Predsednik FSS Dragan Džajić je bio optužen da je krao Crvenu zvezdu, nije uspeo da dokaže da je nevin, već ga je abolirao Tomislav Nikolić. Zvezdan Terzić je posle tri godine bekstva i nekoliko meseci u istražnom zatvoru, postao direktor Zvezde. Rekao je da bi svakog muškarca poslao u zatvor bar na 30 dana. Nemam problem da tako vaspitava svoju decu, ali on te poruke šalje i našoj deci i trebalo bi da razmislimo kakav sistem vrednosti ostavljamo novim generacijama
Bio je kapiten Mančester junajteda, član idealnog tima Premijer lige svih vremena, kandidat za najboljeg stranca koji je ikada igrao na terenima kolevke fudbala, kandidat za Kuću slavnih Premijer lige… Sa „crvenim đavolima“ osvojio je pet titula prvaka Engleske, tri Liga kupa, pet Komjuniti šildova, Ligu šampiona i svetsko klupsko prvenstvo. Pre toga karijeru u Crvenoj zvezdi okončao je 2004, duplom krunom. U dva navrata nosio je dres Spartaka, prvo iz Subotice, a onda iz Moskve, da bi karijeru okončao u Interu iz Milana. U međuvremenu je odigrao 56 utakmica za reprezentaciju Srbije (SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore).
Svuda su ga dočekivali kao veliko pojačanje. Osim, ispostavilo se, u rođenoj državi. Za ovdašnje fudbalske funkcionere Nemanja Vidić nije bio dovoljno dobar kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Nakon višemesečnog ćutanja, Vidić prvi put za NIN otvoreno priča o stanju u srpskom fudbalu, sportu uopšte, društvu i politici.
Posle 24 godine, Srbija će konačno ponovo igrati na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Koliko zaista imamo razloga za slavlje?
Pre dve godine igrali smo na Svetskom, a sada idemo i na Evropsko prvenstvo i želeo bih da čestitam igračima na tome, jer je važno da imamo kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. Ali, zbog činjenice da su od poslednjeg učešća na EP prošle 24 godine, ne smemo da poletimo i budemo euforični. Tim pre što je nekada igralo 16, a sada igraju 24 ekipe, pa je mnogo lakše i otići na EP. Pored nas, plasirale su se Albanija, Škotska… S jedne strane, drago mi je da smo otišli, to je izuzetno važno i za finansije Fudbalskog saveza i generalno za srpski fudbal, ali moramo i da budemo zabrinuti igrom i načinom na koji smo se plasirali. Mnogo smo više očekivali i od Mundijala u Kataru. Igra naše reprezentacije je bila malo razočaranje, kao i način na koji je reprezentacija vođena. U ovim kvalifikacijama nismo napravili pomak u odnosu na Katar. I to brine. Nadam se da će selektor uočiti probleme. Ova generacija je kvalitetna. Ima dobrih igrača, koji u svakom trenutku mogu da daju gol. U moje vreme smo imali problem da damo gol. Sada je problem da ga sačuvamo. A mislim da je to manji problem, jer je lakše napraviti defanzivnu ekipu. Imate Mitrovića, Tadića, Kostića… uvek možemo da damo gol. Selektoru ostaje da reši taj problem.
Ima mnogo mišljenja da Piksi treba da ode, da je on zapravo problem. Kako vi gledate na to?
Ne volim da dajem ocene na taj način. To je odluka Saveza, ja mogu samo da sumiram utiske i činjenice. Lično bih više voleo da se bavim sistemskim stvarima, koje moramo da popravljamo u dužem periodu. Mi moramo da postavimo pitanje: šta je sa našom budućnošću? Tadić je na zalasku karijere, možda je ovo njegovo poslednje takmičenje. Mitrović i Milinković-Savić, naši najbolji igrači su u Saudijskoj Arabiji, a ne vidimo mlade koji će doći i praviti razliku. To je ono što brine. I jedan od razloga zašto sam se uključio i upozoravao na potencijalne probleme još u vreme Slaviše Kokeze, bivšeg predsednika FSS. A i dalje se ništa ne menja, nemamo dugoročan plan, nemamo sistemski pristup poboljšanju srpskog fudbala… Član sam Skupštine FSS, imam pristup informacijama koliko se troši u Savezu i došao sam do podatka da je u poslednje dve godine na selektora i njegov stručni štab potrošeno 16 miliona evra! To je osam miliona godišnje. I moje pitanje je da li je u redu trošiti novac na taj način? Za dve godine 16 miliona evra. To je ogroman novac. Ne ulazim u kvalitete Dragana Stojkovića, ali pitam, ako trenere koji su radili u Kini i Japanu plaćamo toliko, šta ćemo raditi kada Stojković bude odlazio i kada budemo morali da dovedemo trenera koji je radio u ligama „petice“?
