Dr Ratko Ristić
Nikada nisam bio ubeđen da je Vučić Aleksandar (u daljem tekstu: VA) bio najbolji student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali sam duboko prožet osećajem da je postao najveći prevarant sa diplomom cenjenog fakulteta, u istoriji Srbije.
Mešavina vašarske predstave i vodvilja, čemu je cela Srbija prisustvovala tokom direktnog TV prenosa, u subotu, 7. septembra 2024. godine, ostaće primer iskazivanja nekontrolisanog ličnog samoljublja i pokušaja potčinjavanja čitavog jednog naroda profitnim interesima rudarske korporacije.
Kao glavni glumac tragikomedije, VA je pokazao sav besmisao svoje manipulativne, otužne i zamarajuće vladavine i izlio najdublji prezir prema srpskom čoveku, iskazujući bahati diletantizam i zastrašujuću upornost u nametanju projekta koji narod NEĆE.
Okružen vernim sledbenicima, koji su uglavnom mudro ćutali, VA je manirom lukavog prodavca švercovane robe sa pančevačkog buvljaka, briljirao u složenoj ulozi sa kombinovanim likovima Del Boja i Rodnija (serija „Mućke“), barona Minhauzena, „Broja Jedan“ i Superhika (onaj koji štiti „jadne“ bogate od „zlih“ siromašnih, iz stripa „Alan Ford“), glumeći strogoću prema predstavnicima Rio Tinta, uz izveštačenu mešavinu razumevanja, prekora i kritike prema prisutnom narodu.
Prisustvovali smo javnom sunovratu gde predsednik, navodno suverene države, pravi medijsku, političku i psihološku pripremu za realizaciju projekta „Jadar“ i svodi sebe na običnog trgovačkog putnika i propagandistu „Rio Tinta“.
Gledali smo VA i njegovu bizarnu pratnju u kojoj se isticao neprijatno izveštačenim osmesima, i vidljivom nelagodom što je uopšte prisutan, izvesni Jakob Stausholm, izvršni direktor kompanije „Rio Tinto“ (u daljem tekstu: RT), koji je izrekao nekoliko obećanja u vezi: bezbednosti građana, zadržavanja poverenja ljudi, nadzora aktivnosti od strane lokalne zajednice, otvorenih i iskrenih razgovora sa svima, priznanja i ispravljanja grešaka, itd…
Posle te bljutave tirade Stausholm je izostavio osvrt na ekološke i društvene tragedije koje je izazvao RT, sa potpunim uništenjem ekosistema, zagađenjima, pobunama lokalnih zajednica i pravim građanskim ratovima, sa više hiljada mrtvih ljudi (rudnci Panguna i Grasberg). Nije pomenuo da u blizini glavnog grada države Juta (Sjedinjene Američke Države), gde više od 100 godina funkcioniše rudnik bakra Bingam kanjon, blizu Solt Lejk Sitija, se deponuje više od 300.000 tona toksičnog otpada svake godine, sa jalovištima visine preko 330 metara, odakle se oslobađaju olovo, živa, arsen i kadmijum, što za posledicu ima više od 1.000 preranih smrti svake godine.
Lekarska komora Solt Lejk Sitija svake godine šalje žalbe Vrhovnom sudu SAD, bezuspešno. Tako je u SAD, a šta bi bilo u Srbiji?
Na pitanje iz publike zašto kompanija ne rudari u Danskoj, Stausholm je, dražesno rezigniran, ustvrdio kako Danska nije bogata mineralnim resursima kao Srbija i naravno, slagao.
Uvidom u publikaciju „The Nordic Supply potential of critical metals and minerals for a Green Energy Transition“ (2021), u čijoj izradi su učestvovale, pored svih nordijskih zemalja, i danske stručne službe (Geološka služba Danske i Grenlanda, Centar za minerale i materijale; Ministarstvo za mineralne resurse Vlade Grenlanda; 2021), navedeno je prisustvo sledećih mineralnih resursa na području Grenlanda (koji je pod upravom Danske): antimon i tungsten, barit, berilijum, kobalt i nikl, fluorspar, galijum, germanijum, grafit, hafnijum, indijum, litijum, niobijum, fosfati, platinasti metali, „retke zemlje“, skandijum, silicijum, tantal, tungsten, vanadijum, bakar, nikl. Zanimljivo je da uz litijum stoji napomena: ima ga mnogo više od procenjenih rezervi!
Dok VA zapomaže o arbitraži i mogućoj odšteti RT neka prouči nedavne događaje u Portugaliji, gde je zbog korupcije u vezi otvaranja rudnika litijuma premijer Antonio Kosta podneo ostavku.
Zanimljiv je slučaj Zimbabvea gde su pritvoreni, ispitivani i proterani zvaničnici i saradnici USAID, zbog optužbi za podrivanje države i koruptivne aktivnosti u vezi otvaranja rudnika litijuma. Aprila 2022. godine vlada Meksika je izmenila zakonsku regulativu, kako bi proglasila litijum za nacionalni resurs i ukinula sve dozvole za istraživanje i eksploataciju litijuma, koje su do tada posedovale strane rudarske kompanije.
