BERLIN, 16. februara 2022. godine – Odnosi između Nemačke i Rusije su na najnižem nivou od završetka Hladnog rata, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dr Stefan Majster (Meister), šef programa u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP) za međunarodni poredak i demokratiju.
Priroda odnosa se promenila
„U prošlosti je Nemačka bila partner, ili u najmanju ruku most Rusiji ka Evropi. Sada se Nemačka u Rusiji tretira kao neprijatelj“, ističe Majster.
Odnosi koji su počeli da se hlade nakon izbora Vladimira Putina po treći put za predsednika Rusije 2012. godine, a naročito nakon aneksije Krima 2014., sada su na novim iskušenjima zbog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.
Nova nemačka vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz) je zatečena, mada je mogla da vidi rast tenzija, kaže za RSE Jana Puglierin, direktorka berlinskog ureda Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Tek što je imenovana suočila se sa ozbiljnom krizom.
„U početku nije bilo jasno ko ima ključnu reč u vladu o politici prema Rusiji – da li kancelar Olaf Šolc ili šefica diplomatije Analena Berbok (Annalena Baerbock). Koalicioni partneri imaju različiti pristup, jer su Zeleni mnogo kritičniji prema Moskvi, dok Socijaldemokratska partija (SPD) tradicionalno pokazuje više razumevanja i nije sklona antagonizaciji Rusije“, dodaje Puglierin.
„Iako kancelar nije pomenuo Severni tok 2, jasno je stavljeno do znanja da će u slučaju ruske invazije ovaj projekat biti obustavljen. To su dogovorili još Džo Bajden (Joe Biden) i Angela Merkel da ukoliko Rusija napadne Ukrajinu ili koristi Severni tok 2 za njeno ucenjivanje onda će Severni tok 2 biti blokiran“, ukazuje čelnica berlinskog ureda ECFR-a.
Majster podseća da je taj pristup Šolc nazvao „strateškom ambivalentnošću“ tako da nije jasno rekao koje će kaznene mere biti usvojene, ali postoji lista koju je pripremila nemačka vlada i Severni tok 2 će biti sankcionisan.
„Severni tok 2 je simbol koji ekonomski nije relevantan. Gas može da ide preko Ukrajine, Belorusije. Nemačkoj ne treba Severni tok 2. Njime se zamenjuje gasovod kroz Ukrajinu. On je važan za Putina da ucenjuje Ukrajinu i pojača svoju pregovaračku poziciju“, smatra Majster.
Prema njegovim rečima, ako Rusija želi da šalje gas, to može da čini preko Ukrajine i Belorusije tako da to neće imati uticaja na Nemačku.
„U svakom slučaju, Severni tok 2 neće biti pušten u pogon još najmanje pola godine“, dodaje ekspert iz berlinskog DGAP-a.
Hoće li Rusija zavrnuti gas Evropi u slučaju sankcija?
Postoji bojazan da bi u slučaju rigoroznih sankcija i blokade Severnog toka 2, Rusija mogla da odgovori zavrtanjem gasa Evropi.
„Sve je moguće i to je problem sa gospodinom Putinom, ali to nije direktno povezano sa sudbinom Severnog toka 2“, kaže Majster.
To bi svakako povećalo cene gasa, koji Nemačka ne može da zameni sa tečnim (LNG).
„Onda bi Nemačka zaista imala problem jer nije diversifikovala snabdevanje i veoma je zavisna od ruskog gasa“, ističe Majster.
Pad trgovinske razmene između Nemačke i Rusije
Ekonomija je godinama činila okosnicu bliskih odnosa Berlina i Moskve. Nemačka je računala na energiju i druge ruske prirodne resurse, kao i njeno veliko tržište. S druge strane, Rusija je u velikoj meri zavisila od nemačke tehnologije i investicija. Nemačka je dugo bila glavni trgovinski partner Rusije, sve do 2019. kada je čelnu poziciju preuzela Kina.
Međutim, zaoštravanje političkih odnosa odrazilo se i na pad ekonomske saradnje. Tako je trgovinska razmena, koja je 2013. dostigla 90 milijardi dolara, skoro prepolovljena 2020. godine.
Rusija je 14 trgovinski partner Nemačke, iza Mađarske i Češke.
„Osim gasa i nafte, Rusija više nije uopšte važna za nemačku ekonomiju, i obrnuto, tako da sa obe strane dolazi do razdvajanja“, kaže Stefan Majster.
Doduše, Gasprom izvozi 37 odsto gasa u Nemačku, ali sagovornik RSE ukazuje da gas nije tako važan za ruski budžet kao nafta.
„Ali, bez obzira na te odnose u energetskom sektoru nema približavanja dve zemlje. Umesto toga, suočavamo se sa ucenama, sa ruskom agresijom“, ističe Majster.
Kina pobednik nadmetanja Rusije i Zapada
Postavlja se pitanje da li će se Berlin i Moskva sve više udaljavati s obzirom na evroazijsku orijentaciju Rusije, s jedne strane, i potrebe Nemačke da se pozicionira kao ključni faktor u EU, sa druge?
Stefan Majster smatra da se Moskva već pripremila za rigorozne zapadne sankcije i prilagodila situaciji.
„Rusko-kineski odnosi biće drugačiji sa većim uticajem zvaničnog Pekinga. Kina može delimično da zameni evropsko tržište za ruske proizvode, ali je pitanje da li Moskva želi da bude toliko zavisna od nje“, kaže ekspert iz Berlina.
Međutim, po njegovom mišljenju ne postoji druga alternativa ako Rusija nastavi putem kojim je krenula 2012.
Prema rečima Jane Puglierin, dugo se procenjivalo da se Rusija i Kina neće previše približiti zbog komplikovanih odnosa kroz istoriju. Međutim, sve više ljudi uviđa da se uspostavlja strateško savezništvo između Moskve i Pekinga.
„Mnogi u Nemačkoj uviđaju da Rusija igra na kinesku kartu da bi izvršila pritisak na Zapad. Istovremeno, smatraju da Moskva blefira jer joj nije u interesu blisko savezništvo sa Pekingom u kome bi bila mlađi partner“, ističe ekspertkinja iz Berlina.
Ona dodaje da Putin uviđa rizike saradnje sa Kinom sa kojom Rusija deli dugu granicu i naglašava da Rusija ne želi da bude mlađi partner već velika sila.
„Jezik zvaničnog Pekinga se promenio u odnosu na aneksiju Krima 2014. u korist Rusije“, zaključuje ekspertkinja iz Berlina.
(rse)