Aleksandar Radovanović
Srpskoj naprednoj stranci je još preostalo da u Skupštini Srbije donese zakon kojim bi se van snage stavila Deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, kako bi ih i formalno ukinula. U poslednjoj godini doživeli smo vrhunac kršenja ljudskih prava, jer se pokazalo da čak i ona prava za koja smo mislili da nikada neće biti ukinuta u našoj zemlji, poput zabrane svirepog kažnjavanja i sakaćenja, vlast Srpske napredne stranke i njihova policija poništavaju.
Na Dan ljudskih prava moramo da prihvatimo da je Srbija najgore mesto za život u Evropi izuzimajući Rusiju i Belorusiju. Za tu neslavnu titulu naša vlast se svojski trudila, ukidala, zatvarala, prikrivala zločine, krala izbore, progonila slobodne novinare, aktiviste i opozicione političare. Dobili smo presude aktivistima za nasilno rušenje ustavnog poretka, a jedino „krivično delo“ koje su ti ljudi počinili bilo je učešće na protestima na kojima je razbijeno nekoliko prozora na Skupštini grada.
Ove godine u zatvoru je preminuo čovek usled posledica mučenja koje su nad njim izvršili drugi zatvorenici, a u zatvoru je završio zbog petarde svog unuka. Drugi pritvorenik, brat optuženog za ubistvo devojčice Danke Ilić, preminuo je u Zaječaru pod nerazjašnjenim okolnostima. Na kraju je kao posledica policijske brutalnosti jednom starijem čoveku posle protesta amputiran testis. Sve ovo je slika policije koja zastrašuje i opominje da kad smo prethodnih godina govorili da smo na dnu, nismo bili u pravu, jer još uvek može gore.
Policija se pored premlaćivanja ljudi na protestima i u zatvorima istakla i akcijama u kojima je više ljudi povređeno u romskim naseljima u Beogradu, kao i napadom na jednu mladu LGBT osobu. S druge strane, napadi iz mržnje usmereni na manjine nisu ni na koji način sankcionisani niti pravovremeno procesuirani. Bezbednosno informativna agencija postala je udarna pesnica za zastrašivanje aktivista i neposlušnih političara, dok njeni pripadnici istovremeno propuštaju da se pozabave ozbiljnim bezbednosnim pretnjama pa smo imali dva teroristička napada u Beogradu i Loznici u kojima su dvojica policajaca teško povređena, a jedan poginuo.
Novinari i medijski radnici kontinuirano su izloženi pritiscima i pretnjama, a nezavisni izveštaji ukazuju na neadekvatnu reakciju vlasti na napade, dok je Regulatorno telo za elektronske medije odbijalo da reaguje na očigledne povrede medijskih sloboda, a na kraju je i ukinuto. Vlast koristi nacionalne frekvencije za propagandu, dok se kritičari vlasti marginalizuju ili demonizuju.
Još jedni održani izbori u više lokalnih samouprava su ponovo pokazali kako Srpska napredna stranka doživljava demokratiju i slobodu izbora – kao krađu, represiju, premeštanje birača i pritisak na sve zaposlene u javnoj službi da bi im bilo bolje da glasaju za vlast. Sada svoje predsednike opština i druge funkcionere šalju u napad na mirne demonstrante kako bi pokazali da ljudsko dostojanstvo ne postoji, i da je država ukinuta.
Vrhunac nasilja nad ljudskim pravima doživeli smo u Narodnoj skupštini gde su poslanici Srpske napredne stranke izglasali budžet i preko 60 drugih zakona i odluka bez rasprave i bez prava na reč, dok su poslanici opozicije bili napadani i udarani.
Pokret slobodnih građana veruje u društvo u kojem su ljudska prava neprikosnovena, a institucije nezavisne od političkih centara moći. Potrebna nam je sistemska promena – vladavina prava, slobodni mediji, zaštita građanskih prava i jednakost za sve. Samo tako možemo izgraditi demokratsku Srbiju u kojoj svaki građanin ima pravo na dostojanstven život bez straha od represije i nepravde.
Za to je potrebna hitna promena vlasti i podrška onim političkim opcijama koje će naše društvo voditi putem najprosperitetnijih država zapada, gde ćemo moći da se ponosimo svojom zemljom, a ne da večito budemo osuđeni na nesreću. Da Međunarodni dan ljudskih prava postane podsetnik na mračna vremena, a ne dan kada shvatamo da smo potonuli još dublje. Srbija može i mora bolje!
Autor je generalni sekretar PSG