Kompanija „Rio Tinto“ bila je upletena u veliki korupcioni skandal u Kini, kada su četvorica njenih rukovodilaca uhapšena i osuđena na zatvorske kazne u rasponu od 7-14 godina, a posrednik u „popravljanju“ odnosa bio je bivši državni sekretar SAD, Henri Kisindžer, naravno uz odgovarajuću novčanu naknadu. Dakle, Srbija treba da tuži RT zbog evidentnog kršenja niza propisa (manipulacija isplakom kao opasnim rudarskim otpadom), finansijskih malverzacija i zagađenja životne sredine (već plaćaju odštetu seljacima za prinose uništene zagađenjima).
VA, njegovi sledbenici i plaćenici RT (vidljivi i nevidljivi) pokušavaju da nametnu imperativ dijaloga o projektu „Jadar“, zasnovan na „stručnim argumentima i uz puno učešće naučne zajednice“.
Savesni i nekorumpirani srpski naučnici već odavno su rekli šta misle o projektu.
Navodim nepromenjivi stav (od maja 2021. godine), svetski referentnog, srpskog konzorcijuma institucija koje se bave živim svetom, predvođenog Biološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu: Zbog očekivanih ireverzibilnih (nepovratnih) promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita. Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu jasno je iskazao stav protiv otvaranja rudnika „Jadar“.
Vrhunski srpski hidrogeolozi (diplomirali na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu) su više puta ponovili da će posledice rudarenja, prerade ruda i deponovanja jalovine trajno ugroziti poslednje velike rezerve kvalitetnih podzemnih voda Zapadne Srbije, u Podrinju i Mačvi. RT eksperti još uvek nisu objasnili gde će to smestiti deponije jalovine na 553 hektara (strana 356, Studija izvodljivosti, Rudarsko-geološki fakultet, 2020.), sa više desetina miliona tona toksičnog otpada?
Krajnje je vreme da se skine oznaka poverljivosti sa ugovora i projekata koje su za RT realizovali Rudarsko-geološki, Mašinski, Tehnološko-metalurški i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, a posebno da se isprate tokovi novca prema privatnim firmama univerzitetskih profesora, kao i isplate autorskih honorara pojedincima, posle čega će svima biti jasno poreklo entuzijazma za realizaciju projekta.
Navedeni fakulteti se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, dakle novcem svih građana, i nedopustivo je da se bilo šta krije pod velom „poslovne tajne“. Inače, svoju posvećenost naučnoj zajednici VA je jasno pokazao u julu 2024. godine, kada je ukinut Naučni savet „Elektroprivrede Srbije“ (osnovan decembra 2022.), čiji je zadatak bio da se kroz saradnju akademika, naučnika, inženjera i stručnjaka iz EPS-a, unapredi poslovanje najveće srpske energetske kompanije.
Dok je VA pravio palačinke, možda sa parizerom, Arnauti su preko srpskih zastava lepili zastavu nepostojeće države, kao deo svojih genocidnih aktivnosti sa krajnjim ciljem eliminacije svega srpskog na privremeno okupiranom Kosovu i Metohiji.
Od 12. maja 2013. godine, kada je ubedio Srbe da prihvate Briselski sporazum, preko raspuštanja svih srpskih državnih institucija, ukidanja benzinskih pumpi, banaka, civilne zaštite, predaje jezera Gazivode i stacioniranja arnautskih specijalnih jedinica na Severu KiM, došli smo do završnog čina razaranja Srbije za račun međunarodnih rudarskih korporacija, gde VA teatralno maše rukama i garantuje. Šta ON može bilo kome da garantuje?
Setimo se dovođenja nemačkog zlikovca Gerharda Šredera na konvenciju SNS (na dan bombardovanja 24.03.2017. godine), koji je odobrio učešće nemačke vojske u bombardovanju Srbije, angažovanja britanskog lažova i psihopate Tonija Blera za aktivnosti srpske vlade, odlaska kod Bil Klintona (naredio bombardovanje Srbije) i doniranja 2 miliona dolara za kampanju Hilari Klinton, do sedenja u „magarećoj“ klupi kod Donalda Trampa i pokloničkih putovanja u Davos, susreta sa Klausom Švabom, Aleksandrom Sorošem i menadžerima Rio Tinta.
Koga VA predstavlja kada se ogrće srpskom zastavom u UN, na zasedanju na kome se usvaja deklaracija o Srebrenici (maj 2024), na predlog Nemačke, čijeg premijera Šolca malo kasnije (juli 2024) servilno dočekuje u Srbiji, sa puno obećanja oko kopanja litijuma i drugih mineralnih resursa?
Kome se on dodvorava kada donira Francuskoj milion evra za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu (april 2016), dok se za lečenje teško bolesne srpske dece novac sakuplja preko SMS poruka?
