Piše: Zoran Radovanović
Vođe pobunjenih radnika Fijat Krajsler plastik (FC plastik), koji još od 20. februara štrajkuju zahtevajući da im se zarade vrate na prošlogodišnji nivo, te da im se u kolektivnom ugovoru s poslodavcem, menadžmentom kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA Srbija), omogući Ustavom zagarantovano pravo na obustavu rada, obratili su se početkom sedmice premijerki Ani Brnabić, od koje su zatražili pomoć za ostvarenje svojih zahteva. Obavestili su je, pritom, i da poslodavac bezočno krši domaće zaklone, pre svih Zakon o štrajku i Zakon o radu, pošto je članovima štrajkačkog odbora u FC plastik već odavno zabranjen ulazak u fabriku, dok je iz pogona Plastika, u međuvremenu, odnosno tokom štrajka deo proizvodne opreme izmešten u jednu od hala FCA Srbija.
Štrajkači u FC plastik upoznali su premijerku i sa činjenicom da je Inspekcija rada u više navrata pokušavala da menadžment FCA Srbija privede poštovanju domaćih zakona, ali da u tome nije uspela. Nije pomogla, napisali su, ni intervencija ministarke za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Darije Kisić Tepavčević, koja je o štrajku u FC plastik i kršenju domaćih zakona u toj kompaniji razgovarala sa delom menadžmenta FCA Srbija. Kad je shvatila da je nemoćna, Kisić Tepavčević je radnicima FC plastik obećala da će o svemu da obavesti „onoga koga treba“. Pošto su je štrajkači iz Plastike obavestili da ih BIA poziva na razgovor, Kisić Tepavčević je prestala da im se javlja na telefonske pozive.
Više im se ne javlja ni gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, zvani Luftika, koji im je bio obećao da će im obezbediti kontakt sa premijerkom Brnabić, kojoj su pobunjeni radnici, na kraju, bili prinuđeni da se obrate otvorenim pismom. Gotovo nedelju dana od tog obraćanja, od premijerke Brnabić na adresu štrajkača u FC plastik nema odgovora. I Brnabić je, kako se čini, procenila da joj je najbolje da se u ovom slučaju pravi luda, usta da ima, jezik da nema, narodski rečeno mudro da ćuti. Plastičari prete da će narednih dana o svemu tome da obaveste najširu domaću javnost, a koliko će to da im pomogne, ostaje da se vidi.
Razlog za pobunu nekoliko desetina mahom mlađih radnika FC plastik je smanjenje ovogodišnjeg regresa, čime im se znatnije umanjuju i zarade, te nepopustljiv stav menadžmenta FCA Srbija, koji je nadležan i za FC plastik, prema pravu na štrajk ne samo plastičara nego i radnika u FCA Srbija koji su se, voljom tamošnjeg vodećeg sindikata (Samostalnog), u aktuelnom kolektivnom ugovoru odrekli prava na obustavu rada u naredne tri godine. Suštinski razlog za nezadovoljstvo radnika FC plastik, ali i njihovih kolega u fabrici automobila, leži, međutim, u neizvesnosti i beznađu, oličenim u činjenici da kompanija FCA Srbija, uprkos državnim subvencijama, donacijama, dotacijama, pokrivanju rashoda (poreza) na plate i zdravstveno osiguranje zaposlenih, za šta se izdvaja više od 50 miliona evra godišnje, te uprkos oslobađanju od lokalnih poreza i taksi u vrednosti od nekoliko miliona evra, proizvodnju u kragujevačkoj fabrici automobila iz godine u godinu smanjuje, i to drastično. Zato su radnici mnogo više izvan fabričkog pogona nego u njemu. Prošle godine u fabrici su proveli tek šezdesetak od ukupno više od 220 radnih dana, dok će u 2021. još manje biti radno angažovani. Najverovatnije tridesetak dana. S druge strane, nema ni naznaka da će fabrika u dogledno vreme da dobije još neki model koji bi obezbedio veću uposlenost radnika.
Godine 2013, kada je FCA Srbija prvi put radila u delimično punom kapacitetu, iz pogona je izašlo oko 127.000 gotovih automobila, koji su na inostranim tržištima prodati za više od 1,5 milijardi evra, od čega je 30 odsto činilo neto izvoz. FCA Srbija je te godine i nekoliko godina docnije, do 2017, bila ubedljivo najveći srpski izvoznik koji je znatno doprinosio poboljšanju srpskog platnog bilansa u trgovinskoj razmeni sa svetom
U poslednjih nekoliko godina, ta proizvodnja je faktički desetkovana. Lane je iz pogona FCA Srbija izašlo nešto oko 24.000 gotovih vozila, a ove se očekuje da ih bude još manje, otprilike oko 15.000, što znači da Fijat-Krajslerova fabrika u Srbiji u 2021. radi sa nekih pet odsto projektovanih kapaciteta, iako je i dalje jedna od najmodernijih fabrika automobila ne samo u Fijat Krajsler grupaciji i Grupi Stelantes u okviru koje Fijat Krajsler posluje od početka godine, nego i na svetu.
Iako subvencijama zadovoljava formu kad je ugovor sa Fijatom u pitanju, čime čuva socijalni mir u Šumadiji, država se, u suštini, prema najvećoj industrijskoj investiciji u Srbiji u poslednjih pola veka (u izgradnju i opremanje Fijatove fabrike u Kragujevcu do sada je investirano više od milijardu i po evra), ponaša maćehinski. Od 2008. do sada, država nije ispunila nijednu infrastrukturnu obavezu prema Fijatu. Ugovorom je bilo predviđeno da do početka proizvodnje prvog Fijatovog novog modela u Kragujevcu, koja je startovala 4. jula 2012, država izgradi auto-put i obilaznicu kojima bi Fijatova fabrika bila povezana s Koridorom 10, te da elektrificira prugu Lapovo–Kragujevac–Kraljevo, kojom železničke kompozicije prevoze najveći broj gotovih automobila prema Luci Bar. Nijedan od tih infrastrukturnih projekata nije realizovan, do danas.
S obzirom na sve to, zašto se u sistemu Fijat-Krajslera buni tek onih nekoliko desetina plastičara? Zato što su, u međuvremenu, iz Fijat Krajslera pobegli svi oni stručnjaci i radnici koji su imali gde da odu. Oni koji nisu pobegli, danas, zbog besposlice u fabrici, naveliko rade na crno poljoprivredne, građevinske ili zanatske poslove. Prema sindikalnoj proceni, više od 80 odsto Fijatovih radnika u Kragujevcu dopunsku zaradu ostvaruje radom izvan fabrike, dok se na platnim spiskovima vode zbog doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje koje im plaća država. Mnogi od njih nadaju se da će već narednog meseca, kako se nezvanično najavljuje, ponovo, kao u leto 2016, iz FCA Srbija da bude otpuštena još jedna proizvodna smena (nekih 700 do 800 radnika), kako bi, uz solidne otpremnine, i oni napustili fabriku. Bitku za opstanak i eventualnu budućnost automobilske industrije u Srbiji, kako se ispostavilo, vodi onih nekoliko desetina pobunjenih mladih radnika FC plastik koji su proletos odbili ponudu da uzmu novac i napuste fabriku.
Izvor : Peščanik
