уторак, мај 28, 2024

MOST Radija Slobodna Evropa: Ko kontroliše ekstremnu desnicu u Srbiji, Vučić ili Moskva?

Slične objave

Podeli

Omer Karabeg

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li jača proruska desnica u Srbiji. Sagovornici su bili Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma iz Beograda, i Duško Radosavljević, politikolog iz Novog Sada.

Bilo je reči o tome kolika je snaga partija proruske desnice u parlamentu Srbije, u kojoj meri su te partije ojačale nakon ruske agresije na Ukrajinu, kako je jednom od lidera proruskih partija bilboard, na kome je bio njegov fotos sa ruskim predsednikom Putinom, pomogao da njegova partija pređe census na aprilskim izborima.

Govorili smo i o tome da li Vučiću odgovara rast ekstremne desnice da bi poslao upozorenje Zapadu ko će doći na vlast, ako on ode, da li je zbog toga vlast na razne načine, pre svega medijskom promocijm, pomagala prorusku desnicu i ko kontroliše nasilnike koji nasrću na građane koji mirno protestuju protiv vlasti

Razgovaralo se i o tome kakvu je poruku ministar unutrašnjih poslova Srbije Vulin, zajedno sa ruskim ministrom inostranih poslova Lavrovom, uputio Vučiću iz Moskve, zašto su desničarski lideri radikalniji od Vučića kad je u pitanju odnos prema Kosovu i koliko to utiče na njihovu popularnost, ima li istine u tvdnjama da je Vučić u poslednje vreme izgubio kontrolu nad desnicom i da je ona sada uglavnom pod kontrolom Moskve, kao i o tome da li iko od desničarskih lidera ima šanse da ugrozi Vučića.

Omer Karabeg: Proruska desnica nije loše prošla na poslednjim izborima. Kada se saberu poslanici Nade, Zavetnika i Dveri i kada im se dodaju poslanici Srpske socijalističke partije to je 66 poslanika, više od četvrtine parlamenta. Mogu li oni imati značajniji uticaj u parlamentu?

Zoran Vuletić: Oni već imaju značajan uticaj s tim što bih tom broju dodao i poslanike Srpske napredne stranke. Najveći deo njih je takođe proruski orijentisan.

Duško Radosavljević: Mislim da u ovom tenutku broj poslanika koji se svesno, nesvesno, ideološki ili oportunistički zalažu za ruske interese debelo premašuje broj od 150. I delovi takozvane čiste opozicije koketiraju sa proruskim stavovima sve u nadi da će jednog dana oteti nešto glasova Srpskoj naprednoj stanci. Tako da mislim da je klatno toliko otišlo na rusku stranu da će trebati dosta vremena da se situacija unormali, pa da budemo bar na pola puta između Rusa i Zapada.

Omer Karabeg: Koja desničarska stranka je po svojim stavovima najekstremnija? Mislim na parlamentarne stranke?

Zoran Vuletić: Na prvi pogled najekstremniji su Dveri i Zavetnici. Ali, to je samo na prvi pogled. Jer ono što oni pričaju – ne samo o Rusiji nego i o sveukupnoj politici – slično je onome što govore Vuk Jeremić i Narodna stranka. Vuk Jeremić je otišao dotle da je u momentu, kada se ceo zapadni svet ujedinio protiv Rusije kao agresora, predložio da Skupština Srbije usvoji rezoluciju u kojoj se traži da se predsednik Srbije obrati predsedniku Rusije i predsedniku Kine s molbom da te zemlje vetom blokiraju svaki pokušaj članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Zoran Vuletić (Foto: portalforum.rs)

Rekao je da treba da zacementiramo to u vezi sa Kosovom. Šta je hteo da kaže? Da na vjeki vjekov zacementiramo zamrznuti konflikt koji u svakom momentu zbog neodgovornih političara može da preraste u otvoreni sukob. Time bi on zacementirao i evropski put Srbije. Jeremić to propagira na medijima koji su okrenuti opozicionom biraču. Sa tih platformi šalje vrlo otrovne, desničarske stavove koji nas vode u propast.

