петак, мај 24, 2024

Na slovo, na slovo…

Slične objave

Podeli

Dušan Petričić

Zaboravili smo da “crtači” najčešće ne pričaju puno: reč, dve – koliko može da stane u oblak stripa. Ipak, na naše insistiranje, bez stripskih onomatopeja tipa “bum”, “tras” i “cangr”, karikaturista i ilustrator Dušan Petričić setio se za NIN svoje saradnje s čuvenom kanadskom književnicom.

Čućemo ih i u petak, 17. juna, ispred Muzeja Jugoslavije

Margaret Atvud sreo sam 2003, tačno na polovini mog dvadesetogodišnjeg kanadskog života. Povezao nas je izdavač, Ana Porter, ponudivši mi da ilustrujem njen rukopis Rude Ramsay and the Roaring Radishes.

Tako je počela saradnja koja se zatim nastavila u narednoj deceniji. Rezultat su ukupno četiri knjige, koje ubrajam u najuzbudljivija iskustva mog kanadskog profesionalnog angažmana. Malo ljudi je upoznato sa činjenicom da je Margaret Atvud pisala i za decu. I ja sam bio iznenađen kada mi je ponuđen ovaj rukopis.

Specifičnost njenog izleta u dečji svet je da su svi tekstovi pisani na određeno slovo. Ova prva knjiga na slovo R, zatim slede Bashful Bob and Doleful Dorinda, na slova B i D, i konačno Wandering Wenda na slovo W. Četvrta knjiga iz ove serije je naknadna kompilacija prve tri. Sa slovom S (Space Saussage), kojim je trebalo da nastavimo ovu seriju. Nismo bili srećne ruke. Negde na pola puta, novi izdavač koji se prihvatio posla, bankrotirao je.

Tekstovi bazirani na igri reči uvek su veliki izazov i prava riznica za svakog ilustratora. Neograničena sloboda u interpretiranju teksta za mene je uvek bila uslov bez koga se nikada nisam upuštao u nove projekte.

Doduše, na početku svog profesionalnog angažmana u Kanadi, suočio sam se sa određenom vrstom pravila koja su me u prethodnom, jugoslovenskom iskustvu mimoilazila. Recimo, obaveza da svaka grupna scena na ilustraciji podrazumeva približno isti broj muških i ženskih likova, zatim ravnomerno zastupljene sve rase, izbegavanje bilo kakvih agresivnih situacija ili zlostavljanja…

Ipak, iz svog iskustva sa Margaret pamtim i zanimljivu situaciju sa motivom iz naše prve knjige – rotkvicama, koje su, kao zanimljiva likovna atrakcija. zauzimale dosta prostora u priči. Kada je pogledala kompletno završene ilustracije, Margaret me je pozvala telefonom i vidno uznemirena zamolila da napravim jednu malu, ali bitnu korekturu. Naime, rotkvice u mojoj likovnoj interpretaciji imale su suviše dugačke repove (rotkvice ih i inače imaju), pa su joj, kao takve, više ličile na spermatozoide. Priznajem, meni je to bilo smešno, ali sam, naravno, prihvatio njenu sugestiju i skratio repove rotkvicama.

Naknadno sam razumeo, uzevši u obzir kompletan literarni i društveni angažman Margaret Atvud, i njenu beskompromisnu borbu za rodnu ravnopravnost i ženska prava, kako u njenom insistiranju da se spermatozoidima, to jest rotkvicama, skrate repovi, ipak ima logike.

Margaret i ja imali smo dve vrlo posećene i uspešne promocije knjige u Torontu.
Do tada, uvek mi je ličila na ozbiljnu, zatvorenu i strogu profesorku književnosti.
Tokom predstavljanja slikovnice deci i roditeljima, dok je čitala odlomke iz knjige, postala je dobra, nežna i vesela učiteljica.

Njen drugi lik, koji retko poklanja čitalačkoj publici…

Za katalog moje retrospektivne izložbe u beogradskom Muzeju primenjenih umetnosti, 2008. Margaret je, parafrazirajući logiku pisanja na određeno slovo iz naših knjiga, napisala: „Dusan’s drawings are delightful, dynamic, and dazzling. Without them I might have had to abort my alliterative anecdotal accounts. I am grateful, gleeful, and glad for our collaborative and colorful creations. He is a terrific, tremendous, towering talent.“ („Dušanovi crteži su divni, dinamični i daroviti. Da nije njih možda bih morala da se manem mojih anegdotskih opisa sa aliteracijama. Zaintrigirana sam, zahvalna i zadovoljna našom slikovitom saradnjom. Njegov talenat je prekrasan, predivan i prekomeran.“)

Ganula me je njena interpretacija naše saradnje.

U jednom trenutku, torontski producent animiranih filmova odlučio je da napravi crtanu seriju baziranu na tekstovima ovih slikovnica. Uradio sam osnovne karaktere i scenografiju za ovaj projekat. Jedan od likova, Ms. Odwoat, kreirao sam po onoj prvoj, ozbiljnoj interpretaciji Margaret Atvud – ozbiljne profesorke.

Rad na ovoj seriji prekinut je posle nekog vremena, iz meni nepoznatog razloga, ali skice i crteži uvek ostaju.

Iskrenu posvećenost Margaret Atvud svojim vernim čitaocima manifestovala je i jednim izumom koji je patentirala: olovkom za daljinsko potpisivanje ljubiteljima knjiga, LongPen, kojom je elektronskim putem, pisala posvete na knjigama poštovaocima udaljenim nekoliko hiljada kilometara.

Pre godinu i po dana u Kanadi je izašla iz štampe knjiga koja mi je posebno prirasla srcu. To je Gideon’s Bible, veoma specifična biblija koju sam ilustrovao i opremio po uzoru na jevrejsku svetu knjigu Talmud. Autori su moj divni prijatelj iz Toronta Rik Salutin, poznati kanadski dramski pisac i novinar i njegov sin Gideon. To je, zapravo, razgovor koji je Rik godinama vodio sa svojim sinom Gideonom, tokom njegovog odrastanja, na temu boga i religije, na jedan slobodan, otvoren, duhovit i polemičan način koji sam i ja usvojio ilustrujući knjigu.

Margaret Atvud se od početka maksimalno angažovala da podrži projekat i napisala izuzetno nadahnut predgovor. (NIN)