BEOGRAD, 15. decembra 2022. – Sinoć je preminuo Mirko Klarin, bivši novinar Borbe i Naše Borbe, rođen u Trogiru 30. oktobra 1943. godine. Vest su mi, gotovo istovetno dojavili dubrovački prijatelj (zbog građenja Velike Srbijice proteran u Amsterdam) i Bojana Oprijan Ilić, koleginica iz Borbe i Naše Borbe koja je zajedno sa Klarinom i s mojom neznatnošću kako bi rekao Svetislav Basara, uz Oslobođenje i Slobodnu Dalmaciju, radila u jedinoj pravoj novini na bivšim jugoslovenskim prostorima pred i tokom raspada zajedničke nam domovine.
Novinarska površnost/brzina (može i obrnuto) novih nazovi novinara koji mogu da iizguglaju čak i to kako su, recimo, fudbaleri Bugarske bukvalno premlatili Brazilce na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Engleskoj (1966), pokušala je da na vest o smrti ovog velikog novinara bivših jugoslovenskih prostora najpre reaguju tako što će o Klarinu, dakle najpre, navesti da je – osnivač agencije Sense. Koja je, iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal) izveštavala o sudskim procesima.
To je nepobitno, ali Mirko Klarin nije krenuo od agencije Sense. Bilo je nešto i pre toga. Većina brzih/površnih izveštaja o njegovom odlasku s ovog sveta navodi da je njegovu smrt (u 79-oj) potvrdila Udruženja žrtava i svedoka genocida i Pokret Majke enklave Srebrenica i Žepa. I ovo je nepobitno/tačno, ali gde je u svemu tome Beograd, gde je Klarin stasao i izgradio se u novinara najviše kategorije, u Borbi i Našoj Borbi, gde je, pokušavajući da je oživi, produži joj vek jedno vreme, bio i glavni urednik, iako je i sam bio svestan da je osuđena na umiranje.
U vrema kada je na bivšem jugoslovenskom prostoru sve ključalo bio je dipisnik Borbe iz Brisela. Dušan Sekulić iz Beča, Nenad Briski iz Bona, Slobodan Pavlović iz Vašingtona, Vladimir Stanković iz Barselone… Koja ekipa!
Nakon upada crveo-crne koalicije (SPS-JUL i prišipetlje, i izbacivanja iz zgrade Borbe Klarin nije imao dilemu, ostao je sa više od devedesetdevet odsto članova redakcije. I kao što je rečeno, malo kasnije napustio je briselsku ugodnost i na nekoliko meseci se vratio u Beograd kako bi spasio Našu Borbu.
„Dao je veliki doprinos u osnivanju Haškog tribunala, pa se u dokumentima UN o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, spominje kao centralni, idejni tvorac te institucije, prenosi N1 BIH. Znajući ga, rekao bi da jeste učestvovao ali da nije baš pretegao. „Mirko Klarin će ostati upamćen kao novinar sa neprikosnovenim osećajem za pravdu. U ime žrtava iz BiH izržavamo saučešće porodici. Mirko će ostati u našim sjećanjima kao borac za istinu i pravdu“, rekao je predsednik Udruženja svjedoka i žrtava genocida Murat Tahirović. Dok Beograd ćuti, Sarajevo mu odaje počast.
Iz vremena s početka raspada Jugoslavije Mirko je (na godinu dana) iz Borbe bio pozajmljen Savezu reformskih snaga Jugoslavije (Anta Markovića) i Saveznom izvršnom veću kao portparol Markovićeve stranke za spas Jugoslavije. U to vreme dopisnici Borbe „sa terena“ bili su poverenici Reformista (pre toga i Jutel-a Gorana Milića) i sa Klarinom sam, pošto sam u to vreme „pokrivao“ Dubrovnik i istočnu Hercegovinu, imao skoro dnevnu komunikaciju. „Ante mi je rekao da ti prenesem da pronađeš desetak inženjera i tehničara, elektro, mašinske i građevinske struke (bez lekara, ekonomista i pravnika!) i nagovoriš jednoga da oformi odbor. Posle toga ti se povlačiš i to podržavaš da se ne primeti. Uskoro ću ti poslati materijale i pristupnice…“
Vreme je prolazilo, paketić nije stizao. Mirko svaka dva-tri dana zove. Kažem da nema ništa. „Jesi li išao u policiju?“, pita. Nisam. rekoh. „idi u policiju ili u Komitet“, kazao je Mirko.
Na kraju sam pronašao meterijale i sve to dao jednom elektroinženjeru, kako „dole“ (u Dubrovniku) tako i „gore“, u Trebinju. Povukao sam se a reformisti su ubrzo zamuknuli.
Dragu Mirko, bilo je časno raditi s tobom!
Dragan Banjac
