Biljana Vankovska
Četiri godine nakon potpisivanja t.z. Prespanskog sporazuma o promjenu imena države, danas je u makedonskom parlamentu potpisana kapitulacija ispred bugarskih šovinističkih zahtjeva koji su postali dio Pregovaračkog okvira za učlanjenje u EU”, kaže za dr Biljana Vankovska, profesorica Filozofskog fakulteta u Skoplju
Radi se o staroj politici Bugarske prema makedonskom pitanju još od vremena Todora Živkova u vreme socijalizma, a da se ništa nije promenilo u imperijalnom odnosu. Možemo elaborirati nadugačko i naširoko šta sve sadrže dokumenti o kojima se radi, i zašto su skandalozni, ali, ukratko – radi se o uceni koja dolazi iz Sofije, a kojoj je sada legitimitet dao Brisel, tj. 27 država-članica. Onaj moto o jedinstvu u različitostima pada u vodu kada je makedonski supstrat taj koji se pokazao neprihvatljivim i Makedonci se moraju odreći sebe da bi postali Evropljani, ako do toga uopšte ikada dođe.
Dakle, prvi put otkako je počeo proces proširenja, od zemlje kandidatkinje se traži da prihvati bilateralni identitetski problem kao kriterijum u dugačkom procesu pregovaranja, a kako to sporo i mučno ide zna dobro i Crna Gora. Na ovaj presedan su ukazivali ne samo svi poznavaoci evrointegracijskih procesa u zemlji, nego i iz Evropskoj uniji (EU). Ovaj presedan uskoro može postati pravilo za ostale zemlje kandidatkinje.
Vankovska smatra da do sada nikada nije bilo tako jedinstveno mišljenje – da je ovo loše ne samo za makedonski narod, nego i za čitav proces proširenja.
Takozvani francuski predlog koji je danas odobren ne samo samo od nešto više od polovine poslanika u Sobranju, od kojih je većina nemakedonskog porijekla, znači da je makedonska strana prihvatila da se povinuje neobjektivnim zahtevima u kontekstu Kopenhagenskih kriterijuma i evropskog acqui-a, nego i svim bugarskim identitetskim ucjenama. To se najpre odnosi na njihovo insistiranje da makedonski jezik ne postoji, tj. da je on dijalekt bugarskog i da je izmišljen od Josipa Broza Tita (kao i makedonska nacija), a da će se progres u pregovorima meriti i kroz godišnje izveštaje koje će makedonske vlasti davati bugarskim, a koji se odnose na oblasti istorije i obrazovanja.
Da to kažem plastičnije, to znači da je makedonski obrazovni sistem u rukama bugarskih vlasti, koje će davati odobrenje za sve metodološke i druge pedagoške sadržaje. Bugarska će država, preko Ministarstva spoljnih poslova, imati pravo da traži krivični progon za sve ono što ona smatra govorom mržnje, a tu spada čak, recimo, tvrdnja da su braća Miladinov ili Goce Delčev – Makedonci.
Svaki put kada Sofija ne bude zadovoljna, ona će moći podići veto na svakom poglavlju, bez obzira na što se ono odnosi. Ipak, najveći kuriozitet početak pregovora. Možda se sećate da je Makedonija dobila kandidatski status daleke 2005. godine, ali tek sada treba navodno početi sa pregovorima. Umesto da se, kao kod ostalih država članica (uostalom te će se sada desiti i sa Albanijom) organizuje konferencija, u makedonskom slučaju će se to odvijati u dve faze. Prva konferencija će biti spektakl ili prazni politički cirkus, a da bi zaista počeli pregovori Makedonija se obavezala da će promijeniti Ustav da bi (prema poslednjem popisu) u njega uvrstila 3.200 građana bugarske nacionalnosti. U stranim medijima je problem spinovan čak do te mere da se tvrdi da Bugarska ima problema zato što se njenoj manjini krše ljudska prava u Makedoniji, i da bi se to sredilo Bugari moraju postati konstitutivni narod.
