среда, фебруар 28, 2024

Most: Čije pare Vučić deli narodu?

Slične objave

Podeli

U Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome zašto vlada Srbije svaki čas građanima deli pare. Sagovornici su bili Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Milan Ćulibrk, glavni urednik beogradskog nedeljnika NIN.

Bilo je reči o tome koliko je para do sada potrošeno na novčane poklone građanima, da li je to novac od poreza i budžetskih prihoda ili se država zadužuje da bi vlada mogla da deli pare, zašto se taj novac daje linearno, pa istu sumu dobijaju i oni koji su socijalno ugroženi i dobrostojeći građani kojima taj novac ništa ne znači, koji je bio motiv za odluku da u februaru svi mladi između 16 i 29 godina dobiju po 100 eura, ima li ekonomskog opravdanja za deljenje para, da li će to stimulisati potrošnju i ubrzati privredni rast kao što tvrde zvaničnici i da li to utiče na povećanje inflacije.

Razgovaralo se i o tome zašto sve novčane poklone, o kojima odluke donosi vlada, najavljuje predsednik Vučić koji ne bi trebalo da ima nikakve veze sa tim odlukama, da li zbog propagande režimskih medija ljudi misle da taj novac dobijaju isključivo zahvaljujući darežljivosti predsednika Vučića, da li je deljenje para najbolji način da se narod potkupi, pa da se ne buni zbog gubitka demokratije, kao i o tome da li će do izbora, koji će se održati u aprilu ove godine, biti još novčanih poklona.

Omer Karabeg: Vlada Srbije je prošle godine bila zaista široke ruke. U aprilu i oktobru svi građani su dobili po 30 eura, a u decembru još 20. Penzioneri su u septembru dobili 50 eura, a u decembru 20. Deljenje para će se nastaviti i u ovoj godini, pa će u februaru penzioneri dobiti 170 eura, a mladi od 16 do 29 godina po 100 eura, takođe u februaru. Da li je iko izračunao koliko je to para?

Danica Popović: Ja sam računala i mislim da je to između 600 i 700 miliona evra kada se uključi i povećanje penzija za 5 posto koje je takođe obećano. Toliko je uzeto od penzionera kada su im pre nekoliko godina smanjene penzije za 10 do 20 procenata. Za Srbiji je to užasno velika količina novca.

Podmazivanje glasačke mašine

Milan Ćulibrk: Samo dve najavljene isplate – mladima, kojih ima oko milion, i penzionerima, kojih je oko 1,7 miliona – koštaće oko 400 miliona evra. To je skoro jedan posto bruto domaćeg proizvoda. Da ne pominjem ono što je bilo prošle godine i takozvani helicopter money koji je Vučić delio pred izbore 2020. godine. Samo što to nije bio helicopter money.

Njega mogu da bacaju SAD i Evropska centralna banka koji mogu da naštampaju dolara i evra koliko im treba, a Srbija, pre nego što bilo šta podeli, mora da se zaduži i da posle to vraća s kamatom. A vraćaće, naravno, građani. Za svakih 100 moraće da se vrati 105 evra. Zadužuju se buduće generacije da bi se podmazivala glasačka mašina jer se uvek pred izbore vlast seti da deli novac.

foto: Vesna Anđić (RFE)

Omer Karabeg: Zar vlada nema takozvanog zdravog novca od poreza i ostalih državnih prihoda, pa da to podeli građanima?

Danica Popović: Nema. Budžet je već u deficitu, blagom ali deficitu. Ako hoćete da povećate izdavanja, morate da se zadužite. Pitanje je gde ćete se zadužiti. Da li ćete opet uzeti neki kineski kredit koji je najskuplji ili ćete tražiti zajam od Evropske centralne banke koji je manje skup, ali ta banka traži transparentnost i poštovanje propisa što naša vlada ne voli. Može se lako desiti da je vlada uzela kineske pare uz veliku kamatu

Omer Karabeg: Ali to se neće saznati?

Danica Popović: Naravno da neće. Ako neko zna koliko se u Srbiji troši novca i gde, onda to jedino zna služba državne bezbednosti.