Da li to znači da treba da platimo pet puta više?
Ako to sutra bude neki naš trener, da li ćemo morati da smanjujemo selektorsku platu? Da li ćemo se pozivati na njegov patriotizam, govoriti kako treba da razmišlja o srpskom fudbalu, da učini ustupak, smanji cenu… Oni koji su na visokim pozicijama u FSS moraju biti odgovorni kada dovode trenere i zapitati se da li je neko taj novac zaslužio i kakav je efekat na budućnost? To je ogroman novac, mogli smo da ga uložimo u neke druge sfere, pre svega na edukovanje novih trenera, fudbalera. Imamo probleme sa klubovima iz unutrašnjosti, sa terenima. Nemaju dovoljno lopti, kopački, dresova… Ima dosta problema koji mene mnogo više brinu nego da li će Piksi ostati ili otići. Moramo da razmišljamo sistemski, na duži vremenski period.
O tome ste govorili i kada ste se početkom godine kandidovali za predsednika FSS, pa ste povukli kandidaturu, ali i rekli da ne odustajete od srpskog fudbala i da ćete naći način da se uključite. Kako?
Još u mandatu Slaviše Kokeze komentarisao sam situaciju u našem fudbalu. Imali smo problem sa nameštenim utakmicama, sa nedomaćinskim vođenjem FSS, sa trenerskim licencama… Tako smo urušili kredibilitet trenerske organizacije. Kroz razgovore sa ljudima iz fudbala, dolazio sam do sve više frapantnih podataka, govorio o tome, ali moja upozorenja nisu imala nikakvu težinu.
Predočili ste sve to ljudima iz Saveza?
Da. Znate, kada nekog kritikujete, vi pokušavate da objasnite da to što radi ne valja, da nije dobro. Kada sam shvatio da upozorenja i saveti ne pomažu, ponudio sam se kao rešenje. Nikada nisam voleo ljude koji samo pričaju, a nisu spremni da naprave korak i da kažu, evo ja sam spreman da ponudim svoj imidž i preuzmem odgovornost, ja mislim da može bolje, znam kako može i imam ljude sa kojima to mogu da uradim. Moj tim, i zato sam ponosan, činili su stručnjaci koji su se ostvarili u raznim sferama. Ljudi koji su se bavili finansijama, ekonomijom, biznisom, digitalnim medijima, generalno organizacijom u Srbiji. Hteo sam da napravim tim koji može i zna da funkcioniše u ovom sistemu vrednosti u kojem sada živimo, ali i da bude bliži nekim evropskim i svetskim standardima. Fudbal napreduje konstantno, evoluira na dnevnom nivou. I za to su vam potrebni ljudi iz različitih sfera koji moraju konstantno da uče. Taj tim nije bio prepoznat kao dobar. Moram da napomenem da sam se prvi kandidovao, a tek posle moje prijave se kandidovao Dragan Džajić, tako da je on u stvari bio moj protivkandidat.
