Lament nad Beogradom
“Umrla je Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Ostali su oni umorni, bezvoljni, depresivni. Mali krug mojih prijatelja iz kafića je više u egzilu usred Ulice Vuka Karadžića, nego ja u Šarlotenburgu. Jedino što se ne daju, i što su veseli“, zapisao je pre nekoliko dana na svom tviter nalogu književnik Bora Ćosić.
Iako je ulica Deliska, ova koju Bora pominje je na tridesetak metara. Beogradska “Rotonda” je kafe Galerija košarkaške legende Dragana Kapičića, a od imena kafića gde se godinama okupljaju antiprotivni mogu se složiti još dve reči – alergija i lagarije. Godinama već neko od članova “sekte” koja je, kako reče Bora, vesela i ne da se, poteže pitanje da li bi neko trebalo da se dohvali posla i napiše naše nešto slično Ilji Grigorijeviču Ereburgu koji je opisao parisku “Rotondu”. Naše baljezgarije, kako jednom reče Filip David.
Galerija nije običan kafić. Ne samo da je bio treći koji je otvoren u Beogradu, u njemu nas lako nalaze i oni “što se ne daju i što su veseli” iz unutrašnjosti i sa bivših jugoslovenskih prostora koje – svojatamo. Naši!
Pozdrav Bori!
Povodom Borine izjave reagovao je Filip David. On ne spori da je Ćosić naš prijatelj i odličan pisac, ali da dugo već ne živi u Srbiji. “I Nije tačno da je umrla “Druga Srbija” odlaskom Radomira Konstantinovića, Srđe Popovića i Borke Pavićeć. Ona će postojati sve dok ima makar jedan od nas koji smo delili takve stavove”.
D. B.