Dinko Gruhonjić
Afera lansirana preko do juče kredibilne Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u kojoj su, putem projekta „Krajnje desničarski ekstremizam na Balkanu: Grupe, trendovi i politička podrška”, u Crnoj Gori ekstremistima označeni i decenijski borci i borkinje za ljudska prava, kao i novinarke dobrano je protresla i skandalizovala tzv. region. Preciznije, sve sem jednog dela „regiona“. Nije teško pogoditi – izuzetak predstavlja Srbija, njena ubedljivo većinska javnost i velika većina srbijanskih medija.
Sem nekoliko vesti na portalu Cenzolovka i u listu Danas, kao i izuzetno retkih i sporadičnih vesti u tzv. nezavisnim medijima, biću slobodan da tvrdim da je doslovno jedini medij u Srbiji koji je dosledno, iz dana u dan, pratio i prati dešavanja u vezi sa aferom „BIRN-ovi ekstremisti“ bio naš portal Autonomija iz Novog Sada. Takođe, od ukupnog civilnog sektora u Srbiji, slovom i brojem jedini koji su zvanično reagovali bili smo opet mi iz koalicije nevladinih organizacija Građanska Vojvodina, koju čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za regionalizam, Građanska akcija Pančevo, Centar za interkulturalnu komunikaciju, Centar građanskih vrednosti Subotica, Vojvođanski građanski centar, Zelena mreža Vojvodine. Naravno, na sve ovo treba dodati i pojedine, političare i intelektualce, koji su se oglašavali na Tviteru i kritikovali skandal koji je proizveo BIRN. Oni su, nažalost, odavno stigmatizirani kao tzv. domaći izdajnici u Srbiji.
Zašto ćuti srbijanska javnost? O dokazano nacionalističkoj javnosti neću ni jednu jedinu reč potrošiti, s njima smo načisto: oni, naime, svesrdno podržavaju projekat „srpskog sveta“, čiji je Crna Gora ne samo neodvojivi nego reklo bi se i ključni deo. S druge strane, šta ćemo sa tzv. građanskom javnošću i tzv. nezavisnim medijima i tzv. pravom opozicijom? Da budem ironičan, nekako je prosto dirljiv njihov stav da se oni – doduše, po potrebi – ne žele mešati u unutrašnje stvari susednih država. Ta skupina “nesvrstanih” društvenih činilaca, dakle, kod kuće kuka do neba na Vučićev režim, dočim se ne želi mešati u poslove susednih država u kojima Vučićeva vlast uveliko izvodi specijalne operacije “meke” agresije, a ne možemo isključiti ni oružane sukobe, kako ono reče Milošević.
Elem, niko se – sem endemski retkih izuzetaka – ne bavi malignim i upravo jezivim pokušajima tog istog Vučićevog režima da uništi, zatre, da joj se za trag ne zna – Crnu Goru. Vele tako ovi “nesvrstani”: neka to građani Crne Gore reše sami između sebe, te “dve strane”. Dakle, svejedno je da li su u pitanju oni koji su bogato plaćeni od Vučića i Kremlja e ne bi li Crnu Goru na silu vratili u “srpski svet”, ili su u pitanju oni koji se tome nasilju protive. Svejedno je ko je dželat a ko žrtva: ovamo je ekstremni dželat a onamo bogami ekstremna žrtva. Sve, dakle, goli ekstremista do ekstremista.
Kako, majku mu, nesvrstane gospođe i gospodo, regionalno neopredeljene drugarice i drugovi, da se opravdano sekirate oko svega što vam Vučić radi u Srbiji, a ne tiče vas se što isti taj Vučić doslovno urniše “region”. Ima među vama – znamo – i onih, nekad čestitih, što su hrabro i jako dizali glas protiv Miloševićevih koljačkih ratova. Šta vam se desilo, gde vam je kompas, jeste li postali i vi moralni idioti koji ne umeju više razlikovati dobro od zla, istinu od laži?
Šta nam, dakle, vi zapravo hoćete reći kad kažete da eno tamo ti Crnogorci treba da reše to međusobno, jer šta mi imamo da se mešamo? Kako da se, k vragu, ne mešamo kad se Vučić toliko meša a vi ste ono beše protiv Vučićeve politike. Protiv koje tačno Vučićeve politike ste vi?
Vidite li nacionalšovinizam kako bljuje vatru i sikće sa vrhova države prema komšijama koji već 35 godina od Srbije ne mogu imati mirnoga sna? Zašto je velika većina opozicionih stranaka, “nezavisnih” i “građansko-liberalnih” “intelektualaca”, kao i ogromna većina “civilnog sektora” postala gluha, slepa i nema na njega? Da nije i sama, može biti, nacionalistička? Eto retoričkog pitanja.
Sećamo se, nije bilo davno, neki od vas radovali su se “reci slobode” koja je srušila vlast DPS-a u Crnoj Gori. Ateisti, anacionalni, građanisti a naročito aktivisti i ostali klicali su i zazivali vladiku Grigorija da stane na čelo “reke slobode” koja će u Srbiji pomesti Vučića. Klicali ste jednom popu i zazivali ga da stane na čelo države!? Bili ste, dakle, za teokratiju. Pa ste se posle uzdali u Zdravka Ponoša kao opoziciju Vučiću. General na čelu države – ne zvuči obećavajuće, nekako više vuče na vojnu huntu.
