Svetislav Basara
Gornji naslov je parafraza naslova izuzetne knjige Elijasa Kanetija „Masa i moć“, koju je moja neznatnost pročitala najmanje tri puta i koju toplo preporučuje svima – a legion im je ime – koji nameravaju da se preko mase domognu moći.
U konkretnom slučaju mislim na studentarijsku protestnu masu, koja je – pisao sam već o tome – presedan ne samo u srpskoj nego i u svetskoj istoriji masa, ponajpre zato što ništa nije razorila i nikog nije linčovala i što nikome nije poslužila kao robovska radna snaga za osvajanje političke moći.
Činjenica da vodu studentske pobune – pardom, bunta – niko nije navratio na svoju vodenicu dosta duguje postavci u kojoj je jedan od dva najžešća „upaljača“ masa – nacionalizam i nacionalna pitanja – pod kontrolom Visokog Mesta, protiv koga su se studenti pobunili – a da drugog masovnog „upaljača“ iole artikulisanog derivata francuskorevolucionarnih pozivara na slobodu, jednakost i bratstvo nema u ponudi.
Kaneti naglašava u napred pomenutoj knjizi da se masama obraćaju i njima manipulišu isključivo ekstremna levica i eksterna desnica, a da ostale politike ne rade na upaljače, zbog čega – kako belosvetske stvari stoje – takvim politikama ne predstoji svetla budućnost.
Prelazimo na stvar. Posle pola godine protestacija, protestna studentarija je donela odluku da nenadležnoj nadležnoj adresi ispostavi zahtev da raspusti Kozačku skupštinu i promptno raspiše parlamentarne izbore. Na prvi pogled, elegantno rešenje za ako ne baš konačno razrešenje, a ono bar ublažavanje krize.
Ali ko će izaći na izbore sa studentske, da ne kažem baš mladine strane. