петак, април 12, 2024

U Budvi Rus javno spalio pasoš

Slične objave

Podeli

Jasna Vukićević (Radio Slobodna Evropa)

Sa suprugom i dvoje djece u novembru je iz Moskve došao u Crnu Goru. Ruski pasoš sa kojim je stigao, spalio je u Budvi 25. februara na skupu ruske i bjeloruske zajednice protiv rata u Ukrajini.Spaljivanjem sam želio da pošaljem poruku da ruska zajednica treba da prestane da radi za Rusiju, čak i kada nije u Rusiji, kaže Damir Zainullin za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Naravno da sam to mogao uraditi sam, kod kuće, ali sam želio da moja poruka dođe do što više ljudi, jer na hiljade Rusa koji su napustili zemlju i dalje sa ‘daljine’ rade za ruske firme, time i za rusku ekonomiju, umjesto da gradimo nešto novo”, kaže Zainullin.

Dodaje da spaljivanje pasoša za njega nije bila teška odluka. “To je, naprotiv, bila moja čvrsta odluka. Moj đed je umro u gulagu, sovjetskom koncentracionom logoru, moja baba je takođe bila u gulagu. Ne želim da se to ponovi sa mnom i mojom djecom. Civilizovani svijet treba da razoruža Rusiju, da je denukelarizuje”, kaže Zainullin.

Damir Zainullin je magistar nauka, ekspert kompjuterskih nauka, robotike i sajber bezbjednosti. Priča da je cijeli život bio posvećen naučno-istraživačkom radu.

“Kad sam bio dijete, gledao sam film ‘Povratak u budućnost’ i odlučio sam da želim postati takva vrsta profesora – pronalazača. Sada mogu reći da sam postao nešto tako”, kaže s osmjehom.

Druga oblast njegovog istraživanja je sajber bezbjednost i navodi da je na tom polju radio u jednoj ruskoj kompaniji koja je testirala bezbjednost opreme za važnu infrastrukturu kao što su elektrane ili banke. “Ta kompanija je sada pod sankcijama, jer je povezana sa ruskom vladom i vojskom, ne znam jesu li neka od mojih istraživanja mogla biti upotrijebljena u loše svrhe”, kaže Zainullin. Nije želio da navede ime kompanije.

Za sebe kaže i da je etički haker

“Cijeli život sam bio etički haker, to znači poštujući zakone. Dok sam bio državljanin Rusije poštovao sam ruske zakone, sada poštujem međunarodne na polju sajber bezbjednosti i zaštite privatnih podataka, to je po mom mišljenju obavezno”, kaže sagovornik RSE.

Odlazak iz Rusije

Zainullin priznaje da je nepovjerljiv i pojašnjava da je to posljedica iskustva koje je imao sa ruskom policijom.

Kada je tokom 2020. i 2021.godine tim ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnija istraživao korupciju u Rusiji, pokušao je, kako kaže, da im pošalje papire koji su, prema njegovim riječima, dokazivali korupciju na visokim položajima u Kazanu, gradu na jugozapadu Rusije.

“Međutim, neki ‘čudni ljudi’ su to doznali i pozvan sam u policiju. Imao sam ozbiljnih problema, govorili su da sam kriminalac. Tada smo odlučili da napustimo Rusiju što je prije moguće, ali je moja žena bila trudna, a pasoši su nam bili blokirani”, kaže Zainullin.

Konačno, uspjeli su da izađu iz zemlje krajem 2022. godine. O porodici i prijateljima koji su ostali u Rusiji nerado priča, plašeći se da će zbog njega imati problema, i pojašnjava: “Iz vizure aktuelne vlasti moja opoziciona stajališta se smatraju kriminalom.”

Ruska ratna mašina

Na pitanje kako “iznutra” izgleda odnos Rusa prema ratu u Ukrajini i zašto nema masovnih protesta protiv strahota koje rat nosi, sagovornik RSE kaže da su dva razloga.

Prvi je, kaže, to što ruska ratna mašina ne koristi samo oružje za osvajanje novih teritorija i širenje uticaja, već takođe korupciju i novac. Dodaje da je u zemlji puno siromašnih porodica koje se ne slažu sa Putinovom politikom, ali su blokirani hipotekama, uslovljeni samo jednom platom ili državnim poslom.

Zainullin to naziva vrstom ucjene: “To je fenomen kao u Njemačkoj, tokom Drugog svjetskog rata. Takođe je puno ljudi bilo uključeno u tadašnju ratnu mašinu . Sada samo gledamo novi ratnu mašinu, koja je veoma jaka”, kaže.

Budućnost

Kao tražilac azila Zainullin trenutno ne radi, a njegova četvoročlana porodica živi u Budvi od ušteđevine. “Veoma je teško. Evo, na primjer, ne kupujem kafu u kafiću nego je nosim u termosu. Pokušavamo da ekonomišemo što je više moguće”, kaže ovaj magistar nauka.

Očekuje da narednih mjeseci dobije odgovor na zahtjev za azil svoje porodice, no kakav god da bude, kaže da će biti zahvalni: “Ako dobijemo odobrenje, to će značiti da smo na pravom mjestu. Ako nas odbiju, bićemo zahvalni jer ćemo znati da nismo na mjestu gdje trebamo biti i otići ćemo drugdje – Evropa, SAD, Afrika. Ako dobijemo odbijenicu, nastavićemo naš put”, kaže Zainullin.

Budućnost za svoju djecu, čertnaestogodišnju kćer i jednogodišnjeg sina, ne vidi u Rusiji: “Trebaće možda pedeset godina da se u potpunosti demontira ruska imperijalistička mašina, zato za moju djecu želim život negdje drugo”, zaključuje Zainullin.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, početkom godine je oko 16.500 državljana Rusije u Crnoj Gori imalo odobren privremeni ili stalni boravak.