среда, фебруар 21, 2024

ZRNCA, nova knjiga poezije Ibrahima Hadžića

Slične objave

Podeli

Milena Markov

U sedamnaestoj knjizi Ibrahima Hadžića simboličnog naziva Zrnca nalzae se pesme nastale na tragu minimalizma koji ovde često nazivaju haikuom, zaboravljajući da su se kratke pesme pisale i u antici, kao i da su neke od najpoznatijih Sapfinih i Katulovih pesama zapravo veoma kratke, često katren ili dva, navodi u pogovoru Vladimir Arsenić.

Hadžić već godinama unazad u svojoj poetici neguje bukoličku i georgijsku poeziju, onu okrenutu prirodi u kojoj zapaža pravilnost i lepotu, izvlačeći i pouku o ljudskoj vrsti. Ta pouka nije prijatna, ali ljudska vrsta bolje nije zaslužila. Ipak, ako neko kritiku može i ume da iznese nežno s uvažavanjem, ne dižući ton, niti glas onda je to Ibrahim Hadžić.

U Zrncima kaže Arsenić, on ide i korak dalje. On svoje katrene tematski ulančava praveći veće celine: prvu koja je nazvana Kratke pesme u kojoj se katreni nižu tematski grupišući se oko, može se slobodno reći, opsesivnih tema kojima se i ranije bavio – susreta sa prirodom, šetnji, snova i naravno, poezijom kao takvom.

Drugi ciklus je tematski značajno čvršće izgrađen i bavi se samoizolacijom. Nije tajna da svet pre pandemije ne liči na onaj nakon nje. Ono o čemu nesumnjivo svedočimo jeste njen uticaj na ljudsko ponašanje i ljudsku psihu. Pesnici su uvek bili onaj osetljiviji, rezonantniji deo ljudke vrste. U tom smislu su pesme iz ciklusa U samoizolaciji posebno važne.

Mnogi od nas slušali su stihove Ibrahima Hadžića da nisu ni znali da im je on autor. Tako to biva s velikim i skromnim ljudima. Oni stvaraju zrnca od kojih posle može da se sagraditi čitav svet.

foto: portalforum.rs

U razgovoru za Portal Forum, Hadžić je rekao da inspiraciju crpi iz svakodnevnice već pola veka. “Nisam prvi koji se setio da piše kratke pesme. Radi se o utvrđenoj formi, koja datira još iz vremena antike, a takve pesme su zabeležene u rimskoj, grčkoj i japanskoj kulturi”.

Na pitanje zašto u izlozima knjižara nema više knjiga poezije, Hadžić, citirajući jednog izdavača, kaže: “Poeziju treba čitati, ali je ne treba objavljivati.”

Ibrahim Hadžić je rođen 1944. godine u Rožajama, u Crnoj Gori. Diplomirao je istoriju umetnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavio je šesnaest knjiga pesama, pet knjiga proze i drugih radova, deset knjiga o gljivama…

Prevodi poeziju s ruskog jezika. Dobitnik je više značajnih književnih nagrada. Dvadeset godina bio je urednik u Školskoj redakciji TV Beograd. U zlom vremenu, pod pritiskom “političkih komesara” morao je da podnese ostavku i napusti Televiziju. 

Jedan je od osnivača Mikološkog društva Srbije i jedan od pokretača i urednika časopisa SVET GLJIVA.

Živi i stvara u Beogradu.