezultiralo diskreditacijom vlade sa epilogom atentata, što je bio korak nazad u devedesete.
Vuletić je rekao da je Boris Tadić na udbaškoj kampanji postao predsednik Demokratske stranke i podsetio da je prvi zakon koji je izglasan bio Zakon o pomoći haškim optuženicima. Zapadne zemlje nakon toga gledaju nas još mizernije jer nismo ostali dosledni reformama. Shvatili su da smo beznadežno društvo. On je pri stavu da zapad ni danas ne podržava Aleksandra Vučića nego su podržavali orijentaciju Srbije iz 2.000-te.
Osvrćući se na današnje opozicione političare Vuletić je naveo primer Vuka Jeremića, koji se ograđuje od Vučića ali ne i od njegove ratne politike koja je dovela do genocida. Žalosno je što se on (sa desničarom Boškom Obradovićem) kroz nezavisne medije navodi kao alternativa režimu. „Čemu da se radujemo ako dođe do fizičke smene sadašnje vlasti i opozicije?“, zaključio je Vuletić
Milena Markov
