BEOGRAD, 13. novembra 2023. – Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) osnovana je pre dve decenije, sa idejom da stvara veze među mladima nakon ratova koji su pratili raspad bivše Jugoslavije. Zašto mladi, pita u predgovoru vredne publikacije Stavovi mladih u Srbiji o razovima devedesetih programska direktorka YIHR, Sofija Todorović i odmah pojašnjava da su mladi glavni akteri budućnosti o kojoj se neprestano govori, a iz potrebe da se prevaziđu nasleđene podele, neprijateljstva i strah od „drugog“ uz konstantno unapređivanje demokratije nastava le i inicijativa koja gotovo dve decenije kroz razgovor, razmenu i aktivizam i upoznavanje sa činjenicama Inicijativa doprinosi stvaranju regiona u kome je je mir najvažnija vrednost.
Mladi u Srbiji slabo su informisani o ratovima na prostoru bivše Jugoslavije a većina ne priznaje presude Haškog tribunala, u najkraćem je „dijagnoza“ najnovijeg istraživanja koje je sprovela Inicijativa mladih za ljudska prava.
Svaki drugi od 910 ispitanika starih između 18 i 30 godina smatra da zna malo o tim događajima, a četvrtina ispitanika ocenilo je da ne zna nimalo, rečeno je danas u YIHR u Dobračinoj ulici. Više od 60 odsto ispitanika ima negativan stav o Haškom tribunalu, a skoro 41 odsto smatra da je glavna svrha tog suda da svali krivicu za ratne zločine na Srbe.
Svaki četvrti ispitanik (26 odsto) ocenio je da su za ratove u Jugoslaviji najodgovorniji lokalni političari dok skoro podjednak procenat anketiranih smatra da odgovornost za ratove 90-ih snose NATO, SAD, EU i zapadne sile.
Kao najvažnije događaje iz ratova 90-ih, mladi su naveli hrvatsku operaciju Oluja (19 odsto) i NATO agresiju na Saveznu republiku Jugoslaviju (14 odsto), nešto manje od tri odsto anketiranih je to reklo za Srebrenicu dok je jedan odsto učesnika istraživanja kao najvažniji događaj pomenulo rat na Kosovu. Više od polovine anketiranih je reklo da treba raditi na pomirenju naroda iz okruženja ali 43 odsto smatra da pomirenje Srba i Albanaca nije moguće.
Profesorka sociologije Marija Vasić ocenila je da raspad Jugoslavije nije dobro interpretiran u udžbenicima i da je to jedan od razloga zašto mladi malo znaju o tim događajima. „Čitavo naše društvo, pa tako i mladi, boluju od istog sindroma – da nemaju znanje ali da imaju mišljenje. Nema pomirenja bez suočavanja“, kazala je Vasić.
Autor istraživanja Rodoljub Jovanović rekao je da mladi u Srbiji najviše znaju o događajima koji su ugrozili srpsku etničku grupu. „Njihovi stavovi baziraju se manje na znanju, a više na osećanjima“, kazao je Jovanović i ocenio da je kod te populacije prisutan „politički cinizam“.
Podatak da 48 odsto ispitanika smatra da murale i grafite posvećene Ratku Mladiću ne treba prekrečiti, Anja Zloporubović iz Inucijative mlaih za ljudska prava ocenila je kao „zabrinjavajuć“. „Ulice su oličenje naroda. Ako nam zidove krase takvi murali, naša težnja da stvorimo demokratstko društvo nije prava“, rekla je Zloporubović i dodala da su razlozi za slabu obaveštenost mladih o tim pitanjima „uticaj porodice, obrazovni sistem i uticaj medija i društvenih mreža.“
Čak 36 odsto mladih nema stav/ne zna o Haškom tribunalu (MKSJ), dok samo dva odsto ima pozitivan stav o sudu koji su ustanovile Ujedinjene nacije. Što su stariji, ispitanici procenjuju svoje znanje kao veće, ali imaju i negativan stav prema MKSJ. Isto važi i za ispitanike muškog roda u odnosu na ispitanike ženskog pola. Ispitanici čiji članovi porodica nisu ni na koji način pogođeni ratom po pravilu procenjuju svoje znanje kao manje, a stav je pozitivniji u odnosu na ispitanike čiji članovi porodice su na neki način pogođeni ratom (pogonuli, izbeglištvo ili učestvovanje u ratu).
Ispitanici iz ruralnih područja imaju negativniji stav o Tribunalu od onih u urbanim sredinama.
Većina mladih smatra da bi na pomirenju trebalo da rade svi delovi društva zajedno (38,13%), svaki deseti je mišljenja da to treba da rade institucije države (10,77%), dok veoma mali procenat smatra da pojedinci/građani (5,27%) ili aktivističke grupe (2,2%) treba da rade na pomirenju.
D. B.
