Na političku pozornicu iznenada su izašli studenti i đaci. Oni bez minulog rada. Oni koji ne mogu biti ni plaćenici, ni žuti lopovi, ni Đilas-Šolak koalicija. A pokazuju da su dovoljno odlučni i hrabri da se bore za svoje ciljeve
Piše: Vesna Mališić
Ima nečeg krajnje morbidnog u akcijama vlasti da se zaustave i kompromituju komemorativni skupovi „Zastani Srbijo“ na kojima građani duže od mesec dana odaju počast stradalima pod urušenom nadstrešnicom na Železničkoj stanici u Novom Sadu i čekaju odgovornost za 15 izgubljenih života. Šta im to, u stvari, smeta u gestu saosećanja da se na njega tako surovo i očigledno kidiše mašinerijom tajne države? Šta to tako glasno odjekuje u petnaestominutnoj tišini što vlast ne želi da čuje, a batinaši i kapuljaši na ulicama širom Srbije pokušavaju da zagluše? Da li to nečista savest zvoni u moćnom ćutanju građana na ulicama, pa zato falange pokušavaju da razbiju ogledalo koje pokazuje nakazno lice vlasti, koja se u svemu koristi tiranijom većine. Da li zbog toga tako panično čistači njihovih prljavih poslova ribaju i brišu otiske krvavih ruku kao metafore za sve smrti koje su ostale bez epiloga i čiji su krivci našli zaklon pod šinjelom režima.
Ali, svi ovi mali i veliki protesti i gestovi pobune protiv neodgovorne i korumpirane vlasti i komešanje građana posle tragedije u Novom Sadu, koja je probudila sva druga potisnuta nezadovoljstva i ćutanja, izašli su iz uobičajenog scenarija za koji se koriste uobičajena sredstva gušenja i kompromitacije. Više nisu dovoljni ubačeni batinaši koji izazivaju sukobe, pa su uvedeni lokalni funkcioneri koji sad nasrću na građane, da bi ih potom spinovima predstavljali kao nasilne, odvraćajući ih od ponovnog okupljanja ili druge ljude da im se pridruže. Nije više dovoljno da se za nasilje optuži opozicija ili stranci koji finansiraju nevladine organizacije i tobože podstiču obojenu revoluciju. Jer, na političku pozornicu iznenada su izašli studenti i đaci. I vlast se našla u ozbiljnom problemu, šta sada da radi? Kako da se obračuna sa dečacima i devojčicama? A to su oni mladi koji demantuju istraživanja da su nezainteresovani za društvo u kome žive. Oni bez minulog rada. Oni koji ne mogu biti ni plaćenici, ni žuti lopovi, ni Đilas-Šolak koalicija. A pokazuju da umeju da misle, da razumeju gde je problem ovog društva, da znaju da se organizuju i dovoljno su odlučni i hrabri da se bore za svoje ciljeve. Traže odgovornost, traže istinu o nesreći, traže ostavke i kazne za batinaše.
Na političku pozornicu iznenada su izašli studenti i đaci. I vlast se našla u ozbiljnom problemu, šta sada da radi? Kako da se obračuna sa dečacima i devojčicama? A to su oni mladi koji demantuju istraživanja da su nezainteresovani za društvo u kome žive
Probale su vlasti sa njima razne scenarije – da zaustave đake u Sremskim Karlovcima uobičajenim metodama sa huliganima, pa i sa pobesnelim predsednikom opštine Draženom Đurđićem. Pokušali su sa napadom na nastavnike koje su optužili da politički manipulišu decom. A onda su im deca uzvratila odlučnom akcijom koja je pokazala da više nisu deca.
Probali su i u Novom Sadu u čuvenoj Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ optužbom profesora da su naterali sina premijera Miloša Vučevića da protestuje protiv oca. Demonstrirali su pritom celu arhitekturu represivne države, sa ponoćnim sastancima uprave škole, pretnjama nastavnicima disciplinskim postupcima i poltronskim izvinjenjem direktora škole predsedniku Vlade Srbije. Pripretila je školskim upravama i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. Ali umesto da se uplaše, đaci su držali masovni javni čas za odbranu dostojanstva gimnazije i nastavnika i zatražili povlačenje izvinjenja premijeru. I to nije kraj. Jedan za drugim fakulteti u Beogradu najavljuju blokadu. Mladi očigledno dolaze. Legitimnost njihovih zahteva daje im snagu i izdržljivost u otporu. Ništa tu ne pomažu pretnje, kontramitinzi, pa ni kordoni policije. Setimo se.