Ne znam da li ste znali, sigurno ste morali znati, niste ipak toliko politički nepismeni, da je “reku slobode” u Crnoj Gori baš jako pogurao Vučić, glavom i bradom. Dakle, klicali ste Vučiću. Kako to, kad je Vučić arhineprijatelj? Ili je neprijatelj, osim ponekad? Jer, koga briga za Crnogorce, oni su svakako manje vredni čak i od Albanaca. Albancima se, naime, priznaje barem da su narod, nikakav ali eto ipak narod, dočim su Crnogorci “odrodi” od srpstva, dakle čak ni narod nisu, a uz to su, podrazumeva se to na beogradskim tramvajskim šinama “dvojke”, plemenski primitivci, koji u Beograd dolaze samo da bi bili direktori i mafijaši. Dobro, i matije bećkovići.
Doduše, ponekad vas se i tiče šta se dešava u susednim državama koje inače “treba ostaviti na miru”, osim kad ne treba. Recimo, kad treba proglasiti ekstremiste u regionu, tu se civilno-nezavisnomedijski sektor odmah uključuje. Pa su u Crnoj Gori desničarskim ekstremistima proglašeni tek poneki militantnopravoslavni-rusko-četnički organizacioni isprdak, a u istu ravan s njima su stavljeni ljudi koji su svoj celi život posvetili borbi za ljudska prava, kritici ratnih politika, zalaganju za jednakost među ljudima, kritici nacionalizma i klerikalizma… I šta? Pa ništa. Opet gotovo cela opozicija, “nezavisni” i “građansko-liberalni” “intelektualci”, “nezavisni” mediji i još “nezavisniji” civilni sektor ćute na tu sramotu nad sramotama, na taj pakao koji su napravili čestitim ljudima. A znate ko se tom paklu raduje? Pa vaš omiljeni neprijatelj – Vučić. Što znači da ćuteći o tome, vi opet tiho kličete Vučićevoj razarajućoj nacionalšovinističkoj politici. Nemojte posle da bude da niste znali kad vas danas-sutra neki “nezavisni” medij ili još “nezavisniji” civilni sektor impesionističkom naci-metodom proglasi za ekstremiste u Srbiji i turi na neki spisak.
A kad pitaš “regionalno nesvrstane” zašto – sem urbanizma, ekologije i korupcije – ne progovore poneku reč i o tome da komšije zbog nas ne spavaju evo već 35 godina, oni će reći, slušao sam to sopstvenim ušima: “Mi se slažemo s tobom, ali ne smemo s tim ići tako direktno u javnost, jer je biračko telo u Srbiji nacionalističko pa ćemo tako izgubiti glasove. Nego ćemo ići korak po korak pa kad osvojimo vlast onda ćemo menjati Srbiju, korak po korak”. To mi kažu ovi iz “prave opozicije”. Ovi iz većeg dela “civilnog sektora” i “nezavisnih medija” vele da ne bi da se zameraju stranim donatorima. A notorna je laž da donatori na taj način uslovljavaju civilni sektor i medije.
Sve u svemu: lepo, principijelno, politički hrabro i društveno odgovorno. Baš onakva uloga kakvu i treba da igraju “prave” opozicione partije i većinski deo civilnog sektora i množina “nezavisnih medija” u nacionalističkim autokratijama.
Eto, u takvoj bolesnoj atmosferi odrastaju sve novi i novi mladi a od nacionalizma pomahnitali birači. To je atmosfera podrške navodnom neprijatelju Vučiću da realizuje srpski san – srpski svet. To je, da se podsetimo, ideja da svi Srbi treba da žive u istoj državi. Da se još malo podsetimo: i živeli su u istoj državi, i zvala se Jugoslavija i upravo ju je Srbija najvećim delom planski zaklala i ubila. Postoji još jedna varijanta da svi Srbi žive u istoj državi: da celi “region” postane punopravni član Evropske unije.
Ali, umesto toga, vi i dalje ne obraćajte pažnju na komšije iz susednih država, radujte se “rekama slobode” koje su u stvari prethodnice reka krvi… Drugim rečima, nastavite podržavati Vučića, jer sva ta priča o tome kako ga mrzite je najobičnija laž ukoliko podržavate politiku “srpskog sveta”, koji je pobio desetine hiljada, raselio milione i opet bi sve to da ponovi. Ako ćutite na nasilje iz Srbije koje trpe naši prijatelji iz Crne Gore, vi podržavate Vučićev režim.
A u međuvremenu, korak po korak udrite u tambure urbanizma, ekologije, a naročito korupcije. Kao da sve tri kategorije: urnisanje urbanog, zagađenje svake vrste a naročito mentalno, kao i endemska korupcija nisu čeljad njihovog zakonitog oca – nacionalšovinizma. Korak po korak, pa direktno u provaliju…
(Autorizovano izlaganje na Cetinjskom forumu „Otvorena Evropa ili zatvoreni Balkan“, koji je održan 15. i 16. decembra, u organizaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost)
(Autonomija)