Duško Radosavljević: Za mene su najekstremističkije one stanke kojima su na čelu Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. Oni ni za jotu nisu promenili svoj način razmišljanja i svoje stavove iz devedeseih godina kad su bili bitni činioci krvavog raspada Jugoslavije. Ništa se tu nije promenilo. I dalje ponovo lansiraju priče o srpskom svetu koji je naslonjen na ruski svet, o ruskom predsedniku koji je najmoćniji na svetu itd.

U isto vreme na političkoj sceni s vremena na vreme javljaju se partije za koje se ne zna kako su nastale, od koga su finansirane i čiji su eksponenti. One upadaju u politički prostor i dobijaju političke poene na najnižim porivima – na parolama nas i Rusa 200 miliona i na pričama kako se Rusi tuku za našu stvar jer nas je NATO bombardovao pre dve decenije. Svega toga ne bi bilo da nema zloćudnog delovanja Srpske napredne stranke i Socijalističke partije koje su gospodari političkog života u Srbiji.

Omer Karabeg: Da li je ekstremna desnica u Srbiji ojačala nakon ruske agresije na Ukrajinu?

Zoran Vuletić: Mislim da na desnici ne postoji nijedan lider koji bi mogao da ugrozi Vučića.Ojačale su ne samo te partije nego i taj pravac razmišljanja. Daću vam jedan primer. Tokom kampanje za aprilske izbore Boško Obradović i Dveri imali su problem da li će preći izborni cenzus. Međutim, onog momenta kada je Obradoviću dozvoljeno da istakne bilborde na kojima se nalazi njegova fotografija sa Vladimirom Putinom on je obezbedio prelazak preko izbornog praga. To ne govori toliko o Bošku Obradoviću koliko o srpskom društvu. U poslednjih desetak godina ljudu su potpuno sluđeni. Mi postajemo otupelo društvo koje više ne prepoznaje svoj vlastiti interes.

Dok deca idu na Zapad da rešavaju svoje životne probleme, njihovi roditelji 2019. svečano dočekuju Putina ispred Hrama sv. Save u Beograda, a nakon ruske agresije na Ukrajinu sa Putinovom slikom marširaju Beogradom u Gvozdenom puku slaveći napad Rusije na Ukrajinu. Sedamdest posto poslanika republičkog i verovatno beogradskog parlamenta podržava sve te stvari. To nije slučajno. Dok ne formiramo novu, alternativnu politiku koja će da parira i Vučiću i Jeremiću i Bošku Obradoviću i Vulinu i Ivici Dačiću i Milošu Jovanoviću nećemo moći da izađemo iz lavirinta u kome se nalazimo već 30 godina.

Duško Radosavljević: Ekstremna desnica je evidentno ojačala nakon ruske agresije na Ukrajinu. Dobila je mnogo više pristupa javnosti. Ali ona je ojačala u onoj meri koliko je to potrebno režimu. Na ulice se šalje najcrnja reakcionarna desnica, koja, recimo, u Novom Sadu presreće građane, koji mirno protestuju, i tuče ih. Nasilnici to rade u po bela dana jer znaju da neće završiti na sudu. Treba li većeg dokaza o tome ko upravlja tim nasiljem, koje se valja po ulicama, od činjenica da funkcioneri svih tih desnicarskih organizacija rade kao vladini činovnici.

Duško Radosavljeić (Foto: Medija centar Beograd)

Sve su to organizacije koje bez podrške režima ne bi bile ništa jače od udruženja građana. To je pretorijanska garda režima. Dileri drogom, kriminalci i profesionalni navijači pojavljuju na ulicama da prete demonstrantima, da nasrnu na svakog ko se zapita u kakvoj mi to zemlji živimo.

Omer Karabeg: Rekli ste da Vučić i Srpska napredna stranka pomažu jačanje radikalne desnice. Da li Vučić to radi da bi mogao da kaže Zapadu – evo ko će doći na vlast ako ja odem?

