Gost Gradske RTV Podgorica bio je Nenad Prokić donedavni redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti, reditelj i pisac koji je, kako ga je predstavio autor emisije Knjiški ljudi Đorđe Šćepović, jedan od osnivača Beogradskog kruga, Liberalno-demokratske partije (LDP) bio i pre toga politički aktivan.
Govoreći o Petom oktobru i vraćanju Srbije i devedesete, Prokić je kazao da se u Srbiji nikad ne zna „da li je nečega bilo“ i da se ne zna „ni da li je Petog oktobra bilo“. Kada na to danas pogledamo vidimo da ljudi koji su hteli da sruše Miloševića (Slobodana) nisu imali nikakvu šansu. „Ta lažna nada trajala je nekoliko dana i onda se Srbija vratila u ono što je ona vekovima već, u jedan pogrešan oblik života koji se primenjuje tako dugo i brižljivo neguje od strane korumpiranih institucija, njenih vlada, njene Crkve, na štetu samih Srba ponajviše a i regiona kao što vidimo“.
Srbija i dalje u devedesetim
„Da li se Srbija vratila u devedesete? Mislim da ona nikad nije izašla iz devedesetih, ta matrica je uvek bila tu s tim što smo se mi zavaravali da se nešto kreće. Ovde vlada paničan strah da se nešto ne mrdne. Osim u kratkom periodu komunizma kad smo bili deo sveta (što više nikad nećemo biti) i kad smo imali ‘debeli’ komad vremena u miru da provedemo za što sam zahvalam našem drugu Titu. Imao sam srećno detinjstvo bez rata i bez arlaukanja, i tad su postojali neki ideali, promicali su se neki društveni ciljevi koji su bili progresivni i pozitivni, bratstvo-jedinstvo…
Dobre vesti mi već dugo ne šaljemo jedni drugima u regionu već, naprotiv, šaljemo nekakve ratne pokliče iako ni za to više nismo sposobni… To se dešava i sa Crnom Gorom i sa svim okolnim sa bivšim republikama, bivšom braćom je li(!), jer ako su Srbi uspeli da se posvađaju i sa Crnogorcima, znači da je njihov kapacitet za svađu zaista veliki. Sad im je smetalo Milovo (Đikanović) bogatstvo ali im ne smeta Dodikovo (Milorad). Zašto? Zato što Dodik pripada nekoj novoj mantri srpski svet, a Milo je odbio da u njega uđe i to je jedini nesporazum koji de fakto odvaja poštenjačine od ovih koji to nisu.
Mislim da su te populističke vlade u Srbiji de fakto uzurpirale državni aparat i kao što Kosovo koriste za svoje interne partijske koristi u samoj Srbiji tako je i sa crnom Gorom, Bosnom i kada Vučiću (Aleksandar) nije smetalo što su izbeglice iz Hrvatske imale hrvatske putovnice, zašto bi smetalo da Srbi sa Kosova uzmu kosovske“!? Opet, dakle, iz tog njihovog interesa koji nema nikakve veze sa prosperitetom srpskog naroda kojima su im puna usta u svakom odgovoru na bilo koje pitanje da im postavite“.
Svi koji su se odvojili od Srbije bili su u pravu
Govoreći o Milu Đukanoviću i njegovom zaokretu i odvajanju Crne Gore, Prokić je rekao da se sada vidi da su svi oni „koji su odlučili da se odvoje od Srbije devedesetih godina – bili u pravu!“ Pogledajte Hrvatsku! Kada pređete Batrovce do Stokholma idete bez granice, Slovenija i Hrvatska postaju jedna teritorija maltene, a to je nešto što mi odbijamo što hoćemo. Kad mi neki srpski nacionalista kaže: Evropa sad, hoću da se upišam od smeha. Prov, to je ozbiljno neiskreno, a s druge strane je ozbiljno smešno.
Kakav je to diktator koji tako mirno predaje vlast. Ne, to je upravo taj srpski model koji se nameće Crnoj Gori, da su oni jedini u pravu a da svi ostali greše i taj neki verski fundamentalizam promiče na bljutav, traljav način. Nije to ozbiljan verski fundamentalizam kao što je u islamskom svetu po nekim državama, nego je to traljavo kao i sve odtalo! Samo što oni hoće da ih zbiljno shvatimo. Pa ne možemo da ih ozbiljno shvatimo, ne možemo da shvatimo delovanje Srpska pravoslavne crkve (SPC) u samoj Srbiji koja je drugi najveći kapitalista posle države… Odite u prodavnicu SPC i kupite flašu rakije – nećete dobiti fiskalni račun. Ne plaća se PDV, oni su se razbahatili i zaboravili koje je njihovo poslanje…
Trideset godina tavorenja
„Nikad ne bih voleo da živim u državi čisto nacionalnoj. Nacionalnost je izašla iz francusko-buržoaske revolucije a danas nema više ni država, postoje samo individue i korporacije i sve korporacije su jače od država. Sad vidite da je još 2005. godine konstruisan rat u Ukrajini, to rade korporacije.
