Vesna Mališić
Dugo se vlast u Srbiji osećala sigurnom. Mogla je svaku istinu da izvrgne ruglu i svaku laž da instalira kao istinu. Sve dok ljudi iz sistema nisu počeli da svedoče o karakteru sistema. Jer, svako trpljenje ima granicu. I pad svakog režima počinje iz njega samog
I dođe tako vreme kad grandiozna kula vlasti, u koju su ugrađeni svi resursi sistema i na kojoj su primenjeni svi moćni podupirači opsene, počinje polako da se raspada, sama od sebe. Pozlata krene da se kruni i otpada, a lažne kulise nezaustavljivo da se obrušavaju. I nema više tih obećanih povećanja plata i penzija i novca za decu, prosvetare i medicinske radnike i brige za bake i deke, i novih puteva i mostova i fabrika i stranih investicija, koji će biti dovoljno jak lepak da zakrpe rupe u sistemu i učvrste zgradu čiji su temelji truli.
A signali o tome stižu iz srca režima i njihova magnituda se iz dana u dan širi i pojačava. Nisu, dakle, to više „zli jezici“ opozicije, čije se optužbe uz podsmeh odbacuju, omalovažavaju i odbijaju o bedeme samovlašća. Sada ljudi iz sistema svedoče o karakteru sistema. I sve slabije uspeva trik da se otkrivanje kriminala i korupcije povezanih s vlašću brže-bolje izjednači sa pokušajem rušenja predsednika i države i za to optuže strani i domaći plaćenici. I taj banalni, a više puta uspešno upotrebljeni blef izgleda da se prilično ofucao i sve manje uspeva.
Dokaz tome je sve više ljudi iz sistema koji su se odvažili da ne ćute. Dokaz je svakako i onaj špalir podrške građana ispred ulaza u zgradu suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu, kroz koji se provlačio inspektor Dušan Mitić, šef operative u Četvrtom odeljenju beogradskog UKP-a, dok je išao da pod zakletvom svedoči o „slučaju Jovanjica“. Jer, u ovakvom režimu, potrebna je zaista ogromna hrabrost da se kaže ime službenika BIA koji je tražio da informacije o zapleni na Jovanjici i hapšenjima ne izađu u javnost.
Još veća hrabrost je potrebna da se obznani kako su policajci imali nameru da uhapse tadašnjeg šefa BIA Bratislava Gašića i nekadašnjeg šefa beogradskog centra BIA Mirka Škera, kad su operativna saznanja o njihovoj umešanosti označena kao „najkvalitetnija“. I umesto da ovi službenici države dobiju punu zaštitu, inspektor Mitić i Slobodan Milenković, načelnik odeljenja koje je vodilo policijsku akciju „Jovanjica“, izloženi su progonu, pa čak i pretnjama likvidacijom.
Apsurd je da je, u međuvremenu, direktor BIA, Aleksandar Vulin stavljen na crnu listu SAD zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal, ilegalnu trgovinu narkoticima i zloupotrebu javne funkcije, ali i to je za vlast vest za podsmeh. Nije ova država brza da otkriva pipke kriminala koji dosežu do vrhova vlasti, presecala je i do sada svaku istragu koja bi tome vodila, ali je veoma brza da uhapsi policajku Katarinu Petrović iz Valjeva samo zato što je potvrdila informaciju koju je vlast očigledno želela sa sakrije – da je kum predsednika pijan i drogiran izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj ima povređenih.
Dugo se vlast u Srbiji osećala sigurnom. Mogla je preko medija koje kontroliše bez teškoća da upravlja slikom o stvarnosti. Mogla je preko društvenih mreža da vodi brutalne ratove protiv slobodnomislećih ljudi i kritičara režima, da veliča odobrenu verziju stvarnosti i učvršćuje kult ličnosti. Mogla je svaku istinu da izvrgne ruglu i dovede u pitanje i svaku laž da instalira kao istinu. Mogla je preko regrutovanih kapilarnih glasova do u procenat da predvidi izborni rezultat. Mogla je sa malom marginom greške da organizuje mitinge podrške predsedniku. I da kontroliše aplauze i klicanja velikom vođi. Sve dok nisu počela otkazivanja poslušnosti.
Setimo se samo tužne slike sa mitinga SNS u Beogradu, koji je najavljen kao megadogađaj neviđen u istoriji, a završio se kao opšta bežanija socijalno ucenjenih. A ovih dana osvanuo je spisak sa imenima četrnaest hiljada SNS botova, koji svedoči o tome kako je vlast pokušavala da upravlja celokupnim mnjenjem u Srbiji. Uzalud akcija „I ja sam bot“, koja bi trebalo da smanji štetu. Reči Jovane Brajović iz Surdulice, koja je po nalogu dvojice državnih funkcionera radila kao bot naprednjaka da bi dobila posao, svedoče o surovosti sistema koji zloupotrebljava ljudsku muku. Ali svedoči i o tome da svako poniženje ima granicu. I da svako trpljenje ima granicu. I da pad svakog režima počinje iz njega samog. I od njega samog.
NIN. 20. jula 2023.