Kao kandidat za predsednika FSS pominjao se i bivši ministar i funkcioner vladajuće stranke Branislav Nedimović…
To su opet spekulacije. Ja pričam o činjenicama. Džajić se posle moje kandidature javio i predstavio sebe kao protivkandidata. Iz ove perspektive, mislim da to nije bilo korektno, ne prema meni, nego prema novim generacijama. Zašto to kažem? Džajić je, ako se sećate, bio optužen da je krao Crvenu zvezdu. Bio je mesecima u istražnom zatvoru, a sudski proces je trajao četiri godine. Četiri godine nije uspeo da dokaže da je nevin i onda ga je pre 11 godina tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić abolirao. Džajić je prihvatio aboliciju i time priznao da je krao Zvezdu, odnosno učestvovao u malverzacijama. Džajić duži period nije bio na vodećim funkcijama, a onda se kandidovao protiv mene?! Zašto se nije kandidovao kad je predsednik FSS bio Kokeza? Tada je bio mnogo mlađi, vitalniji. A kandidovao se u 79. godini. I to je važna poruka, ne za mene, već za generaciju koja dolazi, koja ima energije, znanja… Ja sam imao dobar tim, a bilo je još kvalitetnih ljudi koji su želeli da pomognu, ali tada nisu mogli da nam se pridruže. Poražavajuće je da za 40 godina Dragana Džajića i Nenada Bjekovića nije stvoren nijedan kvalitetan fudbalski funkcioner. Posle 40 godina opet vidimo Džajića na poziciji predsednika Saveza. On sam misli da može bolje nego što je do sada radio, a i sistem je prihvatio da on može bolje. Za mene je to poraz. Poruka za sve ljude u Srbiji je da se ne gleda rad, da uopšte nije bitno da li si radio dobro ili loše. Bitno je da budeš podoban.
U podkastu kod vašeg bivšeg saigrača i prijatelja Rija Ferdinanda, pitali su vas za kandidaturu i odgovorili ste vrlo diplomatski, da je „90 odsto javnosti“ bilo za vas, ali se ljudi u FSS plaše promena. Da li je taj strah od promena u stvari strah da ćete biti remetilački faktor ljudima naviknutim na svoje priče, kombinacije…?
Kada razgovarate za strane medije, ne želite da šaljete lošu sliku u svet. Nisam želeo da u inostranstvu pričam loše o svojoj zemlji. I ja i moja porodica smo bili van Srbije 18 godina i uvek smo se trudili da u najboljem svetlu prezentujemo svoj narod i zemlju. To je izuzetno važno i to je velika uloga nas sportista. Mi smo, ipak, ambasadori Srbije. S druge strane, sada se trudim da budem direktniji, jer mislim da je važno da iznesem činjenice. A ovo što govorim su činjenice. I ne iznosim ih zbog sebe, već zato što mnogi ljudi iz sveta fudbala nemaju priliku da javno kažu šta misle ili se plaše da to urade.
Kakvih su se promena plašili ljudi u Savezu?
Nisam ja komentarisao samo rad FSS. Pričao sam i o radu Crvene zvezde, kluba u kom sam ponikao, čiji sam navijač od malih nogu. Zvezda je moja ljubav. A kada nešto volite, onda i brinete. Ja brinem u kom pravcu ide Zvezda. Mi ne znamo koliki je njen dug. Stalno se dovode fudbaleri iz inostranstva, a godinama nisu prodali igrača u jednu od pet najjačih liga. Evo, sad smo prodali Erakovića, reprezentativca, u Rusiju, u ligu koja je trenutno pod sankcijama. Mi više nismo kredibilni u Evropi. Ne gledaju nas kao naciju koja proizvodi kvalitetne fudbalere. Pitaju me šta se to dešava u Srbiji. Svi komentarišu korupciju, nameštanje utakmica, upliv kriminala. I efekat je da više ne možete da prodate igrača. Kažu da je Zvezda uspešna, da igra Ligu šampiona. Ako su tako fantastični uspesi, onda bi trebalo da prodaju igrače po Evropi. Dinamo iz Zagreba godišnje proda fudbalere za 20-30 miliona evra. Voleo bih da znam kakve su finansije u Zvezdi. U poslednje vreme u Zvezdu je došao veliki broj igrača, za njih je plaćeno obeštećenje, davane su velike plate, zatim su otišli, a ne znamo za koliko, kakve su to transakcije bile. To su pitanja koja sam hteo da postavim i zbog toga je Zvezda bila ljuta.
Zašto mislite da je Zvezdan Terzić, direktor Crvene zvezde, bio ključni čovek koji se protivio vašoj kandidaturi u FSS?
