BRISEL, 17. februara 2025. (Beta) – Mediji u EU u času kad se uznemireni lideri nekoliko država, mahom Zapadne Evrope, danas sastaju u Parizu da razmotre kako izgraditi evropsku strukturu bezbednosti bez SAD koje same s Rusijom kreću u pregovore o miru u Ukrajini, ocenjuju da se „Evropa tek budi, a već uveliko nastaje novi svetski poredak“.
U Parizu se na poziv predsednika Francuske Emanuele Makrona sastaju predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, šefovi vlada Nemačke, Velike Britanije, Italije, Poljske, Španije, Holandije i Danske, kao i generalni sekretar NATO, Mark Rute.
Američki predsednik Donald Tramp, koji će se, na zaprepašćenje ne baš svih lidera u EU i NATO-u, ove nedlje sastati s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Saudijskoj Arabiji, evropskim partnerima je već ispostavio spisak onoga što očekuje da Evropljani daju kao doprinos miru u Ukrajini.
Tramp je preko svojih saradnika na prošlonedeljnom Minhenskoj konferenciji o bezbednosti stavio do znanja da će o „trajnom, postojanom rešenju“ za rat u Ukrajini s Putinom razgovarati bez učešća Evropljana i vlasti u Kijevu, a od evropskih partnera je poglavito zahtevao da daju trupe za liniju primirja.
Mediji u EU prenose mišljenje stručnjaka da bi za širinu razdvajanja od stotinu kilometara na ukrajinsko-ruskom frontu dužine veće od hiljadu kilometara, bilo potrebno 150 hiljada vojnika, dok je Bela kuća stavila do znanja da tamo neće biti američkih vojnika.
U nekim analizama se spominje da bi Turska mogla dati trupe, a možda i Kina koja tiho, ali odlučno podržava obustavljanje rata i mirovne pregovore o Ukrajini.
London je najavio da bi poslao trupe u Ukrajinu, a Nemačka i Poljska da za to nisu spremne.
„Američka šok-terapija je sve preokrenula i dovela u pitanje“, ocenjuju neki komentatori. Ima mišljenja i da je u toj svetskoj igri „prvenstveno važno kako će se garantovati bezbednost, a ne pitanje teritorija“, te da je i Tramp predočio, kako se ukazuje, da je reč o postizanju „trajnog mira“.
Francuski list „Mond“ piše da je na minhenskoj konferenciji izbio na videlo lom u odnosima atlantskih saveznika i „Evropa je sučeljena s istorijskim izazovom da bezbednost starog kontinenta sad zavisi samo od nje same“.
U medijima u zemljama EU je preneta i izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da u pregovorima o miru u Ukrajini ne mogu učestvovati Evropljani, „ako žele da nastave rat“.
„Mond“ piše da Evropljani smatraju da su poruke američkih zvaničnika u Minhenu „uzdrmale svet… ili bar evropski svet“ i prenosi izjavu predsednika Finske Aleksandera Štuba da, kako je to još rekao Lenjin, „Ima decenija u kojima se ništa ne dogadja, a ima nedelja u kojima se zbivaju decenije“.