Danas je agro biznis najjači u svetu, nije više nafta a tek će svet da vidi svoga boga kada voda izađe na berzu, kada voda postane papirnata. Mađari svoje izvore vode čuvaju vojskom, a mi smo sve svoje izvore vode – prodali! Eto, to je ta ‘pamet’ koja se iz Beograda preporučuje i Crnoj Gori! Rasprodaj, daj Kinezima sve što možeš, trpaj u džep, kradi, korumpiraj, i to se zove srpski svet. Trideset godina mi ovde tavorimo. Nije bilo bolje ni sa DS, ta partija je zasluženo propala, ona je patila većinom od svih bolesti od kojih inače boluju partije, i moja partija (LDP – prim. D. B.) koju sam osnovao sa svojim studentom Jovanovićem (Čedomir), i ona je patila od istih bolesti. To je bio liberalizam u stepenu najvišem koji je u Srbiji bio moguć ali je, ipak, odlučivao samo jedan čovek! U malo lepšem okruženju, sa malo boljim idejama, u rukavicama a učtivije, ali de fakto taj kostur koji se ovde primenjuje… Nismo pripremljeni za to, neće ljudi, oni žele upravo taj neki populistički brlog, tu se dobro osećaju, boje se velikog sveta, boje se ljudi koji govore jezike, kao što je Srpska pravoslavna crkva uvek neka žrtva, tako su mali, svega se boje i sve mrze, čak i neke druge hrišćanske veroispovesti ne vole i smatraju ih šizmaticima. Tako se ne stiže nigde“.
Patriotizam prema tuđoj zemlji
„Ne možeš uprkos celom svetu živeti, da živiš tolike godine, da iscrpljuješ svoj sopstveni narod i da kažeš da si patriota. Pa, nisi ti patriota Srbije, ti si patriota Rusije. Oni bi, kad bi Rusi napali Srbiju, bili na ruskoj strani, to je jasno.
Kakvo je to zaluđivanje ovog jadnog naroda koji je i sam kriv? Ne aboliram narod. Oni su, takođe, krivi za sve to što im se dešva. Glasaju za nepotizam, glasaju za pogrešne i onda, kada se oklizne lider, onda ga išutiraju nogama kad padne na zemlju i traže novoga kome će to isto da rade. Tako se ne stiže nigde. Moramo da se uklopimo u neki bolji koncept, u nešto što dovodi do stanja u kome će većina ljudi u državi biti srećna. Nismo ni započeli taj posao“.
GSS, LDP – propuštene šanse
O napuštanju LDP Prokić je rekao da je video da stranka ide u propast i da nije hteo da prisustvuje tome. Naveo da je Jovanović, kao i većina lidera, ne samo u Srbiji, prema spolja demokrata a unutra autokrata.
Na izborima 2012. godine sam rekao da više neću učestvovati u raspadanju stranke. To je bila poslednja velika politička nada koja se pojavila u okviru jedne političke partije u Srbiji i i mi smo to prokockali. Ta građanska, Druga Srbija, koju ja volim da zovem bolja Srbija – od Beogradskog kruga, preko Građanskog saveza pa, i delom i Demokratske stranke, Liberalne stranke a i nevladine organizacije su takođe krive za ovo što nam se dogodilo.
Ta nesposobnost, odvojenost neke supstance, nesposobnost da se uspostavi kontakt… Bili su kao debatno društvo, nisu hteli da se spuštaju iz svojih kula od slonovače i nisu uspostavili kontakt sa društvom. Nisu uspeli sebe da organizuju, da bi im društvo poverovalo. Pa, ni (Zoran) Đinđić nije imao nikad više od sedam odsto. To je poraz nas, koji smo uvek bili s druge strane Vučića, Miloševića, naš poraz, nije nama nik drugi kriv. To je neka određena vrsta prepotencije i autoritarnosti, što smatraš jedino ti sve najbolje znaš i da samo tako može da bude.
Ne može tako da se pravi moderno društvo. U svetu je takva situacija da ne ide na ruku nesređenim društvima, nedovršenim društvima u političkom smislu, kao što su Srbija i još neke države iz bivše Jugoslavije. Crna Gora je nešto bolja u tom smislu. To je drugačiji svet od onoga koji smo imali do pre koju godinu, sve se strašno promenilo, to su tektonski poremećaji u svetskim razmerama i kako ćemo se mi prilagoditi njima, ja sam nemali pesimista u odnosu na naše kapacitete da se prilagodimo brzini promena. To nisu ni dobre promene u svetu, ne treba se svemu ni prilagoditi … ispadne, da i kad nećeš, da ipak hoćeš. Niko te ne pita da li ćeš se prilagoditi.
Nama kulturu kreiraju neke medijske prostitutke na društvenim mrežama, oni odlučuju o tome ko će biti proskribovan, biti izbačen iz javnog mnjenja.
