среда, фебруар 28, 2024

Sonja Biserko: Srbija će morati da se opredeli

Slične objave

Podeli

NOVI SAD, 26. marta 2022. (Beta) – Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko izjavila je danas da Zapad više neće štedeti Srbiju i ocenila da će Srbija morati da se jasno opredeli i da jasno zauzme stranu.

“Dubinske promene u svetu zahtevaju opredeljenje. To nije pitanje same Srbije, već mnogo šire pitanje. Srbija je opasnost za bezbednost Zapada, za bezbednost južnog krila NATO-a. Zapad se vratio na Balkan”, kazala je Sonja Biserko na tribini u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu.

Ocenila je da Srbiju čeka “veliko iskušenje”, koje uopšte neće biti lako, s obzirom na “ogromnu podršku” Rusiji u društvu. Dodala je da se postavlja pitanje da li će Rusija otvoriti drugi front, a drugi front je, kako je kazala, zapadni Balkan, koji je veoma izložen ruskom uticaju.

Istoričar Milivoj Bešlin rekao je da je Rusija bez ikakvog razloga napala Ukrajinu i ocenio da je agresija započeta jer je “virus slobode” jedina opasnost koju je Kremlj video u Ukrajini, baš kao što je Sovjetski Savez isti virus video u Čehoslovačkoj pa ju je okupirao 1968. godine.

“Napad Rusije na Ukrajinu je napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. Ukrajina je i jednim i drugim Majdanom dokazala da može da se demokratizuje i da gradi građansko i pluralno društvo, da može da ima slobodne izbore i medije. Kremlj je jedino u tome video opasnost”, kazao je Bešlin.

On je ocenio da je Srbija poslednjih godina bila “ruski proksi” kada je trebalo destabilizovati i disciplinovati države u regionu koje su želele da udju u NATO. “Srpski nacionalizam je od Putinove Rusije dobio nadu za revanš, jer je nezadovoljan odnosom snaga u regionu. On ne priznaje ni Kosovo, ni Bosnu i Hercegovinu, ni Crnu Goru, ni Severnu Makedoniju”, rekao je Bešlin i ocenio da Srbija više ne može da se oslanja na četiri stuba spoljne politike.

“Nema više četiri stuba spoljne politike, nema više ni tri, samo su dva moguća stuba srpske spoljne politike. Rusija je izbačena iz igre kao globalna sila, a Evropa i Amerika više nisu suprotstavljene i ponovo vidimo da Zapad govori jednim glasom. S druge strane, imate Kinu koja je jedan ogromni globalni digitalni gulag, totalitarna i izrazito represivna država”, kazao je Bešlin.

Direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov ocenio je da Srbija, ovakva kakva je sada, ne može da bude stub stabilnosti na Balkanu. “Kakav smo mi to stub stabilnosti kada nemamo dobre odnose praktično ni sa jednom zemljom u regionu”, rekao je Popov.

Aktivista i predsednik SD Platforme iz Ukrajine Bohdan Ferens rekao je da je situacija u Ukrajini izuzetno teška i u humanitarnom i u bezbednosnom smislu, i da se radi i o borbi između totalitarizma i vrednosti slobode i ljudskih prava. Ferens je u direktnom uključenju iz Ukrajine na tribinu rekao da ruska strana pokušava da potisne deo Ukrajinaca u Rusiju.

On je kazao da je jedno od osnovnih oružja Rusije propaganda i dodao da su borba protiv propagande i borba da se čuje istina o stvarnom stanju stvari od izuzetnog značaja. Ferens je rekao da su građani Ukrajine veoma zahvalni na svoj pomoći koja stiže u Ukrajinu, pre svega iz susednih zemalja, poput Poljske i Mađarske, ali i Nemačke, čija je pozicija bila vrlo delikatna.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović poručio je da su solidarnost i zajednički aktivizam važni u ovako teškim trenucima i da je ključno građanima objasniti šta je propaganda, a šta istina.

Tribinu je organizovala Regionalna akademija za demokratiju.