Zoran Vuletić: To je jedan od razloga, ali nije najbitniji. Ja mislim da je Vučić u duši stari radikal koji je shvatio vreme i prostor u kome živi. Shvatio je da ne može da se održi na vlasti sa onako rigidnim, radikalskim stavovima kakve je kao mlad političar zastupao devedesetih godina. On je ostao onaj radikal koga su ideološki formirali Dragoš Kalajić i Vojislav Šešelj, ali je razumeo svet u kome živi i šta treba da uradi da bi bio na vlasti. Gospodin Radosavljević je pomenuo nasilje nad građanima koji protestuju.

Ja ne mislim da su protesti na ulici neuspešni samo zbog toga što postoje organizacije, podržane od vlasti, koje prete demonstrantima i fizički ih ugrožavaju. Mislim da je glavni problem na opozicionoj strani. Maločas sam pomenuo Vuka Jeremića. Da li je on Vučiću opozicija? U čemu njih dvojica nisu saglasni? Obojica su za zabranu Europrajda. Obojica podržavaju Milorada Dodika u rasturanju Bosne i Hercegovine. Obojica podržavaju Demokratski front u Crnoj Gori koji negira postojanje nezavisne Crne Gore. Obojica podržavaju cementiranje pregovaračkog procesa sa Kosovom i obojica su protiv Evropske unije. S tim što Aleksandar Vučić, s obzirom da je na vlasti, ne može to na takav način da izgovori.

Vučić je majstor tehnologije opstajanja na vlasti. On je na razne načine sebi kreirao opoziciju. Takva opozicija ne može ništa da uradi. Imamo niz primera – od Saveza za Srbiju koji je godinu i po dana bezuspešno pokušavao da sve stanke spakuje na jednu listu do bojkota izbora 2020. godine koji je doveo u zabludu građane da im je interes da se izbori bojkotuju. Zbog toga Srpska napredna stranka na ovogodišnjim izborima nije izgubila većinu u glavnom gradu. Sve su to velike političke greške.

Ja neću nikoga da optužim mada sumnjam na pojedine lidere da su u dogovoru sa Vučićem radili sve te pogrešne političke poteze. Činjenica je da mi nemamo alternativu koju bi Zapad mogao da podrži. Kako je moguće da podrži takav galimatijas u kome bi bili svi – od koalicije Moramo preko Jeremićeve stranke do Tadićeve Socijaldemokratske stranke.

Duško Radosavljević: Ne pomaže Vučić desnicu samo da bi imao izgovor kod Zapada. Ja mislim da on sa Zapadom ima dogovor da mu Zapad neće smetati u njegovoj unutrašnjoj politici. Mislim da desnicu pomaže više zbog toga da bi širio strah kod neopredeljenih birača. Mi suviše volimo da okrivljujemo Zapad za sve što se dešava Srbiji. Američki predsednik Bajden sigurno nije kriv što sada u Srbiji nema ogrevnog drveta. Bez obzira koliko mi je antipatičan, ne bih optužio ni Putina za to što u Srbiji nema mleka. Znate, mi mislimo da o nama prepodne raspravlja Bela kuća, a poslepodne Kremlj. Mi smo njima sporedni. Evo, sada dobro dođemo Rusima da preko nas malo džaraju Evropsku uniju zato što vide da mi ne znamo šta hoćemo. To je naš veliki problem.

A što se tiče Vučića, slažem se da on nikad nije promenio svoju radikalsku kožu. Tačno je da je već više od 10 godina cela njegova vladavina obeležena antievropskom platformom. Tačno je i da pomaže desničarima. Ali ništa to nije iskreno. Ono što njega drži – ne samo njega nego celu tu bulumentu oko njega – jeste besprimerno pljačkanje naroda koje ne može da se uporedi ni sa jednim istorijskim periodom. Možda jedino sa akumulacijom Karađorđevića između dva svetska rata. Ali u novijoj srpskoj političkoj istoriji tolika pljačka nije viđena. I još nešto. U Srbiji već više od 30 godina postoji višestranačka demokratija.

