Ne bih da se kladim ali počem bi ufanje srbijanske opozicije u staru kurvu Evropu moglo da bude samo manevarsko tane opozicije a njen odlazak u Strazbur kao put onog Martina u Zagreb.
Piše: Dragan Banjac
Prije nego su dobili poziv da odu u Evropski parlament i tamo se „nagluvima“ izjadaju na neprikosnovenog diktatora, iz čije skripte bi mogli da se poduče i ruski i kineski vladari, izveli su narod na ulicu. Razlozi su sigurno bili brojni a povod dva masovna ubistva, u jednoj beogradskoj osnovonoj školi, gde je trinaestogodišnjak iz očevog pištolja usmrtio osam učenika i školskog čuvara i (dan kasnije) ubistvo u okolini Mladenovca gdje je Uroš Blažić (20) ubio devet i ranio 13 osoba.
Krajem prve dekade maja prošle godine jedna čudno sklepana družina pozvala je građane na protest. Oni sebe zovu opozicijom, Doduše, oni to i jesu, ali samo zato što nisu na prijestolu. I na startu su pogriješili što su se krstili u “Srbija protiv nasilja” jer je, u to vjeruju mnogi, podjednako teško dokazati da su oni protiv i da je pozicija za nasilje. Ove druge zanima samo vlast, lopovluk i pljačka.
Početak bunta je dosta obećavao. Okupljanja, šetnje i mirne blokade važnijih saobraćajnica u glavnom gradu, čak i obraćanja „organizatora“, sve je to nalikovalo na nešto novo, kultivisano, proevropski. Na prvom protestu iznijeti su, rekle su bundžije „jako razumni zahtjevi“ za koje su smatrali da su usmjereni ka tome da se ovakve tragedije više ne događaju.
Uslovljavali su: smjenu Saveta REM-a, gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vijesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, truju i promovišu nasilje, kao što su Pink i Hepi TV, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa.
Tražene su i ostavke/smjene ministara policije Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina, šefa BIA-e i ministra prosvete Branka Ružića… Preambiciozni buntovnici koji ipak nisu najbolje shvatili svoju poziciju i jačinu druge strane, pozvali su građane na novi protest (petak 12. maja) na platou ispred Narodne skupštine s nakanom da se blokira most Gazela. Poruka je bila – Neka sve stane!
Slike s nekoliko prvih protesta na kojima se okupljalo i do 150.000 duša obišle su svijet i mnogi su pomislili da se u Beogradu zapatio pelcer Praškog proljeća. Ali, s toplijim danima i godišnjim odmorima prisutnog je jenjavala a Prepodobni Josif (Aleksandar Vučić) im se preko svojih medija cerekao, ponižavao ih i vrijeđao. Protesti su se nekako održavali, kolona se vukla poput izgladnjele rage, a desetine hiljada spale su jesenas na samo nekoliko…. Aspiranti na prijestol Aleksandra Vučića ponadali su se kakvom-takvom uspjehu na decembarskim izborima a kada se i to izjalovilo, bez obzira na neslućene nepravilnosti, slamka spasa nađena je u Evropi, iako niko u Srbiji ne poštuje njene regule. Naravno, Evropa, njena Unija i njena tijela znaju sve o Srbiji, o vlasti i „opoziciji“, znaju da i jedni i drugi (zarad svojih interesa) mrze sve evropsko, ali su ipak s ogromnom većinom glasali za Rezoluciju od koje samo kontraši – naravno bez pokrića – očekuju čuda.
Evropski parlament poziva na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o nepravilnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda… „Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da detaljno prati izvejštaje Revizorskog suda i da odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije…“ Parlament podvlači da, ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, poziva na obustavu finansiranja EU na osnovu teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji.
Evroparlamentarci su poslali dvije poruke. Pozivaju na nezavisnu istragu i na obustavu finansiranja EU. Sluteći da je onaj Martin zaista džaba išao u Zagreb, predsednik Srbije i premijerka u tehničkom mandatu već su rakli da rezolucija dolaze i prolaze. Evo nekoliko pitanja za opoziciju: Da li ima pravo da se tako zove, je li se ujedinila (je li to uopće moguće!?), je li za priključenje Srbije EU, je li za sankcije Rusiji, je li za nemešanje u unutrašnje stvari Crne Gore i BiH, je li za prihvatanje sporazuma sa kosovskim Albancima, je li za celovitost BiH i je li protiv Milorada Dodika…? I po čemu se onda razlikuju od AV?!
Ima i drukčijih rješenja. Rišard Kapuščinjski opisuje (Lapidarijum) situaciju u jednoj zemlji na sjeveru Evrope. Citiram: „Puč. Stvar se događa rano ujutro, u gradu koji još spava. Tenk (samo jedan, jer je to mala zemlja i ima malobrojnu i slabo naoružanu armiju) i dva kamiona sa vojnicima zaustavljaju se ispred televizijske stanice. U baraci kraj ulazne kapije dremljivi čuvar. Mračno. Glavna zgrada prazna, nema u njoj nikoga. Polako dovoze iznenađene i uplašene tehničare, inženjere, operatere za kamere, rasvjetu i zvuk. Zgrada oživljava, počinje muvanje po hodnicima i studijima. U osvit, spiker čita prvo saopštenje i naredbu nove vlasti. U isto vrijeme predsjednička palata. Sada se za nju niko ne interesuje. Kuriri kruže po gradu, informišu ministre da ih predsednik čeka. Jedan broj ministara dolazi, drugi ne dolazi. U palati nervoza, panika, apokaliptično. Žurno upućuju narodu apel, u kome ga podsjećaju da su jedina legitimna vlast. Ali, apel ostaje parče papira – televizija, radio i redakcija jedinih novina u toj zemlji je u rukama pučista. Predsjednik i njegovo okruženje našli su se van događaja, prestali da postoje. Pučisti su organizovali svoj štab u zgradi televizije i odatle, iz studija, donose dekrete i naredbe. Novum tog puča jeste: nije objekt tog napada palata već zgrada televizije. To najbolje dokazuje gdje je prebačena vlast nad dušama, time se ističe da zemljom vlada onaj ko ima televiziju. Rasvjeta i zvuk, slika i pokret čine magiju tih zajedno povezanih elemenata – eto, to je carstvo u kome čovjek danas živi, veći rob nego seljak u feudalizmu“. Kraj navoda.
Ako ste mislili da pozivam na puč i da je on moguć u ovoj zemlji grdno se varate. Tiranin dobro stoji kod naroda. Što direktno, što indirektno njega podržavaju četiri petine. „Srbiji protiv nasilja“ biće dovoljna i Rezolucija Evropskog parlamenta.
Izvor: radiosarajevo.ba
