Politički konsultant Dušan Milenković u razgovoru za Danas o izbornim kolonama, šansama opozicije u Beogradu i zajedničkom nastupu na predsedničkim izborima
Aleksandra Popović
Žena kao predsednički kandidat bi neutralisala jednu od glavnih karakteristika srpske političke kulture, a to je remplovanje muških potencija jer je srpska politika, u suštini, konstantna projekcija moći među muškim političkim liderima.
U takvoj kulturi, Vučićeva pozicija je apsolutno nadmoćna u odnosnu na ostale muške političare jer on i polazi sa pozicije autokratske moći kojom upravlja celim društvom do nivoa odlučivanja o životu i smrti. Dakle sa protivkandidatkinjom ta prednost bi mu bila donekle oduzeta. Drugi razlog je da gebelsovština kojom režim uništava političke (i svake druge) protivnike ne bi imala toliko jak efekat prema ženi upravo zbog patrijahalnosti društva, što smo imali priliku da vidimo i na slučaju onog napada na suprugu Vuka Jeremića – navodi u razgovoru za Danas politički konsultant Dušan Milenković opisujući profil idealnog kandidata opozicije.
Milenković je govorio o tome kako vidi grupisanje opozicije u izborne kolone, naglašavajući da „za beogradske izbore jeste dobro da opozicija ide u više kolona, za parlamentarne nikako, dok je više predsedničkih kandidata opozicije pogubno po političku situaciju u Srbiji na srednji rok“.
On je svoj stav obrazložio time da su beogradski izbori jedini od ta tri nivoa koji nemaju izvestan rezultat, odnosno da na njima postoji takmičenje.
“Beogradski izbori imaju posebnost zbog postojanja političke organizacije Ne davimo Beograd (NDBG) koja stvara asimetriju u opozicionom korpusu glasača i potencijalnih glasača u odnosu na nacionalne izbore. NDBG privlači značajan broj Beograđana svojim politikama i aktivizmom, ali i „čistoćom“ političke prošlosti. Ti glasači su izuzetno politički netolerantni u smislu izbornih preferencija, i ne bi nikada glasali za jednu kolonu makar ne izašli na izbore”, smatra Milenković.
Parlamentari i predsednički izbori, sa druge strane, po njegovom mišljenju nisu takmičenja, zato što će režim imati poziciju na nacionalnom nivou, kojoj u ovom trentku niko ne može da priđe ni blizu.
“Režim če koristiti državni i privatni koruptivni novac, ilegalne pristupe kao što su pretnje ucene i korupciju, apsolutnu kontrolu televizija sa nacionalnom frekvencijom i 95 odsto štampanih novina, kao i državne institucije. Zato je cilj predsedničkih izbora, u stvari, postizborna percepcija građana. Ono što se vidi na RTS-u i drugim TV kanalima u izbornoj noći, onaj prvi grafikon koji izađe je sve što će zapamtiti većina građana Srbije, i on mora da komunicira značajan rezultat onoga ko će biti iza Vučića. Zato je važno da postoji jedan kandidat opozicije koji može da pokupi maksimalan broj glasova opozicione javnosti. Jedan opozicioni kandidat znači i jedna opoziciona kolona na parlamentarnim izborima, i to iz dva razloga: to je jedini način da se kampanja smisleno komunicira svim građanima, i pod dva zato što opozicija nema dovoljno resursa ni za jednu kampanju, a kamoli za tri paralelno”, ističe Milenković.
Zbog toga on smatra da bi sav fokus opozicije trebalo da bude na beogradskim izborima.
“Generalno smatram da su parlamentarni izbori veliko opterećenje za opoziciju, iako je većina opozicije priželjkivala te izbore pre svega zbog novca koji bi dobili u kampanji nakon ulaska u parlament, što ja razumem, ali se plašim da bi fokusiranje na nacionalni nivo naštetilo jedinom frontu koji potencijalno mogu da probiju a to je beogradski”, ističe Milenković.
On dodaje i da, iz ugla građana Srbije, koji je za njega najvažniji, opozicija mora da pokuša da pobedi na beogradskim izborima makar žrtvujući značajniji rezultat na nacionalnom nivou, jer se tamo svakako ne takmiče već samo učestvuju.
Kada je reč o predsedničkim izborima, Milenković je uveren da će opozicija moći da se dogovori oko jednog, zajedničkog predsedničkog kandidata.