Kako to da ima novca za Nacionalni fudbalski stadion (više od 600 miliona evra) i stadione u Leskovcu, Loznici, Zaječaru, Pančevu, Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu, dok se ljudi bore da očuvaju život u selima, a desetine varošica i gradova nemaju dovoljno kvalitetne vode za piće? Zašto Zdenka Vučetić iz sela Uzovnice, majka vojnika poginulog na Kosovu i Metohiji, mora od njega lično da traži izgradnju puta do svoje kuće? Srbijo da li si to zaslužila?
Prema članu 3, Ustava Republike Srbije, „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima“, dok prema članu 4 „Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku“.
Zašto je onda Vlada, protivustavno, preuzela nadležnost za utvrđivanje politike u oblasti rudarstva, posebno što Srbija nema važeću „Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima“ (tek u martu 2024. godine započela je izrada Strategije za period 2025-2040, sa projekcijom do 2050. godine), čime je nezakonito preuzela nadležnosti Narodne skupštine, povređujući ustavna načela vladavine prava i podele vlasti.
Kako pravnik VA nije uočio, ili nije hteo, što je još gore, da Ustavni sud svojom odlukom od jula 2024. i sam pogrešno postupa i daje uputstvo Vladi o tome da je utvrđivanje politike u oblasti rudarstva u njenoj nadležnosti. Možda će mu u razumevanju problema pomoći „čuveni“ pravnik Vojislav Šešelj, umesto što daje tupave komentare o stvarima koje ne razume i vređa referentne srpske naučnike.
U svom egocentričnom i konfuznom ekspozeu VA je pomenuo moje ime i slagao nekoliko puta, za nešto više od 60 sekundi,: …tražili ste da dovedete prof. Ristića; ….koji ništa ne zna…; ….svaki dan nam soli pamet na svim televizijama….; ….znate da ne može ništa da im kaže, znate da nije stručan ni za šta….; ….jesam istinu rekao, jesam rekao sam istinu, sve znam…
Istina je da sam poslednji put imao televizijsko pojavljivanje početkom avgusta, dok je VA imao nekoliko stotina obraćanja na svojim medijskim trovačnicama (Pink, Informer, Hepi, Kurir, Blic, sve više i RTS). Niko me nije pozvao na raspravu u Ljuboviji, niti bih otišao na taj nepotrebni događaj, kao što se rado odazivam na pozive naših ljudi širom Srbije i sa mojim kolegama držim predavanja u salama, seoskim zadrugama i na otvorenom.
O tome šta ja znam ili ne znam, koliko sam stručan ili ne, neće suditi VA niti njegov duhovni „tata“ Vojislav Šešelj (u tračersko-šarlatanskoj emisiji „Ćirilica“, dana 09.09.2024.), obojica pravnici koji nikada ništa nisu radili, sem bavljenja politikom koja je imala tragične posledice po srpski narod.
Bestidni Šešelj je komentarisao problematiku rudnika „Jadar“ kao potpuni diletant, i pritom dopustio sebi da izvređa akademike SANU, elitne srpske naučnike i profesore Univerziteta u Beogradu. VA je zaronio na dno septičke jame kada je i Šešelja angažovao u ovom organizovanom zločinačkim poduhvatu protiv srpskog naroda.
Uvidom u dokumentaciju EU koja se odnosi na registrovane lobističke organizacije (Transparency Register), utvrđeno je da je među njima i kompanija „Rio Tinto“ (sa identifikacionim brojem: 991744840418-06), koja ima dozvolu za sledeće aktivnosti, u domenima zakonodavstva ili određenih politika: EU Critical Raw Materials Act; EU Green Deal; EU Raw Materials; Action Plan Human Rights Due Diligence; Serbian EU accession; EU – Africa Strategy; EU Conflict minerals regulation; EU Battery Initiative; EU sanction regimes; EU Chemical Strategy for sustainability.
Svakako da je najveću pažnju izazvao podatak o tome da kompanija „Rio Tinto“ ima unikatno pravo da lobira u vezi pristupanja Srbije Evropskoj Uniji, međutim ostaje nepoznato po čijem nalogu, uz čiju dozvolu, a posebno uz koju naknadu i sa kojim krajnjim ciljem. Šta VA zna o ovome?
Zanimljivo je da srpski „patriota“ Vojislav Šešelj ima identične stavove kao ambasadori SAD, Velike Britanije i Nemačke, koji su za kopanje litijuma. Pomenuti ambasadori nam objašnjavaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije, uvedemo sankcije Rusiji, uđemo u NATO pakt, distanciramo se od Republike Srpske i podržimo LBGT agendu.
Zašto Srbija kupuje preskupe francuske avione, umesto jeftinijih i boljih ruskih i šta to VA ima važnije od odlaska na BRIKS samit u Kazanju, na poziv predsednika Ruske Federacije?
Nema odstupanja, nema kopanja, nema referenduma! „Rio Tinto“ marš iz Srbije, Vučiću marš iz naših života! Ovo je pitanje pobede života, slobode i ljubavi, sa jedne strane, ili mraka, destrukcije i bede, sa druge. Srbijo, ustani, bori se i ne daj na sebe!
(dr Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i redovni profesor Šumarskog fakulteta)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa
