Dobrivoje Antonić
Za Srbe su ratovi tradicionalne narodne igre.
Neki su iz rata izašli sa štakama,
A neki sa šleperima.
U prošlim ratovima nisu svi borci
dobili spomenice i penzije.
Zato su se u poslednjem namirivali tokom rata.
U ratu, nas izabere pobednička strana.
U miru, mi izaberemo gubitničku stranu.
Javni servis je odustao
od našeg prava da znamo sve.
Da ne opterećuje narod stvarnošću.
Gledam nacionalni TV dnevnik i maštam.
Bilo bi lepo živeti u takvoj državi.
Ugasite televizor,
da se narod probudi.
Kod nas je odavno stigla
veštačka intelegencija.
Narod razmišlja iskčljučivo televizorom.
U Srbiji se gase mediji
koji ne žele da uzmu pare.
Za propagandu vlasti.
Oni koji kupuju tabloide,
čitaju samo naslove na prvoj strani.
Nikad ne okrenu drugi list.
Nema više cenzure u rubrikama – satira.
Ukinuli su rubrike.
Kad vidim svoju knjigu
na uličnoj tezgi, kupim je.
Cenim kad ulični prodavci
imaju dobre knjige.
Ne gledam televiziju.
Izbegavam loše društvo.
Većina zdušno podržava
proteste na ulici.
Čim se udobno nameste
u fotelje ispred televizora.
U cenzuri se zna dokle može da se ide.
Samocenzura nema granica.
U novinama uvek isto.
Jedine novosti svaki dan su u čituljama.
Kockarnice i škole ne smeju da budu
bliže od dvesto metara.
Veliki broj škola moraće da se zatvori.
Nekada se na našim fakultetima
sticalo znanje.
Danas samo diplome.
Na sajmovima knjiga organizuju
se susreti čitalaca i pisaca.
Da čitaoci saznaju šta je pisac hteo da kaže.
U globalnoj podeli rada i kapitala,
nama je pripao rad.
Volimo našu istoriju.
Stalno je ulepšavamo.
Istorija nije išla pravolinijski,
već cik-cak.
Kod nas je uvek bila na cak.
Istorija se zasniva na
neproverljivim činjenicama.
Svedoci istorije
su senke prošlosti.
U istoriju nećemo svi ući na ista vrata.
Oni što nemaju svoju istoriju,
igraju epizodne uloge u tuđim istorijama.
Patriotizam se više ne isplati kao nekad.
Ali i dalje se od njega lagodno živi.
Velikani ne dožive ponos
kad im dižu spomenik.
Ni sramotu kad ga ruše.
Jugosloveni nikada nisu dostigli bratstvo.
Jedinstvo su postigli u rušenju Jugoslavije.
Republike bivše Jugoslavije ostale su
u avnojevskim granicama.
Građani su im se razišli širom sveta.
Još uvek nije dokazano
da Srbi i Hrvati nisu braća.
Srbi i Hrvati su isti narod.
Zato je lako uočiti njihove razlike.
Stari Sloveni doselili su se
na Balkan u šestom veku.
Mladi Sloveni u dvadesetprvom
nastavljaju dalje.
Kad god su balkanski narodi
na pragu da se pomire,
stignu posrednici iz Amerike i Evrope
i izmaknu prag.
Svaki stranac koji uđe u krčmu na Balkanu,
za dobrodošlicu popije batine.
Kažu da je Tito umro.
Ne verujte, to su tračevi
srpskih i hrvatskih nacionalista.
Barut nije izmišljen na Balkanu.
Ovde se najbolje primio.
