Dario Rosi
I dalje naivno verujem da nisu svi političari isti, ali sam preumoran od traženja nijansi. I već mi je muka od biranja manjeg zla, jer smo takvim izborom sahranili kriterijum dozvolivši zlu da caruje, jer i manje zlo je ipak zlo. Ili da pojednostavim, otkako više nema ideje pa se politika personalizovala glasah za Đilasove opcije samo zato jer su Jeremić, Jovanović, Obradović… gori. Od lošeg.
Četrnaestog decembra 2020. godine sam napisao: „Ako opoziciju malo prosejemo, pa otpadnu desni, ruski, službini, kraljevi, oni fiktivni i frivolni, u situ nam ostaje Đilas. I zaista verujem da je on sposoban i pragmatičan čovek. Kada razvejemo socijalnu retoriku, ostane odličan neoliberalni manadžer: kvalitetnu opozicionu konkurenciju „kupi“ pardon prisajedini; manje stranke uništi tako što ih bojkotom izbora odseče od izvora finansiranja; ličnog finansijskog dužnika DS ostavi na Lutovac & Lečić klackalici; studente diskvalifikuje protežiranjem vođa kao što je ono tužno devojče čačanskog naglaska; Sergeju pozajmi „vratićeš mi kad budeš imao“ pet soma i godinama realno bremza svaku ozbiljniju inicijativu čekajući da AV potpisom Kosova veže sebi kamen oko vrata, a skine ga svom nasledniku.
I kada iz razloga „samo da ovo zlo ode“, podržim Đilasa i kada bi on čak i pobedio, ništa se bitno ne bi dogodilo. Zbog toga što Đilasu njegova pragmatičnost, njegov habitus ne bi dopustio da odbije „ponudu za otkup“ odlazećih. Zato što bi to bio dobar deal, a on dobre dilove nikad ne odbija. I osvanuli bi u situaciji duplo golo.
Leta 2021. sam zbog prijateljice i sapatnice prisustvovao sastanku pododbora za socijalu SSP. Odbio sam učlanjenje, na sastanke više nisam odlazio, ali sam nastavio da izdaleka pratim aktivnosti. I ostao zgranut pred nepojmljivim manjkom energije. Radi se malo, opušteno i formalno, kao da zemlja ne propada.
Metod rada svodi se na saopštenja, aktivisti sa lokala snimaju klipove, to se kači na mreže i momentalno odlazi u zaborav uz 50-ak lajkova. Pa mi je čudno kako marketindžiji i neprevaziđenom gospodaru TV minuta ne smeta sva ta uzaludnost. U centrali se fingira nekakva vlada u senci sa već razdeljenim foteljama: Marinika premijerka, Stefanoviću socijala, Nikeziću finansije, Todoriću pravda, Miljušu uprava, Bulatoviću poljoprivreda… koja birokratski bezstrasno otaljava svoja „resorna zaduženja“. Kao da ih je neko tu poseo, rekao da samo čekaju i „ne pritiskaju dugmiće“. Kao da je neko iskusne opozicionare okupio na jednom mestu kako bi ih lakše pasivizirao.
Skidanje opozicionog kajmaka nastavljeno je i pred aprilske izbore, kada su listi pod parolom demokratskog ujedinjenja pripojeni kandidati znatne političke različitosti. I ubrzo je postalo jasno da su Ponoš, Vladeta i neki drugi tu bili samo iz razloga slabljenja konkurentskih lista. Na sam dan izbora na kojima su obećavali „skoro pobedu“ dogodila se diverzija koja je morala biti insajderska. Stranački kontrolori (koje niko nije ozbiljno proverio) se masovno nisu pojavili na glasačkim mestima, izborni softver je odmah oboren, a centrala je ćutke čekala poraz. I brže bolje pohitala da ga prizna odlaskom Vučiću na noge.
Dakle, gospodine odbegli Bulatoviću, u celoj ovoj priči, čiji ste i vi bili akter, Marinika je samo pion. Ubeđen sam kako sve konce vuče Dragan Đilas koji je za ovih 30 godina imao lični deal sa svakom političkom i parapolitičkom šušom i marušom. Koji je znao da „najveći deal“ osim dogovora Tadića, Vučića i pokojnog Mikija Rakića ima i neke jake međunarodne svedoke. I koji je za sebe izborio priliku da se u kombinaciju uguzi istisnuvši histeričnog ofucanog mačka. Pa je od „žutog lopova sa 619 miliona“ ekspresno postao „gospodin Đilas“, isto kako će u jednom trenutku AV od spasitelja postati radikalski lopov. Kome osim galame i prozivke neće dlaka s glave zafaliti, biće zaštićen kao i mnogi drugi. Neki novac će promeniti džepove, neke kombinacije aktere. Na oltar pobede prineće se neka sitna žrtva, recimo Kokeza, a sve drugo će nam dragi moji OSTATI ISTO !!!
Uključujući i nas. Večite iste ovce!!!
