Posebna obrada krvi primenjuje se i u terapiji pojedinih kožnih limfoma, autoimunih oboljenja, atopijskog dermatitisa, Kronove bolesti…
Institut za transfuziologiju i hemobiologiju Vojnomedicinske akademije ovog meseca je uveo u svakodnevnu primenu nove procedure u lečenju koja može pomoći velikom broju pacijenata, pre svega onima koji pate od hematoloških bolesti.
Reč je o „ekstrakorporalnoj fotoferezi” koja predstavlja neinvazivnu metodu koja se koristi u terapiji bolesti „kalem protiv domaćina” (graft versus host disease – GvHD), imunoloških komplikacija nakon alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze. Ova komplikacija značajno utiče na smrtnost pacijenta nakon transplantacije.
Ispunjena zakonska i ljudska obaveza prema štićenicima
Profesor dr Dušan Vučetić, načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, ističe da je nova terapija prevashodno namenjena za bolesnike koji se leče na Klinici za hematologiju VMA, ali i za sve druge kod kojih se ovaj postupak pokazao efikasnim načinom lečenja.
– Ova procedura nalazi primenu i u lečenju pojedinih kožnih limfoma, autoimunih oboljenja, poput skleroderme, atopijskog dermatitisa, Kronove bolesti, kao i u prevenciji i lečenju odbacivanja transplantiranog solidnog organa. „Ekstrakorporalna fotofereza” nalazi svoju kliničku primenu u pomenutim indikacijama više od dve decenije. Metoda obezbeđuje smanjenje doze imunosupresivne terapije, što je značajno jer istom dovodimo do povećanja rizika od infekcije i slabije funkcije transplantiranih matičnih ćelija. Do uvođenja ove procedure u našim uslovima bili smo prinuđeni da kombinujemo imunosupresivnu terapiju, a čak i da u izvesnim slučajevima upućujemo bolesnike na lečenje ovom metodom u inostranstvo. U ovom trenutku imamo bolesnika kod koga se „ekstrakorporalna fotofereza” sprovodi i, mada je još rano, prvi efekti su više nego ohrabrujući – navodi dr Vučetić.
Tokom procedure izdvaja se bolesnikova krv tako što se u venu jedne ruke plasira kanila kojom se krv putem sistema odvodi u poseban aparat, takozvani ćelijski separator. On služi da izdvoji bela krvna zrnca bolesnika (leukociti) od ostatka krvi i tako izdvojeni leukociti se sakupljaju u specijalnu plastičnu kesu, a sav ostatak se vraća bolesniku kroz drugi venski sistem plasiran u suprotnoj ruci.
Više čitamo nego što to ponašanjem pokazujemo
– Kada se izoluju leukociti, sledeći korak podrazumeva dodavanje fotosenzitivnog sredstva 8 metoksipsoralena (8-MOP) na sterilan način. Ovo sredstvo se aktivira samo nakon izlaganja ultravioletnim (UVA) zracima (11 minuta), što ima za cilj aktiviranje leka i sledstveno aktiviranje leukocita. Nakon takve obrade suspenzija se reinfunduje, odnosno intravenski vraća bolesniku. Suština postupka je da metoksipsoralen i UVA u kombinaciji indukuju apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) izloženih imunskih ćelija, prvenstveno T limfocita i NK ćelija, nakon čega dolazi do imunotolerancije – pojašnjava dr Vučetić.
Broj terapija zavisi od same bolesti koja se leči, kliničke slike i „odgovora” bolesnika na terapiju. U principu se terapija izvodi dva puta nedeljno tokom prva tri meseca lečenja, a kasnije se broj redukuje na dva tretmana svake tri do četiri nedelje, u zavisnosti od postignutog efekta. U terapijskom lečenju treba biti strpljiv, jer se primenjuje minimum šest meseci, a može trajati i do dve godine pa i više, ali su njeni efekti nemerljivi.
– Za sada se leče bolesnici koji su na stacionarnom lečenju u Vojnomedicinskoj akademiji, a kasnije ćemo lečiti i druge bolesnike u zavisnosti od njihovog broja i indikacija – pojasnio je dr Vučetić.
(Izvor: Politika)