Omer Karabeg: Zašto se novac deli linearno? Zašto se tim novcem ne pomažu najsiromašniji i najugroženiji kojima 30 eura zaista znači, dok za bolje stojeće građane to nije nikakva para, za neke je to dnevni džeparac koji daju deci?

Milan Ćulibrk: U tom i jeste suština problema. Niko nije protiv toga da se pomogne ljudima koji su u nevolji. A pandemija je donela nevolje velikom broju ljudi. Problem je što vlada poklanja istu sumu novca onima koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana, što znači da mesečno zarađuju preko 3.000 evra, kao i onima koji nemaju apsolutno nikakvih primanja. To je potpuna besmislica. I Fiskalni savet, i profesorka Popović, i drugi ekonomisti već dve godine pričaju u vetar kako to ne treba da se radi, ali vlast očito ima drugu računicu.

Milan Ćulibrk: Problem je što vlada poklanja istu sumu novca onima koji plaćaju godišnji porez na dohodak građana, kao i onima koji nemaju apsolutno nikakvih primanja (oktobar 2016.)

Zašto se svim penzionerima linearno deli jednokratna pomoć od 20.000 dinara, odnosno 170 evra, a bez dinara pomoći ostaje više od 500.000 nezaposlenih u Srbiji koji nemaju nikakva primanja? O čemu se tu radi? Zašto vlast pravi takvu vrstu diskriminacije među građanima koji bi po ustavu trebali da budu jednaki i ravnopravni, a u ovom slučaju nisu. Zašto vlast u Srbiji, koja je obećala socijalne karte još pre 10 godina, nije to uradila? Nije uradila da bi mogla da donosi odluke diskreciono – onako kako joj je u političkom interesu.

Danica Popović: Oni ne koriste samo sistem deljenja para da bi na izborima obezbedili što više glasova. Oni ucenjuju, traže da se učlanite u Srpsku naprednu stranku, pa će onda neko od familije da dobije posao ili neku priviligiju. I kad od njih dobijete neku pomoć ili uslugu, onda pred izbore zovu telefonom da vas podsete šta su za vas učinili. I, naravno, veliki broj ljudi popusti.

Za našu decu

Omer Karabeg: Šta stoji iza odluke da se mladima od 16 do 29 godina podeli po 100 eura?

Milan Ćulibrk: Mislim da nije nimalo slučajno što je vlada odlučila da početkom februara podeli po 100 evra svim mladim od 16 do nenavršenih 30 godina jer je nedavno jedna studija pokazala da bi na predstojećim izborima učestvovalo samo 48 posto ljudi iz te populacije. Očito je da vlast misli da će sa tih 100 evra povećati njihovu izlaznost i pri tome računa da će oni svakako glasati za onoga koji im je dao 100 evra. Ali da se malo i našalim.

Nedavno se na društvenim mrežama pojavio savet kako da mladi mogu mnogo više da zarade. Savetuje im se da uzmu tih 100 evra, da odu u kladionicu i s tim novcem se klade da će vlast izgubiti na izborima u aprilu. Nakon toga da svi glasaju za opoziciju, pa kad opozicija pobedi, zaradiće 400 evra jer je kvota 1:4.

Mladi odlaze trajno: Migracije sa Zapadnog Balkana

Danica Popović: Mislim da je vlast prilično lukavo smislila ovo sa mladima. Mladi ljudi žele da osete da su poštovani, da postoje, da su neko i nešto, a ne da stalno budu u senci svojih roditelja. Kad oni lično dobiju te pare, to će im znaciti. Mislim da je to odličan marketinški potez

Omer Karabeg: Zašto je donja granica 16 godina kad mladi stiču biračko pravo sa18 godina? Ima mišljenja da je vlast spustila granicu do 16 godina zbog toga da bi zadovoljila njihove roditelje. Da bi roditeljima pokazala kako brine o njihovoj deci, pa će onda roditelji glasati za Srpsku naprednu stanku.