Opet ću, kao za Džajića, predočiti činjenice. Terzić je bio u bekstvu tri godine. Potom se vratio, bio u istražnom zatvoru, mesecima. I onda izlazi iz zatvora i postaje – direktor Zvezde. Optužen je za malverzacija u OFK Beogradu, sa transferima fudbalera, da je krao OFK Beograd. Znamo šta se dešavalo posle, taj klub je skoro ugašen. Otišao u najniži rang. I to je zaboravljeno. A Terzić je tokom sudskog postupka, koji je trajao duže od 10 godina, bio generalni direktor Zvezde! Za neke transfere je oslobođen, a neke druge optužbe su zastarele. Da li je on izigrao sistem ili je sistem izigrao nas? I kako to da Dragan Džajić, koji je bio u zatvoru i priznao da se bavio malverzacijama, i Zvezdan Terzić, koji nije dokazao nevinost, već su procesi protiv njega zastareli, vode dve najveće organizacije u srpskom fudbalu – FSS i Zvezdu. To je pitanje koje bi svi trebalo da postavljamo. Da li bi trebalo i ja da prvo idem u zatvor da bih sutra obavljao neku funkciju u srpskom fudbalu?
Možda je to pravi put? A ne preko Mančester junajteda…
Terzić je jednom rekao da bi svakog muškarca poslao u zatvor barem na 30 dana. To je izuzetno opasna konstatacija. On je ponosan na to što je bio u zatvoru, priča da je tamo upoznao mnogo kvalitetnih ljudi. Ja nemam problem da Terzić tako vaspitava svoju decu. Ali on te poruke šalje i mojoj, našoj deci. Da je u redu da idete u zatvor, da je to put da ojačate i dođete do uspeha… Ja mislim da to nije u redu i da bi trebalo da razmislimo kakvu poruku šaljemo i kakav sistem vrednosti ostavljamo novim generacijama. Terzić ima izuzetno dobar status u društvu, vozi dobar automobil, ima skup sat, putuje, kreće se u „visokom“ društvu. I kako će sad bilo koji mladi momak da posluša oca i da krene da radi od 9 do 17 sati, muči se, bude pošten… Sve više dece hoće da budu Zvezdan Terzić. Da li to hoćemo da ostavimo našem društvu? Mislim da fudbal može mnogo da utiče na razvoj društva. Mi nemamo obavezu da pravimo rezultate, nego da razvijamo nove generacije. Da utičemo na njih da budu zdrava, dobra deca, da nam igraju najbolji i najkvalitetniji. Da ih vaspitavamo da vole fudbal, da vole svoju zemlju, da za nju igraju najbolji. Tako se pravi i kult reprezentacije. Kad stvorite poverenje u tu reprezentaciju, kad stvorite poverenje u sistem.
Da li je problem u sistemu?
Ne želim da komentarišem druge sfere društva, jer to ne znam, ali ne verujem u sistem u srpskom fudbalu, jer nakon 18 godina u inostranstvu, vidim da srpski fudbal ne ide napred. Nije lako menjati sistem, nije lako menjati pristup, ali ljudi koji su u fudbalu moraju da prihvate da moramo da idemo napred, da ne možemo stajati u mestu. I moj vapaj je bio da točak samo malo pomerimo unapred. Ne moram ja da budem predsednik Saveza. Iskreno, moja porodica, prijatelji, kumovi… nisu za to da budem na bilo kakvoj funkciji u našem fudbalu. Svestan sam da je ovde blato i da, kada uđete u to blato, čisti ne možete izaći. Ali, opet, želim da pomognem, osećam odgovornost. Mislio sam da mogu da pomognem svojim vezama, kontaktima, na kraju krajeva govorim nekoliko jezika, mislio sam da je bio idealan trenutak da se sistem menja.
Moramo nešto da razjasnimo. U početku ste govorili da nećete odustati, a na kraju ste povukli kandidaturu. Da li je bilo ozbiljnijih pritisaka na vas?
