Gospodine predsedniče,
Odazivam se Vašem pozivu na učešće u javnom razmatranju situacije posle zahteva koji su Vam, radi postizanja sporazuma o Kosovu, postavili izaslanici Evropske unije i SAD. Verujem da su mišljenja građana o tome korisnija od podaničkih aplauza.
Da bi većina ljudi u Srbiji mogla da razume situaciju u koju su dovedeni, važno je da budu valjano informisani ne samo o tome šta piše u predloženom sporazumu nego i o značajnim okolnostima koje su tom predlogu prethodile, kao i o tome kako predlagači vide Srbiju i zašto nas tako vide. Ako ih ne razumemo ili ako samo umišljamo da nas mrze, uslovi za pregovaranje će biti nepovoljniji.
Uveren sam da je Vašim sagovornicima iz Evropske unije i SAD poznato šta se u južnoj srpskoj pokrajini događalo posle nasilnog ukidanja autonomije i zašto kosovski Albanci ne prihvataju nikakav oblik reintegracije pod vlast Srbije.
Verujem da im je jasno da ni Vi nemate bez rata ostvarljiv predlog za vraćanje Kosova i Metohije u državne okvire Srbije. Siguran sam da im najave odlaganja rešenja, sve dok Rusija i Kina ne zavladaju svetom i ne omoguće da se Srbija silom vrati u svoju južnu pokrajinu, ne liče na pristup koji bi trebalo uzeti u obzir.
Nema sumnje da su Vam prethodno iznete konstatacije dobro poznate, kao i da Vam je jasno zašto ih ne zna ili neće da zna veliki broj građana Srbije.
Vašeg poznavanja istine na jednoj i zablude građana Srbije na drugoj strani svesni su i inostrani pregovarači koji zaključuju da nemate argumenata da im se oduprete, a da jedino Vi imate mogućnosti da utičete na postepeno otrežnjenje svojih glasača.
Nije Vam lako, jer ste zaslužni za političko opijanje građana Srbije i za njihovu višedecenijsku podršku pogrešnoj politici koja nas je dovela u današnju situaciju.
Dodatnu nevolju izaziva rat u Ukrajini u kojem specijalna operacija ruskog predsednika mnoge srpske patriote podseća na specijalne operacije iz ratova koje Srbija tobož nije vodila ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, ni na Kosovu.
Imajući u vidu broj glasova koje ste dobili na prošlogodišnjim predsedničkim izborima i neprikosnovenu vlast nad saradnicima i vodećom strankom, slobodan sam da iznesem nekoliko predloga koji bi, ako ih usvojite, mogli da pomognu prevazilaženju rasprostranjenog nerazumevanja, a time i nevolja u kojima se nalazi naša Srbija.
Predlažem:
– da zatražite da se u velikom tiražu štampaju knjiga Dimitrija Tucovića „Srbija i Arbanija“ i knjiga Radeta Radovanovića „Smeh pod vešalima“;
– da izdate nalog da listovi pod Vašom kontrolom počnu da objavljuju feljtone istinitog sadržaja o srpskoj upravi nad južnom srpskom pokrajinom u periodu 1989 – 1999. godine i da se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom počnu da prikazuju emisije sličnog sadržaja;
– da nađete način da se stariji građani podsete, a mlađi obaveste, o zbivanjima koja su prethodila NATO intervenciji: miran otpor kosovskih Albanaca nametnutom aparthejdu, postepena promena stava međunarodne zajednice prema OVK (prvo viđena kao teroristička, a zatim kao narodnooslobodilačka formacija), zahtev da se međunarodni posmatrači priključe i da sarađuju sa srpskim vlastima na Kosovu i Metohiji, pretnja vojnom intervencijom u oktobru 1998. godine koja je tada izbegnuta prihvatanjem međunarodne verifikacione misije, zahtev da se na Kosovo i Metohiju upute međunarodne vojne snage koje bi sarađivale sa srpskom vojskom i policijom, referendum u februaru 1999. godine na kojem se, posle snažne propagande državnog vrha, ogromna većina građana Srbije izjasnila protiv prisustva stranih vojnika na Kosovu i Metohiji, pregovori u Rambujeu i Parizu na kojima je kosovska strana prihvatila predloge međunarodne zajednice, a srpska strana ih odbila uz prkosni poziv Slobodana Miloševića da nas NATO bombarduje ako sme, a zatim Kumanovski sporazum kojim su naknadno prihvaćeni svi zahtevi iz Rambujea i Pariza;
– da pri svojim javnim nastupima ne zaboravite da Republika Kosovo nije čedo zapadnih mentora, već da je proistekla iz mirnog otpora, a zatim iz narodnooslobodilačke borbe i velikih žrtava kosovskih Albanaca čije rezultate je međunarodna zajednica morala da prizna;
– da zamolite srpske tužioce i sudove da odgovorno i efikasno postupaju prema osumnjičenima za zločine protiv kosovskih Albanaca i da obezbedite da tok i rezultati takvih postupaka budu dostupni javnosti;
– da omogućite da se ispuni Vaša najava da će se Srbija suočiti sa teškom istinom o ubistvu srpskih mladića u kafiću „Panda“ u Peći, da izdejstvujete da srpski organi utvrde ko je odgovoran za ubistvo braće Bitići i da obezbedite da se konačno krene u postupak utvrđivanja ko je ubica Olivera Ivanovića, a ko su nalogodavci tog ubistva;
– da pokrenete inicijativu da se u Batajnici na dostojan način obeleži mesto na koje su prevezene i ukopane stotine pobijenih Albanaca i Albanki, da prvom prilikom podsetite srpsku javnost da su u toj grobnici nađeni dečji leševi sa cuclama i priborom za osnovnu školu, da to pomenete kada govorite o srpskoj devojčici koju je nedaleko od te grobnice usmrtila NATO bomba i da položite venac na spomen-obeležje albanskih žrtava u Batajnici.
Inicijalni predlog sporazuma o kojem pregovarate potiče iz Nemačke i Francuske čiji državnici su dali primer međusobnog pomirenja i suprotstavljanja nacionalizmu svog naroda.
Francuski predsednik De Gol, koji je bio na meti francuskih nacionalista i koji je od njih morao da se skloni u francusku vojnu bazu u Nemačkoj, ostao je poznat u istoriji po tome što je, prihvatajući za mnoge Francuze bolnu istinu da Alžir nije prekomorska Francuska, doprineo da u borbi konstituisana lažna država Alžir dobije međunarodno priznanje.
Nemački kancelar Vili Brant je ostao poznat u istoriji po klečanju pred spomenikom žrtava nemačkih fašista u Varšavi.
Pokušajte, gospodine predsedniče, da se ugledate na te primere i da, posle svih zabluda, nevolja i patnji, osvetlate obraz srpskom narodu i vratite mu bar deo ugleda kojeg je do pre 30 godina imao u svetu.
Mnogo će značiti ako odustanete od kupovine vremena, pa to učinite dok traju pregovori o Kosovu.
Autor je advokat, bivši predsednik Privredne komore Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
