N1 Srbija
Odnosi Srbije i Kine opisuju se kao „čelično prijateljstvo“, a jedne novine su kineskom predsedniku Si Đinpingu poželele dobrodošlicu na kineskom jeziku. Profesor Filozofskog fakulteta u penziji i ekonomista Miodrag Zec napominje da je Kina ozbiljna država i da tu postoje interesi, a da je o ljubavi između dve države nemoguće, čak i nepristojno pričati. Ljubav između Kine i Srbije bila bi kao ljubav između slona i miša, slikovito objašnjava profesor Zec i dodaje da to postoji samo u stripovima. A kako miš može da završi u takvoj ljubavi – završiće kako jedino završiti može i mora, dodaje Zec.
„Mi smo narod koji se lako zaljubljujemo, pa se lako razočaravamo. Mi smo podigli spomenik zahvalnosti Francuskoj. E sad smo odjednom u sukobu sa Francuzima. Stalno tražimo neku ljubav na daljinu. Kina je važna država, tu spora nema. Sve države, naročito velike, poštuju samo svoje interese. Odakle to da država voli državu, ili da država voli jedan narod, ali to prolazi“, rekao je Zec u Novom danu na N1.
Dodaje da se može govoriti o interesima jedne i druge strane, a da mi možemo analizirati koji su naši a koji kineski interesi, i da li smo mi naše ostvarili. Opisujući Kinu kao državu, Zec napominje da je ona jedna velika misterija, ali i „najveći dobitnik kraja veka“. „Globalizacija je smišljena da cementira poredak Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, a ispostavilo se da je najveći dobitnik Kina“, istakao je gost Novog dana.
„Kina nije kolonizator, sami smo ih zvali, sami smo im dali“. On objašnjava da Kina nije kolonizator Srbije, jer ovde nije došla nasilno. „Mi smo ih zvali i mi smo im dali“, podseća Zec.
„Zašto mi nismo mogli, ili nismo hteli nikada rešiti pitanje da imamo racionalni sistem Bora. To je najveći resurs Srbij. Mi smo se pokazali, ili je vođa rekao, mi ne možemo ništa da uradimo, moramo dati drugima i dali smo Kinezima koji sada ostvaraju fantastične rezultate. Kada se hvale da je eksplodirala razmena sa Kinom, to je da Kinezi trguju sami sa sobom. Izvozeći rudu podižu to pošto je formalno iz Srbije, međutim to je kineska stvar“, napominje profesor Zec.
Govoreći o kineskom prisustvu u Srbiji, on kaže da ta zemlja ima interes da uđe u Evropu, a da su Srbija i Mađarska ulazne kapije. Podseća da je Kina kupila luku u Pireju i da im sada treba pruga, kojom će se prevoziti kineska roba.
Dodaje da je suština u tome što je Kina iskoristila to da nauči kako se proizvode stvari koje imaju najveću vrednost po jedinci mase.
„Koliko košta kilo ajfona, koliko košta kilo čipova, a koliko košta kilo guma. Industrija pravljenja guma je stara 200 godina“, rekao je Zec objašnjavajući zašto Kina u Srbiji proizvodi gume, a ne mobilne telefone.
Kada je u pitanju poseta kineskog predsednika Srbiji, gost Novog dana kaže da on ima svoj geostrateški interes i dolazi na te dve kapije. Dodaje da Kina u Evropi nema velike poslove kao ovde i da nije dobila da radi brzu prugu između Berlina i Pariza, već između Budimpešte i Beograda.
„Oni su racionalni. Em im geostrateški odgovara, em je rentabilno, a mi stvaramo iluziju da iza nas stoji neko veliki, da se sa nama nije šaliti. Mi imamo strašnu potrebu kao država da se nađemo u društvu velikih“, istakao je Zec.
Prva evropska zemlja u koju je Si došao na ovoj turneji bila je Francuska. Zec objašnjava da francuski predsednik Emanuel Makron „kao galski petao ima želju da kukuriče ranije“ i dodaje da je sastanku s kineskim predsednikom prisustvovala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
