недеља, мај 26, 2024

Može li početak grejne sezone da bude pomeren zbog štednje?

Slične objave

Podeli

Lj. Bukvić

Beogradske elektrane predložile su niz mera kako da se prištedi električna energija, o kojima Grad Beograd tek treba da da sud, a jedna od njih jeste pomeranje početka i kraja grejne sezone.

Sezona grejanja u Beogradu inače počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila. U periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja grejanje radi ukoliko je srednja dnevna temperatura 12 stepena Celzijusa ili manje.

U slučaju, kako se navodi na sajtu Beogradskih elektrana, da i posle 3. maja RHMZ prognozira srednju dnevnu temperaturu nižu od 12 stepeni može da se “naloži snabdevanje toplotnom energijom objekata i u tim danima, ukoliko postoje tehnički i tehnološki uslovi”.

Uz predlog da se ograniči potrošnja goriva za korišćenje službenih vozila i isključi dekorativna rasveta, ide i predlog da se neefikasne svetiljke zamene led, ali i ona da bi se moglo “razmotriti pomeranje početka i kraja grejne sezone saglasno kriznim uslovima”.

Šta to konkretno znači, da li je moguće da sezona ne počne 15. oktobra i da grejanje ne krene čak iako temperatura padne ospod 12 stepeni.

Da li može da se desi da grejanje kasni i da li će ta mera imati smisla ukoliko se desi da građani zbog hladnih radijatora uključe grejalice i pojačaju klima uređaje.

To bi onda dodatno povećalo potrošnju.

“Predložene mere su dobre, to je ono što nam treba, da trošimo racionalnije. Postoji odluka kojom je definisano, da grejna sezona počinje 15. oktobra i traje do 15. aprila i da u dan, dva, tri prosečna temperatura ispod 12 onda se kreće i od 1. oktobra i završava do 1. ili 3. maja”, kaže za Danas Dejan Stojanović iz Udruženja Toplane Srbije.

To je, kako kaže, po pravilu ali nije kod svih isto, negde je taj rok pomeren na 15. septembar, negde na 20. septembar.

Na pitanje da li može da se desi da se grejna sezona zbog krize pomeri i više nego što je zvaničnom odlukom propisano Stojanović kaže da bi “sve drugačije moralo da se definiše nekim drugim, višim aktom”.

“Možemo da dođemo u situaciju da će se građani ako je hladno mnogo dogrevati na struju i napravićemo još veće zlo. Tako da treba dobro razmisliti, bolje je krenuti umereno, racionalno i da se naravno ne pregreva, nego da u skladu sa Odlukom bude od 19 do 21 stepeni u stanovima, ne da se pregrava na 23 ili 24”, napominje Stojanović.

Prema Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu onaj ko snabdeva energijom stanove i poslovne prostore dužan je da postiže i održava 20 stepeni u dnevnim i spavaćim sobama, kao i kancelarijama kada se radi o poslovnom prostoru.

Za toalete minimalna temperatura treba da bude 15 stepeni, u garažama pet, magacinima deset stepeni, a dozvoljena odstupanja su plus-minus jedan stepen.

Grejni dan traje od 6 do 22 časa, nedeljom od 7 do 22 časa, a komunalno preduzeće može u toku grejnog dana prekinuti isporuku toplotne energije usled povoljne spoljne temperature. Prema ovoj Odluci, dužnost preduzeća je da postiže i održava propisane temperature pri spoljnoj temperaturi do 15 stepeni.

PREDLOZI ZA UŠTEDU

U PREDLOZIMA JKP BEOGRADSKE ELEKTRANA JE I DA SE OBEZBEDI I STABILNO SNABDEVANJE TOPLANA ENERGENTIMA UKLJUČUJUĆI I MAZUT, DA SE SA VELIKIM POTROŠAČIMA PREISPITA REŽIM ISPORUKE TOPLOTNE ENERGIJE, KAO I USLOVI ISPORUKE POTROŠNJE TOPLE VODE DOMAĆINSTVIMA. ONI PREDLAŽU I UVOĐENJE KVANTITATAVNE I KVALITATIVNE REGULACIJE NA IZVORIMA I U PODSTANICAMA UZ KONTROLU PROTOKA I TEMPERATURE RADNOG MEDIJUMA, KAO I KORIŠĆENJE FREKVENTNO REGULISANIH PUMPI NA TOPLOTNIM IZVORIMA I PREDAJNIM STANICAMA RADI UŠTEDE ELEKTRIČNE ENERGIJE.

(Danas)