Milan Ćulibrk: Naravno da ima i toga. Uostalom slogan za poslednje izbore bio je “Vučić za našu decu”. I oni će, eto, za njihovu decu da obezbede dodatnu podršku. Ali pogledajte koliko je sve to apsurdno. Nema ni mesec dana kako je Skupština Srbije na predlog vlade usvojila zakon o budžetu za 2022. godinu. U tom zakonu nema tih 100 miliona evra koliko će biti potrebno da se mladima od 16 do nenavršenih 30 godina isplati po 100 evra početkom februara. Nakon toga predsedniku je pala na pamet ideja o 100 evra za mlade, pa je zakon o tome naknadno usvojen. Ali tog novca nema u budžetu. Znači, naknadno se prave obaveze koje mimo zakona o budžetu ne bi smele da postoje.

Most: Da li je Vučić postao glavna prepreka na putu Srbije u EU?

Ja mislim da treba ukinuti zakon o budžetu zato što on ničemu ne služi, novac se troši onako kako predsedniku države i ministru finansija padne na pamet. Mimo Skupštine, mimo bilo kakve javne kontrole. Uostalom, Fiskalni savet već godinama ponavlja da u završnim računima budžeta ne možete da vidite kako se troše stotine miliona evra jer se ne kaže za šta se troši javni novac. Nego se navede – pozajmica iz budžeta 400 miliona. Kome? Zašto? Pod kojim uslovima? Nema ništa od toga. A zakon o budžetu je u normalnim zemljama vrhovni ekonomski zakon. Mimo njega ništa ne bi smelo da se troši.

Pobeda u prvom krugu

Omer Karabeg: Ima li ekonomskog opravdanja za ovo deljenje para?

Danica Popović: Ekonomski razlog bi postojao ukoliko bi se taj novac ulagao u nešto što će da napravi privredni rast. Davati direktno u potrošnju kod nas nema preterano efekta jer je naša potrošnja uglavnom zasnovana na uvozu. Kad dobijete neki dodatni dinar i odete da nešto kupite, sve sem hrane je iz uvoza. To neće podstaći privredni rast. Međutim, mi se zadržavamo na pogrešnom delu ove priče.

Za ovu vladu ekonomija nema nikakvog značaja. Njima je najvažnije da zadrže biračko telo, da ga disciplinuju. Oni se oslanjaju na odlične marketinške agencije koje su uglavnom iz Izraela. Ti marketinški stručnjaci im kažu šta treba da rade da bi što duže ostali na vlasti. Ne zaboravimo, oni su na vlasti skoro 10 godina od čega najmanje pet godina rade to o čemu govorimo – i odlično im ide. A ako uz to dođe i privredni rast, to će im samo biti plus. Ali to nikako nije prioritet.

Omer Karabeg: Da li će deljenje para podstaći potrošnju kao što tvrde zvaničnici?

Milan Ćulibrk: Ideja je navodno bila da se taj novac upumpa građanima, pa da oni kupuju domaće proizvode što će pogurati privredni rast. Međutim, analiza Fiskalnog saveta je pokazala da se u 2020. preko PDV-a u budžet vratilo veoma malo od 600 miliona koliko je podeljeno te godine. Ključni problem je što se kod nas, kao što je rekla profesorka Popović, kada izuzmemo hranu, dominantno kupuje uvozna roba.

Dakle, što više novca upumpavate u potrošnju to ćete više rasti uvoz. Zato bi se moglo reći da deljenjem novca vlada Srbije više podstiče privredni rast Nemačke, Italije ili Austrije nego Srbije. Prema tome, to nije motiv. Motiv je isključivo političke prirode. Cilj je pobeda na izborima, pre svega pobeda u prvom krugu na predsedničkim izborima. Nije bitno koliko će to da košta – 400 miliona, 600 miliona, milijardu ili dve milijarde evra.

Vlast nas svakim danom zasipa tvrdnjama kako je uspela da smanji javni dug sa, ne znam, 78 na 56 ili 57 posto. Prećutala je da je javni dug Srbije za njenog vakta povećan sa 14 na skoro 30 milijardi evra. Oni su zemlju zadužili za 16 milijardi evra, a kad pogledate šta je u infrastrukturi urađeno – to sigurno ne vredi ni pola od toga.

Omer Karabeg: Može li ovoliko deljenje para da podstakne inflaciju?

