Vesna Mališić
Na Anketni odbor stavljena je tačka. Sad više nije tema odgovornost vlasti za politiku nasilja, niko više neće da se usudi da pita šta su zaista tražili roditelji ubijene dece i kakva je bila uloga pojedinih posrednika u oblikovanju njihove volje. Sada sledi onaj dobro poznati deo – prepucavanje
Onaj ko je pomislio da će vlast prihvatiti da se govori o njenoj odgovornosti bilo kad i vezano za bilo šta, i da će se ta operacija bez anestezije obavljati u njenom prisustvu i uz njenu asistenciju, taj je mnogo politički naivan. Dve nezapamćene tragedije u Beogradu i Mladenovcu jasno su pokazale koliko su kome prljave ruke. I koliko god se vlast opirala, morala je da oseća nečistu savest za bolesnu atmosferu društva nasilja u koje se ova zemlja pretvorila. Znala je dobro politička vrhuška da se preko šire slike dve tragedije može lako dešifrovati karakter režima. I zato je otvaranje procesa odgovornosti na bilo kojoj tački sistema za njih bilo neprihvatljivo, rizik koji ih može dovesti u pitanje. A oni to nipošto neće dozvoliti. Pogotovo što su na ulicu izašli oni za koje su verovali da su u dubokoj političkoj apstinenciji, mladi ljudi i studenti u Beogradu i gradovima širom zemlje.
Sad će biti evo tri meseca da plamen tog protesta gori, a vlast se i dalje pravi potpuno gluva na zahteve građana. Uzdala se, naravno, u godišnje odmore i vrelinu koja će isprazniti ulice i počistiti preostale mrvice pobune. To bi konačno bila potvrda da nema tog mesta ili uslova pod kojim bi vlast pristala da se preispituje njena nepogrešivost.
Faktički, ničim se drugim nisu ni bavili osim strpljivim čekanjem da slika pobunjenih gradova izbledi i da se građani, zagrejani nadom da u Srbiji jednom može biti bolje, povuku u još jednu duboku rezigniranost. U skladu sa tim pravili su taktiku pritezanja i popuštanja. A nisu propustili nijednu priliku da izmanipulišu svaku inicijativu i opoziciji postave mišolovke u koje će lako upadati. Tako je posle kratkotrajne defanzive vlast konsolidovala svoje borbene redove i bilo je jasno da ne da Gašića, ni Vulina, ni REM, ni rijaliti, ni tabloide…
Ali, eto, kao, može Anketni odbor. Opozicija je to doživela kao uspeh protesta i satisfakciju. Ali krhke nade su se brzo pokazale samo kao prijatne varke. Vladajuća većina je instinktom za preživljavanje u letu hvatala prilike da banalizuje, sabotira i onemogući rad Anketnog odbora. Prvo se predstavila kao spremna na saradnju. Formiran je Odbor uz podršku 193 poslanika vlasti i opozicije. Sa gospodske visine pratili su kako Dveri osporavaju Mariniki Tepić kandidaturu za mesto predsednika, a onda su, ipak, kao vojska glasali za nju. Smenjivala se atmosfera lažne etikecije i prenaglašene empatije sa povremenim opakim optuživanjima projektovanim čisto da se ne zaboravi ko drži sve konce u rukama. Videla se po svemu naivnost opozicije i besprizornost vlasti. Kad se konačno završilo mučno konstituisanje i opozicija se razigrala u maštanju koga bi sve mogla da pozove kako bi se utvrdile činjenice i okolnosti ekspanzije nasilja, na sajtu parlamenta, 21. juna osvanulo je saopštenje kojim se obustavlja dalje postupanje i rad Anketnog odbora. Kako se navodi u objavi parlamenta, to je učinjeno posle molbe punomoćnika porodica žrtava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ jer bi rad Anketnog odbora mogao da ugrozi dalje nesmetano vođenje tužilačke istrage i krivičnog postupka. I kako je na Tviteru napisao Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve“, poslanici SNS će prihvatiti njihovu molbu. Naravno, jer su od početka smišljali sačekuše kako to i sami da urade. I kad se sada kao bedem podigao sasvim razumljiv i opravdan strah roditelja žrtava da se ni na koji način ne ugrozi tužilačka istraga i kad se pred svakom izgovorenom reči isprečio pijetet prema njihovom nepojamnom bolu, vlast je mogla da odahne. Na Anketni odbor stavljena je tačka. Lopta je šutnuta daleko od njihovog dvorišta. Sad više nije tema njena odgovornost za politiku nasilja i za atmosferu nasilja, niko više neće da se usudi da pita šta su zaista tražili roditelji ubijene dece i kakva je bila uloga pojedinih posrednika u oblikovanju njihove volje i molbe. Sada sledi onaj dobro poznati deo – javno prepucavanje oko toga da li Anketni odbor može ili ne može da ugrozi tužilačku istragu, da li se on ukida ili odlaže, može li odluka koja je doneta na plenumu da bude ukinuta saopštenjem… Uz mnogo uvreda i optuživanja koja bi, nadaju se, čelnike opozicije mogla još više da udalje od govornice na protestima.
NIN, 27. jula 2023.
