субота, април 20, 2024

Optimizam izborne ekonomije

Slične objave

Podeli

Milan Ćulibrk

Iako svi strahuju od nove globalne recesije, uz sve izraženiji rast cena, predstavnici vlasti su ostali pri procenama da će BDP Srbije nastaviti da raste i da će do kraja mandata sledeće vlade prosečne plate dostići 1.000 a penzije 500 evra. U ovoj jednačini, međutim, mnogo je nepoznatih

Od utorka, 15. marta, vozovi u Srbiji će se, bar novom prugom od Beograda do Novog Sada, kretati brzinom 200 kilometara na sat, a do kraja mandata sledeće vlade prosečna plata će dogurati do 1.000 evra, a penzija do 500 evra. To je učesnicima 29. Kopaonik biznis foruma obećao ministar finansija Siniša Mali. Ostaje, međutim, da se vidi kojom će se brzinom i u kom smeru u narednom periodu kretati cene, kurs dinara i javni dug, s obzirom na to da je rat u Ukrajini već napravio darmar na svetskim robnim i finansijskim tržištima, a ti šokovi će se, pre ili kasnije, preneti i na Srbiju.

Nema dileme da bi više od 800 učesnika „srpskog Davosa“ volelo da se obistini sve što su im 7. marta obećali ministar Mali i guverner NBS Jorgovanka Tabaković – da će, uprkos svemu, Vlada i NBS održati fiskalnu i monetarnu stabilnost, da će kurs ostati stabilan, da će javni dug ostati pod kontrolom, da će inflacija već posle drugog tromesečja početi da gubi dah…

Utisak je, međutim, da ne dele baš svi optimizam ministra finansija i guvernera NBS, jer u ovoj jednačini ima mnogo nepoznatih, a od tih varijabli zavisi i konačni rezultat. Uostalom, kako je naglasio i Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, zbog geopolitičke krize, izazvane sukobima u Ukrajini, mnogi svetski ekonomisti procenjuju da je izvesna i nova ekonomska kriza, poput one iz 2008. Drugi problem je što je vreme jeftinog novca definitivno prošlo i vrlo je neizvesno pod kojim uslovima će se države, kompanije i građani ubuduće zaduživati. Vlahović je naglasio da bi čak i u normalnim okolnostima nominalni rast plata trebalo da bude sporiji od nominalnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Jasno je, međutim, da od toga neće biti ništa. Uostalom, ministar Mali je samo pola sata kasnije naveo da je prosečna plata u decembru 2021. iznosila 635 evra, a da će do kraja mandata sledeće vlade biti 1.000 evra. Za četiri godine, dakle, planira se rast zarada od oko 57 odsto, dok će istovremeno, prema najnovijim projekcijama MMF-a, BDP Srbije za pet godina da se poveća ukupno za manje od 23 odsto, i to pod uslovom da ove i sledeće godine poraste za po 4,5 odsto, a od 2024. do 2026. za po četiri odsto. A da bi se ispunilo drugo obećanje ministra Malog, penzije će morati da rastu četiri puta brže od BDP-a, ili za 90 odsto, jer je prosek sada 263 evra (30.978 dinara).

Većini je jasno da se ova računica nikako ne uklapa u „švajcarsku formulu“, koja podrazumeva povećanje penzija za polovinu rasta plata i polovinu rasta cena. Čak i pod uslovom da je u naredne četiri godine realno moguće ukupno povećanje plata za 57 odsto, po tom osnovu bi penzije mogle da porastu za 28,5 odsto. Uz to, čak i ako bi u narednom periodu inflacija ostala na sadašnjem nivou (a NBS tvrdi da će je značajno oboriti) od oko osam odsto, po tom osnovu bi penzije za četiri godine mogle da porastu za najviše 17 procenata. Po „švajcarskoj formuli“, dakle, uz rast plata od 57 odsto, godišnju inflaciju od osam odsto i isti kurs dinara kao danas, prosečna penzija na kraju četvorogodišnjeg mandata sledeće vlade ne bi mogla biti veća od 395 evra.

Prošle godine svetski BDP povećan je za 5,9 odsto, MMF je za ovu godinu u januaru prognozirao rast od 4,4 odsto, ali je već sada jasno da će te procene biti korigovane naniže, čak i ako se rat u Ukrajini brzo okonča. Nejasno je kako će na najnoviju krizu reagovati centralne banke razvijenih zemalja, ali mnogi ekonomisti strahuju da svetu preti stagflacija, najgora kombinacija nultih stopa privrednog rasta i visoke inflacije, koja je u SAD premašila višedecenijski rekord iz daleke 1982. Zato je i sasvim razumljivo što je i ovogodišnji Kopaonik biznis forum, s jedne strane, protekao u senci nove krize koja se nadvija nad čitavim svetom, a s druge strane svi učesnici su bili svesni da Srbiju za manje od četiri nedelje čekaju novi predsednički, parlamentarni i beogradski izbori, na čiji bi ishod ekonomska pitanja mogla da utiču više nego ranije.

Upravo zbog povećane neizvesnosti, očuvanje ekonomske stabilnosti nameće se kao jedan od prioriteta buduće vlade. Posebno ako se ima u vidu da je za dve godine pandemije, kako je primetio i Vlahović, javni dug povećan, a prostor za buduće fiskalne podsticaje iz budžeta sužen. „Novac je potrošen, a eventualni pokušaj da se zaduživanjem dođe do novih sredstava u cilju podsticaja tražnje, bio bi pogrešan i kontraproduktivan“, upozorio je Vlahović, po čijem će mišljenju tempo privrednog rasta Srbije bitno zavisiti od privrednih kretanja u EU, u kojoj je još krajem prošle godine došlo do usporavanja ekonomske aktivnosti.

I dok zvaničnici ključne uzroke srpske inflacije vide u spoljnim šokovima, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ističe da vetar u jedra inflaciji daju i neefikasna javna preduzeća. Srbijagas nas je već jednom koštao milijardu evra, kada je iz budžeta morao da se pokrije dug nastao posle 2008, a i nova energetska kriza Srbiju će koštati stotine milijardi evra neplaniranih troškova. Petrović je precizirao da će samo do kraja marta Srbiju skuplji gas koštati dodatnih 400-500 miliona evra. Taj trošak mogao je da bude znatno manji da skladište gasa u Banatskom Dvoru nije ispražnjeno zbog havarija u EPS-u, pa je trećina gasa potrošena za proizvodnju struje, zato što termoelektrane nisu mogle da rade punim kapacitetom. „Kod naših javnih preduzeća se manji problemi rešavaju pravljenjem većih“, konstatovao je Petrović i precizirao da je u 2021. u termoelektranama EPS-a proizvedeno 10 odsto manje struje od proseka u poslednjih 10 godina, pa je od oktobra prošle godine za uvoz struje potrošeno 500-600 miliona evra. Zbog toga je, po rečima Petrovića, EPS morao da se zaduži za 300 miliona evra, a veliko je pitanje da li će taj kredit moći da vrati, ili će i njegova otplata na kraju pasti na teret budžeta i poreskih obveznika, istakao je predsednik Fiskalnog saveta. On je još jednom istakao da je za samo dve godine pandemije javni dug Srbije uvećan za šest milijardi evra i da je mogao biti manji i za dve i po milijarde da država nije pomagala i onima kojima pomoć nije bila potrebna. „Te dve i po milijarde evra sada bi dobro došle kad nastupi nova kriza“, konstatovao je Petrović. Uz opasku da bi u dobrim vremenima dug trebalo smanjivati, da bi u lošim mogao da se uvećava.

Za razliku od ministra Malog, koji tvrdi da je dug pod kontrolom i da je trenutno 51,4 odsto BDP-a, predsednik Fiskalnog saveta smatra da je dug potcenjen, jer se kurs dinara prema evru godinama nije menjao, dok je istovremeno zbog inflacije BDP Srbije u dinarima rastao, pa je i to jedan od razloga za relativno mali udeo duga u BDP-u. Ako zbog krize u Ukrajini porastu kurs evra i kamatne stope, udeo duga u BDP-u bi sa 57 odsto krajem prošle godine mogao da se poveća na „neprihvatljiv“ nivo, pojasnio je Petrović, po čijoj bi računici ove godine inflacija mogla biti 10 odsto ako bi cene do kraja godine nastavile da rastu istim tempom od 0,8 odsto mesečno, kao u januaru, s tim što je još veća za najsiromašnije, jer brže od proseka rastu cene hrane. Zato bi dalja neselektivna fiskalna podrška iz budžeta bila kontraproduktivna, zaključio je Petrović.

„Niko nema prava da širi lažne vesti, da neosnovano širi strah i paniku i skuplja političke poene narušavanjem stabilnosti, kojoj ničim nije doprineo“, poručila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, navodeći da je prosečna inflacija u dve godine pandemije bila samo 2,8 odsto, da je u tom periodu BDP Srbije povećan 6,8 procenata, broj zaposlenih u privatnom sektoru za 100.000, prosečne plate kod privatnika za 19,2 odsto, a stranci su za te dve godine u Srbiju investirali 6,9 milijardi evra. Govoreći o inflaciji, naglasila je da je ona trenutno izazvana spoljnim faktorima i podsetila da je od 2008. do 2012. prosečna inflacija u Srbiji bila devet, a u evrozoni 2,1 odsto, dok je do 2013. naovamo u Srbiji 2,2 a u evrozoni jedan odsto. „Ovakvi rezultati nisu došli sami od sebe, već zato što je sačuvana stabilnost, dinar je stabilan, a devizne rezerve su značajno povećane“, istakla je Tabaković, po čijim je rečima Srbiji 2021. trebalo samo devet meseci da BDP vrati na nivo od pre krize, a posle krize 2008. za to su bile potrebne četiri i po godine, pri čemu je u to vreme ugašeno „600.000 radnih mesta“. Ona je poručila i da je „mudrom i odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića Srbija obezbedila dovoljne rezerve nafte, gasa i hrane, da su ograničene cene osnovnih životnih namirnica i goriva, a uz to je u januaru Vlada odustala od redovnog povećanja akciza na naftne derivate“. Naglašavajući da se „neće menjati politika koja daje rezultate“, Tabaković je ocenila da bi na srednji rok eventualno slabljenje dinara pogoršalo sve ekonomske parametre u zemlji i još jednom ponovila da NBS očekuje smirivanje inflacije nakon drugog tromesečja i da će se do kraja godine vratiti blizu planiranog okvira od tri plus-minus 1,5 odsto. Istovremeno je ostala pri proceni da će u narednom periodu BDP nastaviti da raste po stopi od 4-5 odsto i da će tome doprineti udeo investicija veći od 25 procenata BDP-a.

Iako je na startu naveo da je cena gasa dostigla 3.600 dolara za 1.000 kubnih metara, da je ugalj poskupeo za 75 odsto, a sirova nafta dostigla novi višegodišnji rekord, ministar finansija Siniša Mali je poručio da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku. „Pratićemo kretanja na globalnom tržištu i ako bude trebalo država će ponovo reagovati, kao i tokom pandemije, kada nam je bio cilj da po svaku cenu sačuvamo radna mesta. Da smo izgubili radna mesta, koliko bi nam godina trebalo da ponovo otvorimo zatvorene fabrike“, rekao je Mali, po čijim je rečima za 10 godina i BDP po stanovniku povećan 65 odsto i da je to dokaz da „Srbija ide dobrim putem“.

Većina učesnika Kopaonik biznis foruma veruje da će država bar do 3. aprila uspeti da sačuva kakvu-takvu stabilnost i cena i kursa dinara. Niko se, međutim, ne bi kladio da će tako ostati i kada se zatvore birališta u Srbiji. Na stranu što će to u velikoj meri zavisiti i od razvoja situacije na ukrajinskom ratištu. Primetno je jedino da još niko od srpskih zvaničnika nije za ovu najnoviju krizu rekao da bi ona za Srbiju mogla biti i – razvojna šansa. Zbog toga će i stepen razočaranja, ako kola krenu nizbrdo, biti bar malo manji nego ranije.

NIN