Danica Popović: To mora da napravi neki poremećaj. Ne možete da ubacujete toliku količinu na jedan tas vage, a da se s druge strane ne pojavi inflacija. Ono što je sprečavalo da se to desi bila je COVID-kriza i pad privredne aktivnosti u Evropi i svetu. Tada je deljenje para imalo ljudsku dimenziju. Kada stanovništvo i privreda dođu u takvu situaciju – šta vlada drugo da radi nego da pomaže. Sada to više nije slučaj.

foto: personal archive danica popovic

Privreda se preorijentisala, najveći broj ljudi radi i veći deo populacije je vakcinisan. Štampanje para više ne dolazi u obzir. Ako se nastavi, moraćemo da idemo na dezinflaciju, na podizanje kamatnih stopa i na neke surove mere koje će, naravno, da osete najsiromašniji. A najbogatiji će opet da uživaju.

Milan Ćulibrk: Trenutno je inflacija u evrozoni i u SAD najveća u poslednjih 30 godina. Inflacija u Srbiji je 7.9 odsto. To je neminovno. Ne možete da upumpavate dodatne količine novca uz ograničenu ponudu, a da taj novac ne doprinese rastu cena. Najgore je što inflacija najviše pogođa najsiromašnije jer oni nemaju mogućnost da taj rizik smanje.

U januaru u Srbiji sledi novi udar zato što će zbog prošlogodišnjeg rasta cena poskupeti svi akcizni proizvodi. Već su poskupele finansijske usluge. Sve banke su podigle cene svojih usluga. Ne treba zaboraviti da je vlada 30. novembra prošle godine na 60 dana zamrzla cene osnovnih životnih namirnica. Pitanje je kolika bi bila inflacija da nije bilo tog zamrzavanja i šta će se desiti kada istekne rok od 60 dana. Verujem da će vlada produžiti tu odluku dok ne prođu izbori, a onda ćemo da vidimo kolika je prava cena svih tih proizvoda čije su cene sada zamrznute.

Jedan se pita za sve

Omer Karabeg: Zašto novčane poklone, o kojima odluke donosi vlada, uvek najavljuje predsednik Vučić koji ne bi trebalo da ima ništa s tim odlukama?

Danica Popović: Jedini odgovor na vaše pitanje je da predsednik Vučić svaki dan krši ustav. Nijedna od stvari, kojima se on bavi, nije predviđena kao funkcija predsednika države što će reći da on time ne bi smeo da se bavi. Ali setimo se da je on kupovao respiratore, nosio ih u bolnice, obaveštavao nas na televiziji na koje sve tajne načine nabavlja respiratore i vakcine i ko zna šta još. Tako da vidite da u ovoj zemlji zakoni ne funkcionišu, da vlada totalno bezakonje.

Premijerka se na televiziji izvinjava ako je slučajno rekla nešto što se predsedniku ne sviđa. U Srbiji je situacija više nego alarmantna što se tiče poštovanja zakona. A Evropa na to ne reaguje. Na sve reaguje, ali na to ne. To im, izgleda, odgovara.

Milan Ćulibrk: Vučić najavljuje sve – ne samo novčane poklone. On najavljuje nove fabrike, on polaže kamene temeljce za njihovu izgradnju, on ih otvara. Odlučuje gde će da se gradi put, gde pruga, gde trafo stanica. Vučić odlučuje da li će porodice za prvorođeno dete dobiti 100.000 ili 300.000 dinara. Sve vesti u ovoj zemlji saopštava samo jedan čovek zato što se samo jedan čovek za sve i pita. Malopre sam postavio pitanje da li nam treba zakon o budžetu, ali može se postaviti i pitanje i da li nam treba vlada. Jer sve je mimikrija, privid.

Odluke donosi predsednik Vučić, a vlada je kao nekakvo radno telo koje je zaduženo da sprovede u delo ono što je on naumio. Ništa drugo. U ovoj zemlji ne postoji nivo vlasti na kome može da se donese bilo kakva odluka. Predsednik odlučuje ko će biti predsednik opštine, ko će biti ministar, bez njegove saglasnosti ne može ništa da se uradi. Naravno da on saopštava i lepe vesti, kao što su novčani pokloni, a vlada postoji da ispunjava njegove muzičke želje.

