Katarina Živanović
Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, izrazio je zabrinutost zbog uvođenja sistema za video nadzor i prijavljivanje prisutnosti zaposlenih u nekim zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Kako navodi za Danas, ovo sa razlogom izaziva zabrinutost i reakcije zaposlenih, sindikata i organizacija civilnog sektora koje se bave zaštitom ljudskih prava.
– Umesna su upozorenja koja su oni uputili rukovodstvu Doma zdravlja Stari grad i opravdani zahtevi sindikata „Nezavisnost“ da se uvođenje video nadzora zaustavi dok rukovodstvo ne odgovori na brojna otvorena pitanja i zahtev NVO „Partneri Srbija“ da Poverenik za zaštitu podataka sprovede vanredni nadzor . navodi Šabić.
Kako dodaje, skromni dostupni podaci govore da je u pitanju video nadzor koji zahteva da se digitalni snimci lica pohrane u odgovarajuću bazu podataka a da lica ubuduće budu identifikovana na osnovu samog pogleda u monitor što upućuje na zaključak da se radi o obradi biometrijskih podataka.
– Zakon o zaštiti podataka obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije izričito tretira kao obradu tzv. posebnih podataka. Takvu obradu načelno zabranjuje i dopušta samo pod posebnim uslovima. U konkretnim okolnostima osnov za obradu podataka bi mogao biti isključivo informisan i dobrovoljan prethodni pristanak lica o čijim se podacima radi. Naravno, nedopustiv je bilo kakav pritisak i insistiranje na navodnoj obavezi zaposlenih da pristanu na ovakvu obradu. A pogotovo je nedopustio, a ima indicija da se to dešava, da se zaposlenim stavljaju u izgled bilo kakve neprijatne radno pravne, disciplinske konsekvence ukoliko ne daju pristanak – upozorava Šabić.
Prema njegov rečima, apsurdno je da se novac namenjen za zdravstvenu zaštitu građana umesto, naprimer, za nabavku često nedostajuće medicinske opreme ili lekova, troši za nabavku opreme i softvera za neopravdan i nezakonit video nadzor „a dodatno dileme i sumnje izaziva to što su sasvim nepoznate okonosti pod kojim je ta nabavka sprovedena i instaliranje izvršeno“.
– I da je u pitanju uvođenje običnog a ne biometrijskog video nadzora, rukovodstvo ustanove ima obavezu da odgovori na pitanja koja s pravom postavljaju sindikat i zaposleni – šta smatra opravdanim interesom za uvođenje video nadzora, da li se cilj može ostvariti i sredstvima manje invazivnim po privatnost zaposlenih i korisnika usluga, koje će prostorije (jer nadzor nekih je apsolutno nedopustiv) biti pod nadzorom… – ističe Šabić.
On dodaje da primeri koji govore da se bez znanja javnosti i suprotno važećim propisima, „na mala vrata“ u Srbiji intenzivira primena po privatnost građana sve invazivnijih načina obrade ličnih podataka, zahtevaju mnogo ozbiljniju pažnju i nadležnih i javnosti.
– To posebno važi za obradu biometrijskih podataka i inteligentni video nadzor koji, sa mnogo razloga, izazivaju ozbiljne rezerve u svetu, pa su i u Parlamentu EU i UN izneti zahtevi za moratorijum na primenu. Neodgovorna je indolentnost vlasti i štetno potcenjivanje pojedinačnih konkretnih primera uvođenja ovakvih tehnologija – zaključuje Šabić.
Zaštita podataka o ličnosti zagarantovana Ustavom
– Zaštita podataka o ličnosti zagarantovana je Ustavom i nadležni ne smeju da dozvoljavaju da obrada tih podataka bude predmet bilo čijih olakih i neodgovornih improvizacija. Čak i u slučaju postojanja legitimnog interesa za obradu podataka o ličnosti u javnim ustanovama moraju se ispuniti makar neki minimalni zahtevi, npr. doneti i učinti dostupnim akt kojim se uvodi i uređuje nadzor i svakako izvršiti zakonom izričito outvrđene baveze npr. sprovesti procenu uticaja primene nove tehnologije na zaštitu podataka o ličnosti i odrediti odgovorno lice za zaštitu podataka. Propuštanje svake od ovih obaveza je uostalom i prekršaj kažnjiv sa do dva miliona dinara – ističe Šabić.
(Danas)