четвртак, април 18, 2024

Srbija bez izlaza

Slične objave

Podeli

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma

Vеć šest meseci Srbija dobja zvanične opomene rezolucijama…

Dva puta iz Evropskog parlamenta, zatim putem Evropske komisije Parlamentarne skupštine NATO. Jasno nam poručujuda je momenat da se privedemo razumu, konačno završimo razgovore sa Kosovom i raščistimo odnose sa Rusijom.

Zatim slede inicijative parlamenata Holandije i Nemačke o zvaničnom prekidu EU integracija i ukidanju bezviznog režima za građane Srbije. Ni jedan klaster o pristupanju EU nije otvoren. Uveliko se otežano zadužujemo na međunarodnom finansijskom tržištu inaše obveznice investitori ne kupuju ili ih kupuju po enormnim kamatama.

Fondovi EU koji podržavaju NGO sektor su počeli da se distanciraju i smanjuju aktivnosti. Ostao nam je još aranžman sa MMF kao slamka spasa da nam se ekonomija ne sruši kao kula od karata. To je očiti ustupak Zapada Srbiji koji nam daje još malo vremena da se saberemo i vidimo šta ćemo sami sa sobom ovako nesnađeni u vremenu i svetu u kome živimo.

Da li se vlast SNS/SPS uzbuđuje zbog ovih za nas dramatičnih stvari iz uvoda? Apsolutno ne, i tu je međunarodna zajednica pokazala veliku naivnost igrajući na kartu zaustavljanja integracija kao sredstvo pritiska.

Naime ZVANIČNIKE SRBIJE NE ZANIMA ČLANSTVO U EU. Priroda njihovih karaktera je nešto sasvim drugo. Da nije tako, da li bi šef delegacije Srbije pri parlamentarnoj skupštini NATO bio Vladimir Đukanović, čovek koji raspomamljen ruskom agresijom na Ukrajinu pretio denacifikacijom regionu pre par meseci, a pre dva dana preti kosovskim Albancima sprženom zemljom.

Članica istog tela Srbije za saradnju sa NATO je i Nataša Jovanović, Šešeljeva najbliža saradnica i ratnohuškački jastreb. Treba li nam bolji opis odnosa prema Zapadnom vojnom savezu.

Predsednik Vučić je pre desetak dana Premijera Kosova nazvao terorističkim ološem i tom prilikom naglasio da su evropski zvaničnici sponzori tog teroriste i da ga ne zanima njihovo “bulažnjenje“.

Vučića koji je nemačkog ambasadora u Prištini nazvao antisrbinom, Premijerka Brnabić, priučena radikalskim politikama, verno prati i u stilu lokalnog kabadahije uz ciničan osmeh pita do čijeg “Božića” da uklonimo barikade, njihovog ili našeg.

Premijerka je bila mlada pa se ne seća da je ista ta politika koju je ubrzano naučila od Šešelja 90-ih odvela Srbiju u ambis.

Imajući sve ovo u vidu jasno nam je kakve epiloge možemo sada da očekujemo. Očigledno je da našu vlast ne zanima članstvo u EU, već samo zloupotreba još uvek dobre volje evropskih institucija, da ostanemo na evropskom putu ali da nikada ne stignemo u EU.

Pitam se imamo li uopšte potencijala u društvu za drugačiju politiku. Nažalost, ni tu se nemamo mnogo čemu nadati.

Ovo tvrdim posmatrajući elektronske medije koji kreiraju opoziciono javno mnjenje.

Nema tu podrške suštinskoj političkoj promeni i obnavljanju podrške EU integracijama. Pojednostavljeno je sve, a politika se zloupotrebljava u poslovne svrhe, najprostijom polarizacijom.

Borba se svodi za što veći broj ugovora SBB-a i Telekoma , a glavni igrači u toj borbi su Vučić sa jedne strane i političke redakcije tzv. nezavisnih televizija sa druge. U toj igri su iskreirane i opozicione političke organizacije koje danas u parlamentu jesu opozicija Vučiću ali ne i njegovoj magistralnoj politici. Stavovi oko Kosova, Crne Gore, BiH, Rusije NATO i EU integracija su konsezualni.

Rekao bih da je i međunarodna zajednica zatečena tako osmišljenim stanjem pa, nažalost, nema ni sa opozicone strane ozbiljnog, političkog sagovornika, doraslog suočavanju sa problemima u kojima je Srbija. Takav politički koncept konfrotiranja dveju opozicionih ,,redakcija” sa jedne i Vučića sa druge strane je doveo i do dodatnog pada popularnosti EU u Srbiji, sa 50-ak procenata na današnjih 35 procenata.

Pink i Hepi koliko god se trudili to nisu mogli da isposluju, ali N1 i NovaS jesu.  Plejada njihovih gostiju nam godinama unazad objašnjava kako je Vučića na vlast doveo Zapad kako bi konačno Kosovo bilo oteto i kako bi mu omogućili da zavede diktaturu uz neslućenu korupciju. Zamislite, Zapad je kriv što je Vučić tu! Uradili su dvostruku štetu, oborili podršku EU i ubedil deo građana da Kosovo ipak nisu izgubili Milošević i Šešelj 1999.

Niko da se zapita zašto danas nemamo u parlamentu Srbije ni jednu poslaničku grupu koja rezolutno zahteva uklanjanje tragičnih barikada na Kosovu. Niko da se seti balvan revolucije u Hrvatskoj pre 30-ak godina kada je počela naša katastrofa kroz poraz za porazom.

Opozicioni lideri se utrkuju sa Vučićem ko će žešće da uvredi Premijera Kosova, svi otvoreno podržavaju barikade: Jeremić, Đilas, Obradović, ostali ćutke.

Opoziciona zvezda u političkom usponu, još uvek na čekanju, Savo Manojlović, premijera Kurtija naziva ekstremistom i najvećom pretnjom po mir, i njemu je kao i Vučiću žao što je pušten iz srpskog zatvora, radije bi da razgovara sa Tačijem i Haradinajem o menjanju granica.

Ono što politički establišment u Srbiji ne razume je da mi živimo u 21. a ne u 19. veku.

Ono što Vučić i njegovi politički kompanjoni po barikadama na Kosovu odbijaju da prihvate je odgovornost Srbije od 90-ih za tragični raspad zajedničke zemlje i da iz tog pepela mora da se gradi drugačiji politički i državni koncept.

Kada budemo napustili velikodržavni koncept i opsednutost teritorijama moći ćemo da se pridružimo razvijenom delu sveta.

Ukoliko to ne shvatimo naša deca će se integrisati kao pojedinci u taj sistem, a ovde će ostati dovoljno, i previše teritorije za to malo naroda koji neće imati kuda da pobegne.

Izvor: The Balkantimes Press