BEOGRAD, 27. oktobra 2022. – Novinarska nagrada za etiku i hrabrost Dušan Bogavac koju dodeljuju istoimena fondacija i Nezavisno udruženje novinara Srbije uručena je danas novinarki dnevnog lista „Danas“ Snežani Čongradin.
Predsednik fondacije Dušan Bogavac Filip Mladenović rekao je da je tri decenije ova nagrada bila „iskrica u mračnom tunelu raznih režima koji su nastojali da uguše slobodu medija“. „Hrabrost dobitnika nagrade kao i onih koji su bili u užem izboru svedoče da nema predaje kad je reč o slobodi medija. Po cenu otkaza, batina i pretnji, uvek će u Srbiji biti profesionalnih novinara koji će saopštavati istinu, a ne propagandu“, rekao je Mladenović.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić rekao je u beogradskom Medija centru da „skoro dve decenije novinarka Snežana Čongradin hrabrim i etičkim angažmanom u svojim tekstovima i kolumnama iskazuje visok nivo profesionalizma i poštovanja novinarskog kodeksa. U društvu teško obolelom od ekstremnih politika, svaki čin normalnosti, civilizovanosti i profesionalnosti izložen je pretnjama, uvredama, internet nasilju, pa i životnoj ugroženosti. Sve to nije sprečilo niti uplašilo ovogodišnju dobitnicu nagrade Dušan Bogavac. Snežana Čongradin je svetao novinarski primer nepristajanja na manipulacije i relativizacije, i neodustupanja od elementarnih normi ljudskosti i građanske hrabrosti“, rekao je Bodrožić.
Ove godine u užem izboru za nagradu bili su i novinarka Isidora Kovačevic (Podrinske, Šabac), novinar Slobodan Dukić (portal Pančevo Siti), redakcija NIN-a, redakcija TV emisije „24 minuta“ Zorana Kesića i redakcija TV Dnevnika Nova S (eks Njuzmaks Adrija).
Žiri je odlučivao u sastavu: Dragana Pećo (KRIK), dobitnica nagrade za 2021. godinu, Jelena Zorić, dobitnica nagrade za 2020. godinu, Dragoljub Petrović, ispred redakcije Danasa, dobitnika nagrade za 2020. godinu, Željko Bodrožić (NUNS) i Filip Mladenović (Fondacija „Dušan Bogavac“).
Član žirija ispred redakcije Danasa, Dragoljub Petrović, izuzeo je svoj glas u poslednjem krugu glasanja, zbog sukoba interesa, naglasio je Bodrožić.
Koleginica Snežana Čongradin godinama unazad piše o krvavim devedesetim godinama prošlog veka i svim posledicama koje i danas živimo: podseća na počinjene ratne zločine i zverstva, i novinarski hrabro i profesionalno obrađuje zataškavanja i prećutkivanja najgorih dela protiv čovečnosti, prenosi svedočenja svedoka, savremenika i porodica nastradalih. Sledstveno tome ona javno ukazuje na ratnohuškačku i u svakom smislu kompromitovanu prošlost ljudi koji su danas na vlasti, direktno ili indirektno.
Ona događaje i ljude naziva pravim imenima, zasnovanim na hiljadama stranica dokumenata, nebrojano snimaka i svedočenja, i ko zna koliko pravosnažnih presuda donetih pred našim i međunarodnim sudovima. Zato je napadana, blaćena i vređana od mnogih koji žele da sakriju svoje učešće u zločinima ili raspirivanju međunacionalne mržnje i rata, a prete joj i nove generacije, zatrovane šovinističkom i ksenofobičnom propagandom i lažima, koje se svih ovih godina šire i opstaju.
A kao građanin bih rekao da Snežana Čongradin podseća neumorno i postojano da društvo koje teži da se demokratizuje i modernizuje mora prvo da raspakuje ogromni krvavi bagaž – pronađe i kazni sve počinioce zločina, razobliči i prezre sve ratne profitere, političare, novinare, istoričare i analitičare, te uskladi svoju zvaničnu istoriju sa istinom i činjenicama.
Mora se braniti šuma ili brdo od bahatih kompanija, a pre toga bi bilo obavezno da kao društvo istražimo da li ima još kojih sekundarnih ili tercijalnih grobnica zaostalih iz ratnih godina; mora se braniti voda od zagađivača i uzurpatora, nema sumnje, no morale bi se istražiti neka jezera, prirodna i akumulaciona, jer je moguće da još neka hladnjača sa leševima leži na nekom dnu; moramo da stvorimo nezavisne institucije, a preduslov je da razotkrijemo i lustriramo sve koji su se gadno ogrešili o zakone, kodekse i čovečnost.
I kao Kikinđanin da kažem da sam neizmerno srećan što je nagrada došla u ruke Snežane Čongradin. Njen otac je bio vrhunski sportski pedagog, čovek koji je stvarao sjajne atletičare, i istovremeno odličan pisac, i to možemo da pronađemo odgovore otkuda Snežana tako dobro piše a i tako je neumorna i istrajna u svojoj novinarskoj misiji.
Nadam se da sam i ja barem malo doprineo da Snežana postane ovo što je danas, pravična, borbena i neustrašiva, jer je sečam iz sredine devedesetih, kada je poveća grupa gimnazijalaca svake večeri dolazila na proteste zbog izborne krađe, a i ona među njima, a ja svako veče bio pred mikrofonom. Na kraju, da zaključim, da je ova dugovečna i prestižna novinarska nagrada i ove godine došla u prave ruke, a čestitam i redakciji Danasa koja je iznedrila još jedno sjajno novinarsko ime, rekao je Bodrožić.
Čongradin: Ne znam jesam li zaslužila…
Veliki su uvek skromni. Primajući nagradu od kćerke (Milena Njamcul Bogavac) i unuke (Ana Marković) Dušana Bogavca, Snežana je rekla: „Kada pogledam sve ove ljude koji su pre mene dobili ovu nagradu neobično sam ponosna, ali istovremeno ne zna jesam li je zaslužila“.
Čongradin je kazala da je nagrada Dušan Bogavac za nju „doprinos samopouzdanju“, dodajući da je novinar prilikom pisanja teksta suočen sa nepoznanicom „kome se obraća, nekom mraku“.
Dragan Banjac
