среда, април 17, 2024

Dupetom protiv Srbije

Slične objave

Podeli

Svetislav Basara

Današnju subotu, dan za kulturu, posvećujemo kulturi lupetanja. Idemo na posao. Jurodivih tipova (svih boja), lažnih mesija, lupetačevića i gatara koje proriču budućnost gledajući u klozetsku šolju ima svuda. Pre nego što pređemo na meritum stvari valja naglasiti da konfabulacije jurodivih teoretičara zavere, iako zvuče sumasišavše, nisu klasične maštarije i laži. Ne. Svaki od jurodivaca čvrsto veruje da govori suštu istinu nedostupnu tzv. običnim ljudima. Jurodivi ljudi/žene zaista žele da masama „otvore oči“, ukažu na opasnost i spasu svet ili naciju.

U svetu su bila čuvena dva okupljališta jurodivaca, Tajms skver u Njujorku i Spikers korner u londonskom Hajd parku. Sada je manje-više ceo svet Spikers korner. Zahvaljujući naglom razvoju demokratije u Srbiji, okupljališta takvih tipova su televizori s nacionalnom frekvencijom. Stalno se čuju jadikovke da režim i režimski televizori takvim emisijama „sluđuju“ narod. Ja ne mislim tako. Mislim da režim i režimski televizori narodu puštaju ono što narod želi da vidi.

Sredinom devedesetih, tokom prve pandemije jurodivosti, povremeno bih pogledao nastup nekog od tadašnjih teoretičara zavere, ali mi je to brzo dosadilo, pa sam prestao da gledam. Mnogi nisu prestali. I nikad neće prestati.

Tih devedesetih sam jedne zgode priupitao drugara, psihijatra, da li bi se TV teoretičarima mogla postaviti neka od psihijatrijskih dijagnoza, paranoja, manija gonjenja, shizofrenija itd. Ma jok, glatko bi prošli sva posmatranja i sve testove, rekao je moj drugar. I dodao: ali tebi bi momentalno dijagnostikovali paranoju (pretpostavljam da se drugar šalio, mada, ko zna).

Takvi tipovi su medijumi, prenosioci poruka kolektivnog nesvesnog, rekao je nadalje moj drugar, šrink. Kad ne lupetaju po televizorima, savršeno su normalni i racionalni. Konačno, nijedna od tih konfabulacija ne može biti racionalno pobijena, sve je u tim konfabulacijama racionalno, osim što nema veze s realnošću.

Onomad je „viralan“ postao klip – u produkciji ne znam kog televizora – koji sam posle decenijske apstinencije i ja morao pogledati. Teoretičar je krajnje koncentrisano i racionalno izneo tvrdnju da je Hrvatska u večitom hibridnom ratu protiv Srbije pribegla sisama i dupetima. Svi znate navijačicu Knoll Doll, damicu koja je po mojoj proceni došla u Katar da savata nekog fudbalera, a koja je, ako je verovati teoretičaru, izazovnim sisama i dupetom značajno umanjila borbenu gotovost naših navijača, a da su u toj stvari lošu ulogu odigrali srpski tabloidi, koji su nekritički objavljivali fotografije Knoll Doll i tako podrili moral ne samo momaka u Kataru nego i ovde, kod kuće.

Još u piku epidemije koronavirusa, moja neznatnost je – gledajući kako se iz straha rađaju nepojamna lupetanja – napisala da kovid nije telesna, nego duševna bolest. „Struka“ me nije demantovala. Ide izgleda vreme u kome će u svakom gradu biti sagrađen po jedan Spikers korner i jedan Tajms skver na kojima će govoriti razboriti ljudi. Već sada su manjina.

(Famozno, Kurir, 24. decembra 2022)