Ponavljam da sam se prvi kandidovao za predsednika FSS. U tom periodu bili su razni pritisci, saveti, ne možeš ti da budeš predsednik, nećeš biti, stizale su razne poruke sa raznih strana, ali sve su to bile spekulacije koje me nisu zabrinjavale. Želeo sam da predstavim svoj tim i kažem – izvolite, birajte. A onda se, nekih 10 dana pre izbora javila trenerska organizacija i rekla da podržava Džajića. Pa sudijska organizacija, zapadna Srbija, istočna Srbija, severna Srbija, sva četiri regiona… I svi su podržali Džajića. Oni su u stvari glasali pre nego što je glasanje počelo, a cilj je bio da ja odustanem od kandidature. A ja sam bio kandidat do poslednjeg dana. Zašto nisam otišao na dan izbora? Nisam hteo da dam legitimitet toj Skupštini, jer bi onda oni rekli da su to bili fer i demokratski izbori. A i plašio sam se da me Džajić ne pozove da budem deo njegovog tima.
Jeste li imali bilo kakvu komunikaciju sa njim?
Sa Džajićem sam imao komunikaciju do dana kada se on kandidovao. Posle toga više ne. On je imao potpuno pravo da se kandiduje. Uopšte ne ulazim u njegove razloge. On ima pravo da misli da može da menja FSS i da misli da FSS može da ide u boljem pravcu s njim na čelu. Ali ja postavljam neka druga pitanja koja su u interesu fudbalske Srbije. Koje su to vrednosti koje mi baštinimo u našem fudbalu, ko su ljudi koje opet biramo? Ponavljam, Džajić se nije kandidovao protiv Kokeze, nego protiv mog tima ljudi koji je izuzetno kvalitetan. Ja znam da nisam sposoban da sam vodim FSS, ali u našem timu su bili ljudi koji bi svojim znanjem pomogli da unapredimo fudbalski aspekt društva, da budemo transparentni, da edukujemo nove generacije fudbalera i trenera. Pa mi smo prva zemlja u svetu po broju smena trenera u jednoj godini. To šalje poruku da se problemi zataškavaju, da niko ne gleda dubinu problema. Jer kada konstantno menjate trenere, oni automatski počnu da daju šansu starijim igračima. I zato više nema mladih igrača koji igraju za Zvezdu, Partizan, čak ni za manje klubove. A ja sam bio kapiten Zvezde sa 19 godina. Mi stvari koje ne valjaju moramo da menjamo.
Čim je izabran, na Džajićev predlog, za njegovog zamenika, sa svim ingerencijama da vodi Savez kada on nije u mogućnosti, imenovan je Branislav Nedimović, bivši ministar i funkcioner SNS. Kako gledate na upliv politike u fudbal?
Generalno, ako je politika tu da pomogne Savezu, Zvezdi, Partizanu, Radničkom iz Niša, Vojvodini… onda je dobrodošla. FSS mora da prati politiku države, da ima partnerske odnose sa državom. Moraju se znati prioriteti, mora se uvažiti stav države kod pitanja kao što su da li će Srbija igrati protiv Kosova ili ne. Ali mislim da političari ne bi trebalo da budu na izvršnim funkcijama i to je razlog zašto izbegavam da govorim o politici. Kod nas danas političari žele da budu treneri, a fudbaleri žele da budu političari. Moramo da napravimo klasifikaciju, da kažemo ko gde pripada. Političari mogu i trebalo bi da pomognu. Ali šta znači biti političar? I da li pričamo samo o članovima vladajuće stranke ili i opozicionih stranaka? Ako smo za to da predstavnici vladajućih stranaka budu u klubovima, zašto onda i ljudi iz opozicije ne bi bili u izvršnim odborima klubova? To se nikad nije desilo i za to ne krivim ovu vlast, jer je to decenijski problem.
Zašto političari vole da se mešaju u fudbal i sport uopšte?
Zbog velikog interesovanja javnosti i velikog broja navijača. I ne samo vlast, nego i opozicija želi da ima uticaj na navijače. I Zvezde i Partizana. I vlast i opozicija su svesni da navijača ima mnogo i da možda mogu da promene ishod izbora. Ali, moramo priznati da i sami navijači imaju veliki uticaj u srpskom fudbalu. Da li je to dobro? Mislim da nije. U fudbalskom ekosistemu prednost imaju fudbaleri i treneri. Mi moramo da uvažimo navijače, ali ne i interesne grupe i huligane. Navijač je onaj koji voli klub, voli da ga gleda, da ga prati, gleda sa porodicom i nebitno da li je ekipa pobedila ili izgubila, on i dalje voli svoj klub.
