Piše: Dragan Banjac
Da smo bili ljudi boljih namera prema njoj, voleli je i poštovali, i imali malo više pameti bivša naša, najlepša i najbolja ikad stvorena zemljetina, danas bi namirila 81 godinu. Ali nismo znali, i nismo hteli, i ako ćemo pravo govoriti nismo je ni zasluživali.
Na današnji dan, na Drugom zasedanju Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) u Jajcu većnici su doneli odluku o formiranju države federalnog ustrojstva i ustavotvorne skupštine dve godine kasnije, kada je državna zajednica južnih Slovena dobila naziv Federativna Narodna Republika Jugloslavija (FNRJ). Saboru u Jajcu pred 142 delegata predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dr Ivan Ribar.
AVNOJ je slovio kao zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, a najviši izvršni i organ narodne vlasti bio je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade. Poništene su sve odluke i obaveze koje je donela dotadašnja vlada i ona je, zajedno sa Petrom II Karađorđevićem, prognana iz zemlje.
Tada su slovenački i hrvatski delegati u Jajcu nastupali kao predstavnici zasebnih država, a Slovenija je imala posebne zahteve oko granica i jezika. Srbija nije imala svoju delegaciju, već su po jedinicama nasumično prikupljeni srpski borici, i oni, po mišljneju istoričara, nisu imali neke posebne zahteve.
Na predlog slovenačke delegacije posebnom odlukom AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula Maršala Jugoslavije, a nakon završetka rata, od 1945. godine, taj datum je proslavljan kao Dan Republike i bio je jedan od najvećih državnih praznika u nekadašnjoj SFRJ.
Na Dan republike u domovima kulture su se održavale priredbe, a đaci prvaci su postajali pioniri, pevalo se Titu i slobodi. Praznik je nastavio da živi i posle raspada Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ) Od kraja devedesetih je proslavljan samo u Srbiji, sve do njegovog zvaničnog ukidanja, 14. novembra 2002. godine kada ga je izbrisala Skupština Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Kasnije se, zbog sve većeg pritiska srpskih nacionalista prekršten u Sećanje na 29. novembar 1945. godine, dan kada je Jugoslavija formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Dan Republike obeležavao se kao državni praznik u bivšoj državi, a od 1955. godine praznovao se dva dana. U nekim dokumentima navodi se da je britanski premijer Vinston Čerčil ubeđivao Tita i njegove partizane da se u novoj državi uspostavi višestranačje. Predlog je odbijen, a Čerčilu su na Zapadu prigovarali i zamerali mu što u tome nije uspeo. Kada je Britanac digao ruke od te agitacije i Tita i Narodnooslobodilašku borbu (NOB) prihvatio kao oslobodioce govorili su mu da je tamo komunizam. Državnik koji je slikao i pisao (za Nobela) i, kažu, mogao da iskapi bocu viskija na dan rekao im je „Nećete vi da živite u tom komunizmu.
Komunizam će nas pratiti sve do našeg sveopštog sloma, posebno na Zapadu. Koliko god da su mnogi smatrali da je u odnosu na zemlje Varšavskog pakta bio „mekša“ varijanta. Spisateljica Dubravka Ugrešić na početku svoje knjige Forsiranje romana reke navodi „Na aerodrom Kenedi vozio me je taksist koji je, čuvši kamo putujem, rekao: ‘Šteta, divna zemlja a tako puno komunista'“.
Bila je to divna zemlja. Evo kako je danas vidi slavni reditelj Lordan Zafranović: „Titova Jugoslavija je bila vrhunac civlizacije tih nesretnih naroda i smatram da nikada više u svojoj historiji neće biti na tom nivou, s tim ugledom, s takvom snagom, s tim socijalnim situacijama, u kojima su bili besplatni školovanje, bolnice, ljetovališta, kada je cvjetala umetnost…“.
Jednom, davno beše u Njujorku sam zastao pored izloga naliv-pera. Oči nisu silazile s „votermana“. Omaleni čikica je primetio da sam upiljio u nešto. Ušao sam i pokazao na čuvenu pisaljku. Kad mi je rekao cenu umalo sam pao na teme. Nemam toliko, rekoh. „How much money do you have? Nisam hteo da ga povredim malom ponudom. Kratko sam gledao u pero i izašao. Malo sam prošetao i vratio do tog izloga. Čikica me je spazio i rukom pozvao da uđem. Dodao mi je „voterman“ i pitao „Where are you from son? Kada je čuo Belgrade, odmah se nasmešio:“Jugoslavija, Tito, partizani…“ Bilo je veoma skupo, ali sam ga dobio uz popust od neverovatnih 75 odsto…
Rušioci, bila je to zaista divna zemlja. Zdravko Huber, kolega iz Borbe još devedesetih je govorio da nijedna od novostvorenih državica nikad ni u čemu neće dostići Jugoslaviju.
Slavili smo državne i republičke praznike. Ovih prvih je bilo četiri: Nova godina, Praznik rada, Dan borca i Dan republike.
Zemljetina naša je imala i loših strana. To se moglo doterati uz malo pameti i dobre volje rušilaca. Sad svi imaju svoje patrljke.