Pogledajte Sloveniju!
„Postoji šest velikih ideologija – liberalizam, konzervativizam, socijalizam, te tri su nepodnošljive za život ali su bolje od ove druge tri, a to su fašizam, anarhizam i verski fundamentalizam, naglašava Prokić. To je populistički brlog. Eto šta je homo sapiens uspeo da napravi na planeti, šest ideologija od kojih, brate mili, ne znaš koja je gora. Kod nas je mešavina svega toga, i fašizma i liberalizma i verskog funfamentalizma, sve je kod nas izmešano u nekoj jaruzi punoj odbačenih plastičnih kesa…
Pogledajte Sloveniju! Najčistija zemlja na planeti a to je četiri sata vožnje automobilom odavde! Hrvatska isto, pogledajte njihov standard… Šta će Vučiću Evropa, šta ćemo mi Evropi ovakvi kakvi jesmo. Ne kažem da je Evropa neka bajka, ali u odnosu na ovo ovde, na populistički brlog u kome se samo krade i korumpira i u kome se čitave regije srpskog sveta koriste za ambicije političara u samoj Srbiji. To nije patriotizam, to je pokvarenjaštvo koje nema veze sa uspešnom politikom.
Na Hrvatsku na tenkovima, iz Hrvatske na traktorima
Prokić, govoreći o stvaranju Beogradskog kruga kaže da je to krajem 1991. i početkom 1992. godine bio najbrži odgovor na Miloševića, najveće i jedino protivljenje Miloševiću. Devedesetpet odsto je glasalo za njega nosile su se slike po autobusima, ‘Srbija do Tokija’ i šta znam šta još, a posle su na tenkovima otišli do Vukovara pa su se vratili na traktorima.
Prvi sastanci Beogradskog kruga, kaže Prokić, počeli su u ranu jesen 1991. na inicijativu Filipa Davida, Mirka Kovača, Đorđa Lebovića i njega, u malom pozorištu na Tašmajdanu. Da nešto na fonu Nezavisnih pisaca udruženja osnovanog u Sarajevu pre godinu-dve, da damo neki odgvoor koji nije klicanje Miloševiću. Dugo je Krug bio usamljeno ostrvo i nismo bili ni svesni da nam glave igraju na ramenima, a – igrale su! Milošević je to trpeo, znao je da je to mali, uski krug koji njemu služi kao legitimacija da on, ipak, nije neki autokrata. I bilo je i novina i više slobode tada nego što je ima danas. Beogradski krug se kasnije pretvorio u izdavačku delatnost, ali ostalo je da je Beograd to imao i neka nam služi na čast što smo digli glas protiv jednog ludog Miloševića.
„Milatović poznat, ne verujem da će da se promeni“
Govoreći o promenama koje su nastupile u Crnoj Gori, Prokić je istakao da je Milo Đukanović „velikim delom iskupio svoje grehe“, Ne znam, kaže, to u vezi korupcije, pretpostavljam da nije siromašn čovek…
Ova vlada se prema njemu ponaša osvetnički. On jeste bio predugo na vlasti i to nije dobro po pitanju smenjivosti vlasti, ali da dođe baš toliko gori, to baš ne znam da li je dobro. Ono što je Crnu Goru okrenuo ka Zapadu i odvojio od Beograda to je zasluga Đukanovića… Uostalom, Crna Gora je na Berlinskom kongresu dobila neupitnu državnost i ima veća prava da bude država nego Srbija. Mislim da je Milo Đukanović učinio mnogo dobrih stvari otkako se Crna Gora odvojila od Srbije i zbog toma smo Filip David, ja i još neki ljudi iz Beograda dali podršku njemu jer smo smatrali da su ovi drugi lošiji…“
Za novog crnogorskog predsednika Jakova Milatovića Prokić je rekao da je već bio u jednoj crnogorskoj Vladi „koju je sastavio Amfilohije i poznato je – šta je on. Da li će da se promeni, u to ne verujem. Beograd je i (Zdravka) Krivokapića odbacio kada nije slušao šta mu se priča. Odbaciće i Milatovića i onda je on da radi što je i Đukanović radio“.
Srbi ne vole Ruse, oni vole Putina i zlo
„Srbi ne vole Ruse, oni im smetaju, ima ih mnogo ovde, to su ljudi koji su obrazovani i imaju pare, ne vole Putina… Srbi vole Putina, vole zlo! I to je veliki problem, kada se voli čovek koji raspiruje zlo okolo i koji se odvojio od realnosti i koji je sanjao povratak Rusije u slavne dane Sovjetskog saveza ili carske Rusije.
O Malteškom redu i ambasadi u Beogradu („zemlje bez teritorije i stanovništva“), o donacijama Srbiji i humanitarnom poslu, Prokić je istakao da je zanimljivo da su tri najveće malteške svetinje na Cetinju, gde ih je ostavio Petar II Karađorđević kada je bežao…
Više u video prilogu.
(Priredio D. B.)