Ne čini li vam se da se danas uticaj huligana u klubovima ne samo toleriše, nego i podstrekava?
Na kraju krajeva, nisu ni navijači krivi, njima političari daju na važnosti. Ja sam bio navijač, išao na severnu tribinu, navijao. Nisu svi navijači huligani. Ne možemo reći za sve ljude na severu da su huligani… Mislim da je to mali broj ljudi koji uzurpira tribinu i postavlja standarde nekakvog ponašanja. Ja želim da odem na stadion sa decom i da budemo bezbedni.
Da li ste, ako ne uspete u srpskom fudbalu, zainteresovani za neki angažman u FIFA ili UEFA?
Iskreno, nisam. To su previše političke pozicije. A da radim u administraciji, to je previše dosadno. Mlad sam, pun energije i jedna vrsta izazova mi je da u srpskom fudbalu probam da promenim loše stvari koje traju decenijama. Za naš fudbal imam i emociju, igrao sam za reprezentaciju duže od 10 godina. Ako se odlazak na Svetsko prvenstvo računa kao uspeh, onda sam i ja kao imao neki uspeh sa reprezentacijom. Sa time se ne slažem, lično mislim da moje igranje za reprezentaciju nije bilo uspešno.
A da li ste zainteresovani da umesto Terzića vodite Zvezdu?
Ne znam ko će uzeti Zvezdu posle Terzića, ali ko god je uzme, mislim da neće dobro završiti.
Vi niste zainteresovani?
Prvo, tu ne znate šta uzimate. Zvezda i Partizan dobijaju veliku količinu novca takmičenjem u Ligi šampiona, Ligi Evrope… Ali ne vidim matematiku davati igračima toliki novac, toliko plaćati transfere, ne znam kako to može da opstane. Ponavljam da mi nismo prodali nijednog fudbalera poslednjih šest godina za veći novac. Zvezda i Partizan više nemaju kredibilitet u Evropi, nisu prepoznati kao klubovi koji proizvode dobre i kvalitetne fudbalere. Kako ćemo to da promenimo? Sigurno ne ako zadržimo ljude koji su sada na funkcijama. U inostranstvu me pitaju, Nemanja, šta se dešava, uvek ste imali dobre fudbalere, možda niste imali dobru reprezentaciju, ali uvek ste imali igrače u velikim klubovima, Interu, Juventusu, Čelziju, Mančester junajtedu… Ja bih, naravno, želeo da pomognem Crvenoj zvezdi, ali prvo mora da se zna koliki su dugovi, kakvo je stanje. Mora da uđe revizor, ja bih voleo da bude strani revizor, da ne bude domaći. Da vidimo koliki su dugovi.
I država u klubove donosi veliki novac…?
Ako se sećate kada je Vladan Lukić došao u Zvezdu, on je imao izuzetno težak posao. Pre toga Zvezda je imala neke mlade fudbalere koje je, ja sam računao, prodala sigurno za više od 25, 30 miliona evra. U to vreme smo osvojili dve duple krune, bilo je uspeha, Zvezda nikad bolja, dobili smo mislim čak i Romu. Bilo je to lepo vreme, ali posle toga, Zvezda je ostala u velikim dugovima. Zašto? Jer su svi veliki igrači prodati, a nismo imali mlade da ih zamene, u smislu da imaju vrednost, da sutra, kad dođe kriza, Zvezda može da ih proda za 10, 15, 20 miliona. I Lukić je imao problem, jer nije imao dovoljno mladih igrača, morao je da stavlja igrače iz omladinske škole. Nije bilo ni dovoljno sponzora. Država je tek tada počela da pomaže, Gasprom je ušao kao sponzor i tu je država uradila veliku stvar da pomogne. I to je super. Ali država nije kaznila ljude koji su Zvezdu u takvu situaciju doveli. I sada će neko morati da plati ceh. Ne bih voleo da budem taj kome će stići račun, da budem novi Vladan Lukić. Ja volim Zvezdu, diskus herniju sam dobio u Zvezdi jer sam se vratio na teren kad su mi doktori savetovali da ne igram. I mnogi drugi fudbaleri su se žrtvovali, možda i više nego ja, ali posle nisu dobili šansu da rade u klubu, kao treneri, funkcioneri… jer su Džajić i Bjeković tu više od 40 godina. Moje dete ima 17 godina, a Džajić je tu bio i u vreme moga oca i ako ostane još dve-tri godine, na tom mestu imaće upliv i na sudbinu mojih unuka.
