четвртак, јун 13, 2024

Nijedno rešenje za nezavisnost Kosova ne prolazi na referendumu

Slične objave

Podeli

Istraživanje javnog mnjenja „Šta Srbija misli“ pokazuje da su građani fleksibilniji po pitanju stolice za Kosovo u UN u zamenu za ulazak u EU

Piše: Aleksandra Popović

Kao najprihvatljivije rešenje za pitanje Kosova građani Srbije vide mogućnost da Srbija ne prizna nezavisnost ali dopusti Kosovu ulazak u Ujedinjene nacije i zauzvrat dobije ubrzanje procesa ulaska u Evropsku uniju, dok je mogućnost priznanja nezavisnosti i dalje potpuno neprihvatljiva za više od dve trećine građana.

Ovo je pokazalo onlajn panel istraživanje javnog mnjenja pod nazivom „Šta Srbija misli“, sprovedeno u periodu od 22. do 31. jula na reprezentativnom uzorku od 1.067 punoletnih građana u organizaciji Novog trećeg puta.

Teme koje su obuhvaćene ovim istraživanjem su proces vakcinacije u Srbiji, reakcija vlasti na probleme izazvane pandemijom ali i odnos građana prema NATO, EU i pitanju Kosova.

Stavovi o pitanju Kosova pokazuju da su građani i dalje strogo protiv priznanja nezavisnosti, kao što to pokazuju sva istraživanja rađena u prethodnim godinama ali su nešto fleksibliniji po pogledu pojedinih rešenja u kojima bi Srbija napravila neke ustupke Kosovu i zauzvrat nešto i dobila.

Više od dve trećine građana izričito su protiv priznanja nezavisnosti Kosova i eventualnog rešenja o razmeni teritorija, dok su u nešto manjem procentu protiv priznanja nezavisnosti u „zamenu“ za Sever Kosova, specijalni status manastira, veće investicije za Srbiju ili brži ulazak u EU.

Ispitanicima u istraživanju je ponuđeno sedam eventualnih rešenja za problem Kosova a tražili su se njihovi odgovori da li bi neko od ovih rešenja podržali na referendumu.

Najniži stepen podrške zabeležila je opcija bezuslovnog priznanja Kosova – sa 3 odsto za ovakvo rešenje i 73 odsto protiv. Slično je i sa predlogom za razmenu teritorija kojom bi Srbija priznala nezavisnost Kosova ali i predala Preševo, Bujanovac i Medveđu u zamenu za Sever Kosova. Izričito protiv ovakvog rešenja je 71 odsto građana.

Rešenje u kojem bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, a zadržala sever Kosova, podržalo bi sigurno 4 odsto, protiv bi sigurno bilo njih 51 odsto i verovatno dodatnih 27 odsto građana. Potpuno priznanje Kosova uz eksteritorijalnost manastira sigurno bi prihvatilo samo 4 odsto ispitanika, protiv bi sigurno bilo 53 odsto.

Kada su u pitanju rešenja koja bi podrazumevala priznavanje nezavisnosti Kosova i dobijanje dodatnih pogodnosti u vidu investicija ili ubrzanog puta u EU, ni tu nije primećena razlika u odnosu na prethodna rešenja. 54 odsto ispitanika sigurno ne bi podržalo priznavanje Kosova za ogromne investicije, 25 odsto verovatno ne bi podržalo, 8 odsto nije sigurno, a verovatno bi podržalo 8 odsto njih, dok bi sigurno za bilo samo 5 odsto. Priznavanje nezavisnosti Kosova za ubrzan put u EU podržalo bi 5 odsto, verovatno bi podržalo 9 odsto, nije sigurno da li bi podržalo njih 9 odsto, a verovatno i sigurno bi protiv bilo 27 odsto, odnosno 52 odsto.

Poslednje rešenje podrazumevalo je situaciju u kojoj Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali dopušta ulazak Kosova u UN, a zauzvrat dobija ubrazni put u EU. Kod ovog rešenja vidi se značajna razlika u podršci u odnosu na prethodne predloge. 7 odsto bi sigurno prihvatilo ovakvo rešenje, a čak 24 odsto bi verovatno prihvatilo, 19 odsto je trenutno uzdržano, 23 odsto bi verovatno bilo protiv, a 28 odsto bi sigurno bilo protiv i ovog rešenja.

Nijedno rešenje za nezavisnost Kosova ne bi prošlo na referendumu 2

Istraživač na ovom projektu Miljan Mladenović, kaže za Danas da je iz ovih podataka jasno da su građani još uvek većinom protiv bilo kakvog oblika priznanja nezavisnosti ali da je zanimljivo što su fleksibilniji po pitanju ulaska Kosova u Ujedinjene nacije.

– Evidentno je da u ovom trenutku bilo koje rešenje koje uključuje decidno priznanje nezavisnosti Kosova ne može da prođe na referendumu, zato što svaka varijanta koja uključuje priznanje ima više od 50% opredeljenih koji bi zasigurno bili protiv tog rešenja. Sa druge strane, ono što je i za nas donekle iznenađujuće, jeste to da značajno opada protivljenje kada se kao konačno rešenje predstavi dopuštanje Kosovu* ulazak u UN, ali bez konačnog priznanja nezavisnosti, naveo je on dodajući da je to rešenje istraživano samo sa varijacijom ubrzanog ulaska u EU, ali da će ubuduće razmotriti i druge opcije.

Ovo istraživanje, kako naglašava Mladenović, izdvaja se od drugih koja se mogu videti u domaćem javnom mnjenju, i po tome što je rađeno u onlajn sferi a ne telefonskim putem kao što je uobičajeno. On smatra da se u skladu sa tim može se videti nešto veća podrška EU i NATO nego što je to slučaj sa drugim anketama.

„To nije posledica greške uzorka, već jednostavno nisu isti ljudi prisutni na internetu i u fiksnoj telefoniji. Kada se ima u vidu da je broj domaćinstava sa internetom i sa fiksnim telefonom danas poprilično ujednačen, kao najrealnije stanje trebalo bi uzeti prosek telefonskih i onlajn istraživanja“, objašnjava Mladenović.

Podrška građana ulasku Srbije u Evropsku uniju, prema ovom istraživanju je 38 odsto onih koji bi na referendumu sigurno glasali za, dok je 20 odsto izričito protiv. Od 42% njih koji su manje sigurni u svoj stav, 28% bi verovatno glasalo za ulazak, a 14% bi verovatno bilo protiv.

Priključenje Srbije NATO savezu ima tradicionalno malu podršku među građanima i pored nešto veće brojke onih koji su za to, u odnosu na ranija istraživanja.

Da građani sutra odlučuju o ulasku u NATO pakt, protiv bi sigurno bilo njih 49%, a sigurno bi za bilo njih 9%. Od onih manje ubeđenih u svoj stav 27% bilo bi verovatno protiv, a 15% verovatno za.

Po pitanju korona virusa i reakcije vlasti na probleme izazvane pandemijom, četvrtina ispitanih smatra da se vlast izenađujuće dobro snašla u borbi protiv virusa, a više od polovine građana (52 odsto) je iznenapeno dobrim angažmanom vlasti u procesu vakcinacije protiv COVID-19.

(Danas)