субота, јул 20, 2024

NUNS: RTS – lojalnost i komercijala ispred javnog interesa

Slične objave

Podeli

Oni ne obezbeđuju dovoljno političkog pluralizma, ne dozvoljavaju mogućnost da se artikulišu različiti pogledi i stavovi, da se sučeljavaju mišljenja. Oni beže od toga i nema sumnje da time najviše idu naruku aktuelnoj vlasti

Radio-televizija Srbije se već trideset godina nalazi u srcu političkog života zemlje. Zgrada televizije u Takovskoj ulici u Beogradu je u tom periodu paljena i opkoljavana, ispred nje se protestovalo, ali i u nju upadalo. Ruta većine protestnih šetnji u Beogradu ili prolazi pored ili se završava kod RTS-a.

Katalizator svih tih protesta je nezadovoljstvo radom RTS-a. I dok se kritike odnose na praktično sve – od kvaliteta serijskog  programa do visine nagrada u kvizu Slagalica – ključne zamerke tiču se informativnog programa.

Poslednji put, predstavnici opozicije koji su organizovali proteste “Srbija protiv nasilja” sredinom septembra su se okupili ispred televizije predajući na pisarnici zahtev rukovodstvu. Oni su tražili proporcionalnu zastupljenost opozicionih grupa u Narodnoj skupštini  u svim informativnim emisijama, tako da ona ne bude manja od 20 odsto.

Njihovo nezadovoljstvo nije bez osnova, ako se uzme podatak koji je nedavno objavio Biro za društvena istraživanja (BIRODI). Naime, prema njihovom monitoringu predsednik Srbije i defakto lider vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je od decembra 2022. godine do 15. oktobra ove, u Dnevniku 2, centralnoj informativnoj emisiji, bio 14 puta više zastupljen od svih pripadnika opozicije zajedno. U tom periodu, Vučić je u Dnevnku 2 proveo oko 10 i po sati, a predstavnici opozicije 44 minuta.

Trećina građana verna RTS-u

Sličan ili još drastičniji disbalans postoji i na drugim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, međutim, dva su razloga zašto je RTS najčešća meta kritika.

Prvi je gledanost. Prema nalazima Centra za istraživanje javnog mnjenja, programa i auditorijuma RTS-a, Prvi program RTS-a je devet godina unazad najgledaniji program u Srbiji. Samo u prošloj godini, RTS 1 je 201 dan imao najveći dnevni rejting, a sve ostale nacionalne televizije 164 dana. Prosečno, RTS 1 je u prošloj godini svaki dan gledalo oko 2,6 miliona ljudi, što posebno dobija na težini u zemlji u kojoj se u proseku TV gleda više od pet sati dnevno.

Drugi razlog zbog kojih je RTS na udaru je taj što on, zajedno sa Radio-televizijom Vojvodine, predstavlja javni servis.

Status javnog servisa nameće RTS-u i RTV-u više standarde u radu u odnosu na druge medije. Zakon o javnim medijskim sevisima, osim što proklamuje uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju, obavezuje javne servise da ostvaruju javni interes, obrazložen u 19 tačaka. Tako su javni servisi, između ostalog, u obavezi da istinito, potpuno, nepristrasno i profesionalno informišu građane, da podstiču pluralizam, unapređuju kulturu javnog dijaloga, bez diskriminacija zadovoljavaju potrebe u informisanju svih delova društva…

Da bi mogli da se posvete ostvarenju javnog interesa, zakonom je uređeno da se javni servisi, osim iz komercijalnih izvora, finansiraju i kroz takse za medijski servis, ali i iz budžeta.

Javni interes u drugom planu

Rade Veljanovski, univerzitetski profesor i nekadašnji glavni urednik Radio Beograda naglašava da RTS i RTV još uvek nisu dosegli do standarda javnog servisa, te da se to najbolje vidi na informativnom programu.

“Oni ne obezbeđuju dovoljno političkog pluralizma, ne dozvoljavaju mogućnost da se artikulišu različiti pogledi i stavovi, da se sučeljavaju mišljenja. Oni beže od toga i nema sumnje da time najviše idu naruku aktuelnoj vlasti. Čak imam osećaj da oni tako vide svoju ulogu, da smatraju da treba da rade najviše za vlast. Još nije sazrelo shvatanje da je to javni servis”, kaže Veljanovski.

Sociolog Vladimir Vuletić je do 2021. godine bio predsednik Upravnog odbora RTS-a. Ipak, kako kaže, danas retko gleda programe javnog servisa. Prema njegovim rečima, RTS možda formalno i ispunjava kriterijume koje propisuje Zakon o javnim medijskim servisima, ali suštinski ne.