Država inače ulaže ogromne količine novca u klubove. Da li je to promašena investicija, s obzirom na sistem, uprave klubova i njihove rezultate. Šta vi mislite?
Slažem se sa tim. Moramo domaćinski da vodimo klubove i reprezentaciju. Pomenuo sam da selektor i stručni štab potroše 16 miliona evra za dve godine. Mi taj novac možemo bolje da uložimo. Mi moramo da ulažemo u našu decu. Država ulaže novac da bismo mi vaspitavali i davali šansu našoj deci. Mislim da je to prioritet. Ključ je u sistemskim promenama, jer niko sam ne može promeniti fudbalsku Srbiju. A za te promene je potreban veliki broj pametnih i ostvarenih ljudi, poput Nemanje Matića, koji neće da uzimaju od fudbala. Ali, moram reći da se ovde bez politike ništa ne može.
Poslednjih godina država gradi stadione, nekoliko je već izgrađeno, vlast se diči tim projektima, kažu da donose veliku dobit Srbiji na više nivoa. Koliko je to zaista važno za srpski fudbal?
Iskreno, lagao bih kad bih rekao da ne volim da se grade stadioni. Isto kao što mislim da su glumci srećni kada se grade pozorišta, košarkaši kada se gradi hala… Ne mogu da ulazim u to koliko se novca ulaže, kako se troši, ali lično, kao fudbaler, voleo bih da igram na lepšem, boljem stadionu.
A šta mislite o izgradnji Nacionalnog stadiona?
Ako ćemo graditi Nacionalni stadion, da li to znači da će sutra Zvezda i Partizan igrati na njemu? I da li će se stadioni Zvezde i Partizana možda rušiti? Neki ljudi bi rekli – to je super, ali s druge strane navijači Zvezde i Partizana bi rekli – ne dolazi u obzir. Moraju da se uključe i klubovi i navijači, da se nađe najbolje rešenje. Ovde je bitno da se napravi konsenzus.
Da li je tačno da su vam nudili da budete kandidat za gradonačelnika Beograda?
Čuo sam i za te spekulacije. Znate kako, kod nas su velike podele u društvu. Moje opredeljenje je da se držim onoga što znam, a mislim da je fudbal ono što znam.
Imam, naravno, i stav o političkim temama, kao i svaki čovek u ovoj državi. I svoj stav ću izraziti na glasanju, obaviću svoju građansku dužnost i glasaću. To je ono kako želim da se uključim u politiku. A što se tiče političke ideje, ne pripadam ni levo, ni desno, idem sredinom, a to je kao da idete goli po trnju. Nije lako.
Ali ovde bez politike ne može ništa, ne može, očigledno, ni fudbal?
Generalno, politika se spustila na najniži stepen i ušla bukvalno u sve pore društva. Mislim da to nije zdravo, nije dobro i trudim se da pobegnem od politike, ali to nije lako, jer ljudi generalno dolaze u situaciju da moraju da se opredeljuju i da pokažu gde pripadaju.
Ipak, mnogi političari bi vas i ljude vašeg kova rado videli u svojoj partiji.
Ja, evo, odolevam tim izazovima. Lagao bih vas kada bih rekao da ti izazovi nisu prisutni, ali želim da se posvetim onom što znam i da budem na poziciji na kojoj mogu da pomognem. Svaki čovek bi trebalo da zna gde mu je mesto. Pri tome, lako je reći „da“, teško je reći „ne“. Znam to iz ličnog iskustva i bio sam dobar u tome da kažem „ne“. Tako da, videćemo…
Svetlana Janićijević, Nenad Jaćimović (NIN, 30. novembra 2023)