Veći graditelj od Tita

Omer Karabeg: Da li to podiže Vučićev rejting jer ljudi misle da te pare dobijaju samo zahvaljujući njegovoj darežljivosti?

Danica Popović: Mislim da je to jako dobro proučena strategija političkog delovanja. Ja sam nedavno bila u Bosni i Hercegovini. I tamo najbolje prolaze političke partije koje imitiraju Vučićevo ponašanje. On će da postane idol svih populističkih stranaka, taj način vladavine je zarazan i opasan.

Milan Ćulibrk: Naravno da mu to podiže rejting jer ljudi koji gledaju televizije sa nacionalnim frekvencijama, a to je ogromna većina u Srbiji, misle da im Vučić daje novac iz sopstvenog džepa. Oni ne shvataju da u sumi koju dobijaju ima više para profesorke Popović i mojih nego predsednika Vučića jer je moja plata, a pretpostavljam i profesorkina, veća od njegove – bar prema onome što se formalno prikazuje poreskim organima ove zemlje.

Mi plaćamo veće poreze i doprinose nego Vučić tako da je u novcu koji se iz budžeta izdvaja za puteve i pruge više naših para nego Vučićevih. Ali ako pitate prosečnog građanina Srbije, on će vam reći da im novčane poklone daje Vučić, da im je on sagradio put i prugu. Nisu svesni da sve to oni sami plaćaju.

Verujem da će Vučić pre 3. aprila, kada se održavaju izbori, položiti kamen temeljac za novi nacionalni fudbalski stadion jer će to mnogo lepo da bude prikazano na televizijama. Ispašće da je on najveći graditelj, veći i od Tita. I to je ono što pali u ovoj zemlji, a sve je to plod dobro proučenog političkog marketinga. Neko je istražio kakvo je raspoloženje građana Srbije, šta oni vole da čuju i vide – i to im se servira. Hleba i igara dok se ne završe izbori.

Podmićivanje naroda

Omer Karabeg: Da li je onda deljenje para najbolji način da se narod potkupi, pa da se ne buni zbog gubitka demokratije?

Danica Popović: Naravno. Ali uz deljenje para i druge beneficije ide ukidanje bilo kakvog slobodnog razmišljanja. Vlast zauzvrat traži samo tišinu. Ne mora ni red, ne mora ni rad, ali mora tišina da bi vladar mogao slobodno da funkcioniše i da ne nailazi na kritike.

Omer Karabeg: Da li je vlast uspela da potkupi narod?

Milan Ćulibrk: Da. Ona je to uspela zahvaljujući svojim medijima. Kada bi neka od televizija sa nacionalnom frekvencijom postavila pitanje građanima da li pristajete da vam država danas uplati 100 evra, a da vi njoj za godinu-dve vratite 105, verujem da bi svi rekli ne. Ali nijedna neće postaviti to pitanje, pa građani imaju utisak da novac dobijaju na poklon.

Oni nisu svesni da je to pozajmica koju će oni morati da vrate uz kamatu. Nema ko drugi da vrati. Ne može predsednik Vučić od svoje plate od 1.000 evra da vrati 30 milijardi evra dugova. Ne može ni Siniša Mali. Bar po onome što prikazuje kao svoje prihode. Sve te dugove ćemo plaćati mi poreski obveznici koje vlast ni za šta ne pita.

Omer Karabeg: Mislite li da će do izbora biti još poklona?

Danica Popović: Sigurna sam da će biti. Ako sledimo njihov marketing, trebalo bi da tri nedelje pred izbore ljudi još nešto dobiju.

Milan Ćulibrk: Nisam siguran da će uoči izbora biti još deljenja para, ali predstavljam da će biti nešto drugo. Recimo, da se do izbora produži odluka o zamrzavanju cena hleba, brašna, ulja, šećera i drugih osnovnih životnih namirnica. S druge strane, vlast će svako malo podsećati građane da im cena struje nije povećana iako Srbija trenutno uvozi struju po enormno visokim cenama zato što elektroprivreda nije u stanju da isporuči dovoljne količine struje. I to je neka vrsta poklona. Verujem da će do izbora biti još takvih poklona.