недеља, мај 19, 2024

Nenad Prokić u emisiji “Znam da znaš” Tamare Nikčević: U Srbiji se živi na mržnji

Slične objave

Podeli

Tamara Nikčević

Prvo pitanje gostu bilo je – šta je to bilo prošlog ponedeljka u Briselu posle još jednog susreta Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića sa posrednicima.

“Ako je verovati vestima, a trideset godina smo naučili da im ne verujemo u Briselu je izgleda Kurti hteo da potpiše, a Vučić je rekao – “samo ne danas”. Prokić veruje da će “sve to biti potpisano”, da se taj srpski gordijev čvor koji služi već toliko mnogo decenija za interne potrebe srpskih političara u samoj Srbiji a de fakto niko nikad nije zaista zainteresovan ni za te ljude dole ni za Kosovo u celini, niti za opstanak u nekakvoj zajednici sa Srbijom zbog toga što je to više u domenu snova i neke ružičaste patriotske dioptrije nego što je u istorijskoj realnosti i u realnosti koja danas vlada na ovim prostorima”.

Svi znaju da je to apsolutno nemoguće i oni bi de fakto žrtvovali sada opstanak Srbije kao države, opstanak srpskog naroda na ovim prostorima da bi, možda, tokom zamrznutog konflikta koji može da traje i hiljadu godina, a u međuvremenu će i Srbja nestati i po broju stanovnika i po politici i po jednom obliku života koji se ovde provodi tako mnogo vremena a za koji ima mnogo odgovornijih subjekata, a i institucija, kazao je Prokić.

Na koga mislite kada kažete ONI, pitala je Nikčević. Prokić kaže da misli “na sve srpske patriote sa B i sa J u tim rečima. To su ljudi koji ne dozvoljavaju Srbiji da se uključi u moderne tokove, koji se u desetercima obraćaju nekakvoj istoriji koja je veoma sumnjiva, koja se verovatno nikada nije dogodila nego je opisana u desetercima. Patriotsku poeziju Englezi nemaju, oni su hrabriji na bojnom polju a mi imamo deseterce zbog toga što bežimo sa bojnog polja, što gubimo na bojnom polju pa to kasnije nadoknadimo u poeziji ili srljamo u ratove za koje kasnije tvrdimo da u njima nismo učestvovali. Srbija u ova četiri rata navodno nije učestvovala ali zato ih je sve izgubila”.

Na podsećanje sagovornika na čuvenu izjavu Dobrice Ćosića da su Srbi dobitnici u ratu a gubitnici u miru, Prokić odgovara da je to “floskula kao kada se kaže da je Srbija štampa u Srbiji bila slobodna 1904, godine a ja mislim da u Srbiji štampa nikad nije bila slobodna i da je najsrećniji period koji je ovde ikad bio bio period pod Titom zato što je on uključio Srbiju u moderne svetske tokove. Bez obzira kakav je to bio komunizam, mekan ili tvrd u pjedinim periodima, tad je Srbija delila svetske ideje i bila deo sveta i aktivno učestvovala u njemu. Mi to više nikada nećemo dostići, niti ćemo biti toliko važni kao što smo bili tada. I ne moramo i ne treba i ne zaslužujemo da budemo. Sad u banana državicama koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije imamo te lokalne lidere, tu je Srbija opet najgore prošla, imala je najgore lidere, nepromišljenu politiku i ona je de fakto taoc određene grupacje koja sebe naziva upravo tako i koja je za taj zamrznuti konflikt koji bi trebalo da traje neograničeno vreme, da se i dalje slivaju pare u džepove nekih tajkuna, pare koje idu na Kosovo očito ne idu u džepove tih građana nego u neke poslovne transakcije koje su nama nepoznate”.