Ona je iskorišćena isključivo za to da se zavadimo sa susedima, da se izazovu ratovi, da se ogroman broj stanovnika dovede u veliko siromaštvo, da budemo bombardovani, da ljudi ostanu bez posla i da dođe do velikog iseljavanja stanovništva. I pred toga skoro 200 od 250 poslanika u srpskom parlamentu i dalje smatra da je put Srbije dobar, da treba i dalje da se inatimo, da ratujemo oko Kosova, da ponovo provociramo susede. Hajde da jednom pokušamo uraditi nešto što se zove osmišljena politika, a ne samo politika inata, durenja, pokazivanja mišića, plaženja jezika, pljuvanja svega i svakoga.

Omer Karabeg: Ima, međutim, mišljenja da je Vučić izgubio kontrolu nad desnicom, da nju u ovom trenutku mnogo više kontroliše Moskva nego Vučić i da se on u stvari toga boji. Ima li osnove za takve spekulacije?

Zoran Vuletić: Mislim da ima. Argumentovao bih to nedavnom Vulinovom neuobičajenom posetom Moskvi. Nije uobičajeno da ministar unutrašnjih poslova Srbije bude na takav način primljen od strane ministra inostranih poslova jedne velike sile poput Rusije. Poruke koje smo dobili sa tog sastanka posebno su zabrinjavajuće. Lavrov i Vulin su nam iz Moskve obećali kako će Aleksandar Vučić da nastavi da vodi politiku koju je i do sada vodio. Zamislite koliko je to teška i jeziva opomena Aleksandru Vučiću. Nisam siguran da mu je prijala ta poruka iz Moskve, da ne kažem naređenje. Videćemo da li će i kakvu poziciju Vulin da zauzme novoj vladi. On je pre mesec i po dana izjavio da, ukoliko ne bude bio ministar u budućoj vladi, to će biti znak da vladu formira Zapad jer jedna od najvećih obaveštajnih službi na svetu želi da ga skloni iz vlade, a uslov da se to ne desi je da postane njihov špijun. Ta poruka dobija puni smisao njegovm nedavnom posetom Moskvi.

I još jedna stvar. On je tokom te posete dobio orden od ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua. Taj orden je po meni svojevrsna zahvalnica za Vulinov angažman u korist Rusije poslednjih 4, 5 godina – već koliko je bio ministar u vladi Srbiji. Posmatrajući tu posetu rekao bih da je moguće da se Vučiću delimično izmiče kontrola nad desničarskim organizacijama, ali mislim da je to ipak u manjem obimu. Vučić još uvek u najvećoj meri kontroliše ekstremne desničarske organizacije kako bi Zapadu sebe predstavio kao nekog ko je prihvatljiviji u odnosu na njih.

Duško Radosavljević: Mislim da je Vučić delom izgubio kontrolu. Ali na sve te desničarske grupacije ne utiču samo Vučić i Rusija. Ja sumnjam i na otuđene delove organa bezbednosti koji imaju taktiku što gore-to bolje. Ni njih ne možemo isključiti. Inače, sve te desničarske grupacije imaju zajedničke neprijatelje. To su LGBT populacija, nezavisni intelektualci, opozicione partije koje su na građanskim pozicijama i Druga Srbija. Sve su to za njih domaći izdajnici i strani plaćenici.

Ali ako je Vučić stvarno siguran da mu je ugrožena vlast od strane desničarskih organizacija koje podržava Rusija, zašto se ne obrati građanima da ga zaštite? Zašto ne napravi promenu politike. Ako se već hvali da putuje više od Tita, što ne uradi ono što je Tita uradio 1948. kada je raskinuo sa Sovjetskim savezom. Na Petom kongresu Komunističke partije, kada raskida sa Staljinom, Tito i dalje viče živeo Staljin.

Viknite i vi, gospodine Vučiću, živeo Putin, pa nas izvedite iz ruske orbite. Tako bismo sačuvati nešto dostojanstva i evropskog puta. Umesto toga Vučić stalno pušta probne balone – da li ga neko ugrožava, da li je Putin ljut na njega. Ali ja ne verujem u priču da je on ucenjen od desnice i da se zbog uplašio. I dalje sam uveren da službe i njegovi bliski prijatelji apsolutno kontrolišu sve obaveštajne tokove u državi. Vučić je još uvek gospodar situacije. On je i dalje šef svih tih političkih gangsteraja u Srbiji. I dalje je on u situaciji da sve njih može da neutralizuje. Da li baš do kraja – to je druga priča. Ali on to i ne pokušava.

Koga se Vučić boji?

Omer Karabeg: Ko od desničarskih lidera ima najviše izgleda da u budućnosti ugrozi Vučića?

Zoran Vuletić: Mislim da na desnici ne postoji nijedan lider koji bi mogao da ugrozi Vučića. Mislim da se je Vučić svojim ranim radovima devedesetih godina, kada je bio jedan od radikalnijih jastrebova, do te mere utemeljio u srpskom društvu i biračkom telu da ga je nemoguće ugroziti sa desne strane. I on to jako dobro zna. Ono od čega on zazire i od čega najviše strepi je deo društva koji je devedesetih godina pokazao da postoji neka druga i drugačija Srbija. Ljudi koji su se tada borili protiv zločina i uništavanja naše bivše divne države spasili su čast Srbije.

Vučić, Dačić, Šešelj i Milošević su izgubili Kosovo kada su krenuli da problem rešavaju tako što će da proteraju sve Albance i da zadrže teritoriju misleći da će međunarodna zajednica da im to dozvoli jer su prethodno sa Tuđmanom dogovorili etničko čišćenje Krajine. I Krajina je zahvaljujući njihovom velikodržavnom projektu prošla kako je prošla. On nema odgovor kada mu se postave ta pitanja. On nema argumente da diskutuje s delom društva kome pripadamo gospodin Radosavljević i ja.

Vučić sa nama ne može da diskutuje, ali može sa desničarima, da ih ućutka i zapuši im usta. On je pre neki dan poručio desnici – da vi dođete na vlast sa takvim stavovima koje javno saopštavate, za dva meseca ne bismo imali plate i penzije. Hoće da kaže – ja mislim isto što i vi, misleći na Boška Obradovića i Dveri, Milicu Zavetnicu i na ostale desničare, ali na pametniji način sprovodim tu politiku.

Duško Radosavljević: Ne verujem da iko od desničarskih lidera može da ugrozi Vučića. Naprotiv. Očekujem da čitava bulumenta političke desnice učestvuje u nekoj sledećoj vladi, odnosno da se ponudi Vučiću za stvaranje koalicije. Vučić se najviše boji onih koji mogu ljude izvesti na ulice. A to su nevladine organizacije. To su još uvek male protopartije ili partije embrioni koje još nisu formirane. To je simbioza građanskog društva – nezavisnih intelektualaca, udruženja, posebno omladinskih i studentskih.

To je ono čega se Vučić najviše boji i na njih stalno huška desničarske organizacije, daje im zadatak da ih batinaju, a svojoj policiji da rasteruje građanske proteste. Ako pažljivo zagledate, videćete da je na tim protestima ogroman broj ljudi koji nisu povezani sa bilo kojom političkom partijom. Vučić se boji samo organizovanog građanskog društva koje će kad tad, kad dođe taj trenutak, da mu sudi za ugrožavanje ljudskih prava, za besomučnu pljačku i za uskraćivanje perspektive mladim ljudima koji poslednjih 10 godina odlaze iz Srbije. To su jedine snage kojih se Vučić boji.

Omer Karabeg: U zaključku, da li će proruska desnica i dalje jačati u Srbiji?

Zoran Vuletić: Nažalost – da. Zato što nema potencijala ni na opozicionoj strani, a ni u društvu da se shvati slika Rusije u današnjem svetu. Prave se naopake i pogrešne paralele. Prva asocijacija je bombardovanje NATO pakta 1999. godine umesto da se ono što Putin danas radi poredi sa onim što su Milošević i Šešelj nekada radili bivšoj državi Jugoslaviji i susedima.

Duško Radosavljević: Mislim da prouska desnica neće jačati. Ako i bude jačala, to će biti samo u onoj meri koliko je potrebno Vučiću da ostane na vlasti.