“Od svih nivoa izbora to je najrealniji nivo ujedinjavanja, iako je i to još uvek daleko. Tu su, pored političkih neslaganja, ličnih ograničenja i potencijala zamaha koji bi nesumnjivo dobio jedan kandidat, najuticajniji faktori koji nas udaljavaju od jednog kandidata: finansijska strana predsedničke kampanje, kao i način izlaska na parlamentarne izbore (da li stranka izlazi samostalno ili u koaliciji). Odluka, dakle, ne zavisi od procene uspeha kandidata, već se zasniva na dobiti i gubicima u uslovima kada znamo ko je pobednik”, kaže naš sagovornik.
Milenković ocenjuje da bi za Srbiju bilo najvažnije da se vidi da postoji ozbiljan broj ljudi u ovoj zemlji koji su protiv predsednika Aleksandra Vučića, dodajući da to pokazuju i sva releveantna istraživanja na kojima je on radio i u koja je imao uvid u poslednjih godinu ili dve.
“Kada pitate građane da li podržavaju aktuelnu vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, procenat „Ne’“ je uvek između 30 i 40 procenata, dok je na strani Vučića između 45 i 55 procenata. Ukoliko propustimo ovu priliku, i na predsedničkim izborima prvi sledeći posle Vučića bude imao između 10 i 20 odsto glasova, mislim da će to uticati na još snažniju otuđenost i osećaj besmisla borbe kod opozicione javnosti, što će posledično dovesti do decenijskog opstanka režima na vlasti”, ukazuje Milenković.
Na pitanje ko bi bio taj idealan predsednički kandidat opozicije, Milenković ne odgovara konkretnim imenima, ali opisuje profil kandidata kakav je opoziciji potreban.
“To bi bila kandidatkinja. Znam da će svi politički eksperti da tvrde da žena ne može da pobedi na izborima u Srbiji, ali da sada zanemarimo takvu ograničenost mašte i vizije i da prilagodimo odluku kontekstu: opozicioni kandidat neće pobediti Vučića, dakle mi trenutno ne pričamo o tome ko može da pobedi na izborima jer to nije takmičenje. Pričamo o tome ko može da osvoji najviše glasova u datom kontekstu, a ja mislim da bi to bila žena iz dva razloga”, ističe on.
Žena kao kandidat, po njegovoj oceni, unela bi značajnu promenu u dosadašnju dinamiku moći na srpskoj političkoj sceni koja se zasniva na dominaciji muških lidera.
Pored toga, po njegovom mišljenju, opozicioni kandidat, odnosno kandidatkinja, „mora da ima značajnu nacionalističku političku crtu“ , jer ako je cilj da rezultat bude blizu Vučićevom, što znači sve preko 30 odsto glasova, „to u Srbiji niko ne može da ostvari ako ne komunicira nacionalistički narativ u određenoj meri“.
On ističe i da to ne znači da nam treba jasno definisani nacionalista nasuprot Vučića. „Apsolutno ne – takav nema šanse u trenutku kada Vučić izgrađuje mit o srpskom svetu, i kada je jasno da do izbora neće povući nijedan potez koji može da okrene nacionaliste protiv njega. Ovo znači da kandidat, tj kandidatkinja po mom mišljenju, ne sme da da ima otklon od nacionalističkih tema, već da ih koristi kao alat i uspešno inkorporira u antivučićevski narativ o zarobljenoj državi, kriminalu i uništavanju društva“, naveo je Milenković.
Problemi unutar SNS mogu da utiču na izborni rezultat
Aktulena afera sa hapšenjem Dijane Hrkalović, kao i afere koje se povezuju sa režimom pre toga, po oceni Dušana Milenkovića, a pozivajući se na istraživanja na kojima je radio i ona u koje je imao uvid, ne daju značajanije promene u raspoloženju birača SNS. “Ako imamo u vidu da su izbori tek za pet meseci, i da će ove afere da poklope otvaranja nekih puteva, bušenje metroa, završetak nekih delova Beograda na vodi, i tome slično, ne verujem da će utisak o ovim aferama da ostane jak”, kaže Milenković.
Sa druge strane, on ističe da bi unutrašnji problemi u SNS bi mogli da utiču na rezultate izbora, pogotovo u Beogradu. “Vidimo dosta nesigurnu tranziciju moći u Beogradu, vidimo različita odlaganja odluka unutar stranke, i naravno odstranjivanje jednog dela alata nasilja koji je ranije bio poveren ovim akterima koje pominjete. Da zaključim – percepciju građana će režim uspeti da iskontroliše spinovima i medijskom mašineriijom, ali unutrašnji problemi mogu da utiču na isporučivanje glasova i smanjenu efikasnost u upravljanju izbornim rezultatima”, navodi naš sagovornik.