“Rukovodstvu televizije su te obaveze u drugom planu. Pritom, ja tu ne vidim informativni program kao najproblematičniji, koliko želju da se sa komercijalnim televizijama takmiče po gledanosti. Tom cilju se podređuje uređivačka politika i sve se radi da bi bili najgledaniji. Onda dobijamo to da se kulturni sadržaji recikliraju, a sva sredstva idu na snimanje serija. Ja sam nezadovoljan onim što RTS radi, ali moja vizija  je poražena i ja sad samo mogu da pričam. U svakom slučaju, vidim mnogo ozbiljnije i dublje probleme od toga koliko je koja politička opcija zastupljena”, navodi Vuletić.

Kako ističe, stvarna moć odlučivanja u RTS-u je u rukama generalnog direktora i njegovog tima. Moć Upravnog odbora, dodaje on, prestaje onog trenutka kada se odrede budžetski limiti. Najmanje moći u tom upravljačkom trouglu, navodi Vuletić, ima Programski savet.

Nema novca, nema ljudi

Naime, prema zakonu, javni servisi dužni su da obezbede “učešće javnosti u unapređenju radijskog i televizijskog programa”. Da li to čini na zadovoljavajući način utvrđuje Programski savet, petnaestočlano telo koje treba da  posreduje između javnosti i javnih servisa.

Samo u poslednjih par meseci, Programski savet je slao više sugestija Upravnom odboru i generalnom direktoru. Predlagali su da se sportska redakcija izmesti iz zabavne, ali i izrazili opšte nezadovoljstvo tretmanom Obrazovno-naučnog programa koji je na Prvom programu zastupljen u “nedopustivo malom” procentu od 0,6 odsto. Programski savet je takođe, po dopisu ministarke kulture, izneo predlog da bi RTS trebalo više da snima pozorišne predstave.

Problem sa ovim savetima je što oni ni na koji način ne obavezuju bilo koga da po njima postupi.

“Najčešće dobijemo odgovor da ili nema novca ili nema prostora na Prvom programu”, kaže Žarko Rakić, predsednik Programskog saveta.

On ističe da se na sednicama Programskog saveta nalaze i nadležni urednici, te da rasprava ume da bude vrlo živa.

“U suštini se stalno vrtimo na klackalici između javnog interesa i komercijalnih vrednosti. Međutim, na svaku sugestiju odgovor urednika je da ili nemaju ljudi ili nemaju novca. I tu smo, gde smo. Situacija nije preterano ružičasta, ali nije ni mnogo siva”, kaže Rakić napominjući da bi, prema njegovom stavu, trebalo zakonskim izmenama ojačati poziciju Programskog saveta koja je trenutno isključivo savetodavna.

Prema rečima Radeta Veljanovskog, odgovor nije u izmenama zakona. “Kada sam pre 45 godina došao u Radio Beograd, tadašnji direktor mi je rekao da je radio deo državnog establišmenta, kao vojska, policija i državna administracija. Eho tog stava i danas provejava kod onih koji rukovode javnim servisom. Potrebni su novi ljudi, profesionalci koji razumeju šta je javni servis”, zaključuje Veljanovski.

Javna slušanja: od istraživačkog novinarstva do Slagalice

Osim što na sednicama šalju sugestije Upravnom odboru i generalnom direktoru, među zaduženjima Programskog saveta RTS-a je i organizovanje javnih slušanja, na kojima građani mogu direktno da iznesu svoje mišljenje o tome šta bi na javnom servisu valjalo promeniti. Poslednje takvo slušanje održano je u decembru prošle godine u Kraljevu, Vranju i Beogradu. Programski savet je tim povodom sve sugestije sastavio u izveštaj i prosledio Upravnom odboru i direktoru. Između ostalog, građani su tražili prihvatljiviji termin za Kulturni dnevnik i posvećivanje više pažnje  kulturnom stvaralaštvu van velikih gradova. Savetovano je da se razmotri mogućnost uvođenja zasebnog sportskog kanala, ali i kritikovan manjak vaspitnog i obrazovnog sadržaja. Građani su primetili da RTS-u nedostaje istraživačko novinarstvo koje bi rasvetlilo aktuelne teme, kao i gostovanja predstavnika opozicije. Konačno, jedna od sugestija odnosila se visinu novčane nagrade u kviz Slagalica.

Vuk Jeremić