Za francuski predlog/okvir glasalo je više nemakedonaca nego poslanika makedonskog porijekla, i to ne slučajno. Pošto je Makedonija od ratnog konflikta iz 2001. godine postala konsocijacija (zajednica etničkih zajednica), između ostalog, zbog zaštite prava Albanaca (koji ne žele biti manjina već konstitutivni narod), uveden je tzv. Badinterov princip donošenja odluka na centralnom i lokalnom nivou, po kome ne može doći do majorizacije kada su u pitanju identitetska prava, nego se odluka mora doneti dvojnom većinom – glasova uopšte i većinom glasova pretstavnika nevećinskih zajednica. Juče se se desilo obrnuto: o identitetu Makedonaca u procesu pregovaranja sa EU su, faktički, odličili pripadnici manjina (a uz to je i ministar spoljnih poslova Albanac koji će uskoro potpisati i protokole kojima se operacionalizuje čitav proces, a koji su ostali tajna za javnost. Juče je odluka doneta nasuprot volje pripadnika naroda o čijem se identitetu radi, jer istraživanja javnog mnjenja su pokazala da oko 75% Makedonaca ne podržava ulazak u EU pod ovim uslovima.
Albanskim poslanicima je bilo više stalo da se ne zakoči put Albanije ka EU (koja je u „paketu“ sa Makedonijom već godinama), nego što su uzeli u obzir osećanja svojih sugrađana. Ranije je Makedonija bila podiljeno društvo najviše po interetničkoj liniji (Makedonci vs Albanci), a sada je podjela između većine Makedonaca (bez obzira na političku pripadnost) i elita u vladajućoj koaliciji, tačnije Socijaldemokratskog saveza. Teško je razumeti zašto je ova stranka žrtvovala i samu sebe (jer će biti definitivno zbrisana sa političke karte na sledećim izborima), i svoj narod, ali od Zorana Zaeva do ovog današnjeg anonimusa Kovačevskog, radi se o ljudima koji su instalirani spolja da bi „rešili“ makedonsko pitanje. Ne radi se o tome da velike sile na Zapadu baš nešto mrze Makedonce, radi se o malom narodu koji je više smetnja a geopolitički ulozi su sada veliki.
EU je apsolutno potrebno dokazati da nije zaboravila tzv. zapadni Balkan sada kada je preko noći i usred rata dala kandidatski status Ukraijini i Moldaviji.
Makedonija ovim ne dobija aposlutno ništa jer pravi početak pregovora bi počeo eventualno nakon izbora i to u neverovatnom scenariju da sadašnja koalicija dođe do 2/3 većine potrebne za promenu Ustava da bi se zadovoljili Bugari. Do tada će unutrašnje tenzije samo rasti, a od evropeizacije neće biti ništa.
Nažalost, proces proširenja je odavno postao farsa. Dovoljno je videti „napredak“ Crne Gore ili Srbije, o Turskoj da se i ne govori. Makedoniji se ne otvaraju vrata Evrope, nego je gurnuta na neki sporedni kolosek dok se unutrašnji intra-makedonski konflikt ne reši.
To su i očekivanja nekih snaga, da se mala i slaba makedonska država stavi pod pritisak koji neće moći izdržati i onda će se za nekoliko godina raspasti po osi Tirana-Sofija. U međuvremenu, Unija ima veće brige u ekonomiji, energetici, bezbednosti, itd, a novca i kapitala sve manje.
Prosto je neverovatno da neko još ima obraza da govori o evropskim perspektivama i o „ruskom uticaju“ na Makedonce koji neće tiho u noć da nestanu. Četiri godine nakon potpisivanja tzv. Prespanskog sporazuma o promeni imena države, juče je u makedonskom parlamentu potpisana kapitulacija ispred bugarskih šovinističkih zahteva koji su postali deo Pregovaračkog okvira za učlanjenje u EU.