Razlog u višedecenijskom izboru loših predvodnika srpskog naroda (Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Aleksandar Vučić) Prokić vidi u “potkupljivom mentalitetu”. Oni, kaže, veruju u fatamorgane a ne u nešto drugo, što je opipljivije. To su ljudi koji su iz komunizma uskočili u nacionalizam bez ikakvih problema – preko noći.Nikad ne glasaj protiv vlasti i to dotle dok se ta vlast toliko ne izvitoperi, toliko deformiše i onda im se svetimo što su nas izdali. Devedesetpet odsto podrške MIloševiću neće se očistiti za 95 godina. On je toliko štete napravio Srbiji, i okolo mnogo štete je napravio ali je Srbiji napravio najviše štete i ta njegova partija je i dan-danas ovde na vlasti, ona se nešto pita, oni su patrioti jedne tuđe zemlje, oni su ruski a ne srpski patrioti. SNS (Srpska napredna stranka – prim. D. B.) je jedno udruženje koje nema ideologiju koje će preko noći da se raspdne kada lide rpoklekne. Lista ubijenih, svrgnutih, osramoćenih lidera u Srbiji je strašno velika lista, veća liste nema. Neće drugačije proći ni Aleksandar Vučić i on to vrlo dobro zna i kada pogledate ko je sve likvidiran i ko je sve svrgnut vidite da im je desetak godina neki maksimum koliko Srbija može da ih podržava i da ih trpi. Ali – neiscrpan je “magacin” iz koga se crpe pogrešni. Za Zorana Đinđića nikad nije glasalo više od SEDAM odsto u Srbiji, tako da ne bih abolirao narod jer je i on kriv za sve što se dešava. Ne možeš da glasaš za Slobodana Miloševića i da ostaneš nevin, moraš da poneseš svoj deo odgovornosti

Cena koju će Srbija morati da plati, koja je neizbežna i koja je najveća ikoja je već došla na naplatu je cena mladih otrovanih generacija. Ovde se ne živi od dobre ekonomije, od dobrog zdravstva, od dobrog penzijskog fonda… “ovde se živi od mržnje, od mržnje prema susedu, od zavađenog naroda se živi. Pa Srbi su uspeli i sa Crnogorcima da se zavade, još se svađaju i pokušavaju da oni nametnu neki svoj model dole.

Srpska pravoslavna crkva je UPROPASTILA ovo društvo, to je zabrinjavajuće. Ona (SPC) je dobila i mnogo finansijske podrške odasvud, verovatni i iz Rusije a dobila je vernike koji okače krst ispred retrovizora a ne znaju da navedu imena dva apostola. Oni će sutra da se prebace u neki komunizam ako bude došao i prestaće da slave slave. To nisu nikakvi vernici, to je jedno instant, arteficijelno religiozno okruženje a SPC, bogami, vodi politiku dosta agresivno, razmahali su se, čak i Grigorije za kojeg smo mislili da je oderniji pop, i on seiri o Kosovu. To je jako nepošteno s njihove strane, oni ne misle dobro svome narodu… i bili su lučonoše svih onih velikosrpskih pohoda po bivšoj braći iz iste države. Oni nisu usaglašeni sa vremenom, nisu usaglašeni sa kalendarom…

Oni izgledaju kao ljudi iz srednjeg veka, a srpske srednjovekovne crkve imale su divnu estetiku a ove danas betonske nakaze sa lažnim vizantijskim prosedeom nekim, to je kriza estetike, kriza etike, kriza morala. Mogli su da daju pozitivniji ton, kroz hrišćansku poruku, kroz ljubav… Oni su zatvoreni u sebe, okruženi su sve samim neprijateljima, ne vole čak ni svoju hrišćansku braću i druge veroispovesti. To je jedan iskompleksirani odnos. To prolazi samo u društvima koje imaju epohalnu krizu. Ta naplata, da završim, koja je već počela – generacije su odgojene na mržnji…

O srpskoj opoziciji koja je u mnogo čemu gora od vlasti, o Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu, i Ne davimo Beograd. kad im kažeš Evropa, Bosna, Crna Gora – oni ćute. To je nepopularno. Prokić veruje da je Zapad shvatio, da  znaju za Belivuka…

O Borisu Tadiću, Dobrici Ćosiću, o Vučićevim političkim piruetama oko Kosova, o spomenicima, o jastrebovima u SPC, o jedinoj ispravnoj politiici – Građanskom demokratskom forumu… Kosovo treba da ode u književnost i svetinje treba da čuvaju Albanci… O Srbiji kao bezbednosnom problemu Evrope, o otpisivanju Vučića od strane Zapada, o svom političkom angažmanu koji vidi kao veliki poraz, o “Crnoj ruci” koja još vlada u Srbiji, … POGLEDAJTE U VIDEO PRILOGU!

D. B.