„Pojam ‘Boga’ smišljen je kao antiteza životu – u njemu je svedeno u strahotnom jedinstvu sve što je štetno, otrovno, klevetničko, sva mržnja prema životu. Pojam ‘onostranog’, ‘istinskog sveta’ smišljen je samo zato da bi se omalovažio jedini svet koji postoji – da se našoj zemaljskoj stvarnosti ne bi očuvala nijedna svrha, nijedan razlog, nijedan zadatak! Pojam ‘duše’, ‘duha’ i, naposletku, čak ‘besmrtne duše’ smišljen je da bi se prezrelo telo, da bi se ono učinilo bolesnim – ‘prokletim’ – da bi se na sve stvari koje zaslužuju ozbiljnost u životu – na pitanje ishrane, stanovanja, duhovne dijete, nege koju treba pružati bolesnima, čistoće, vremenskih prilika koje vladaju – primenila najužasnija nebriga! Umesto zdravlja, ‘spas duše’ – hoću reći izvesna folie cirkulaire koja ide od pokajničkih grčenja do histerije iskupljenja! Pojam ‘greha’ smišljen je u isto vreme kad i sprava za mučenje koja ga upotpunjuje, pojam ‘slobodne volje’ zato da se pometu nagoni, da se od nepoverenja prema nagonimanačini druga priroda“. (Niče, Ecce homo, na početku knjige Ateološka rasprava Mišela Onfrea).
Verujući kod nas verovatno sve ovo znaju ali ipak hrle prljavim politikantima u crnim mantijama kako bi se nagutali laži o onostranom. U vreme kada je ranih devedesetih prošlog veka isplivao mulj crkvena svita se povampirila. Najpre su osvojili prevrtljivi soj, komuniste, koji su odjednom postali, verujući, potom medije, kasarne, škole… Ceo društveni sloj valja „otrovati“. Među crnom svitom najmanje je verujućih u ono što nude pastvi. Njihov bog je tu negde između novca i kubikaže crnih limuzina.
D. B.
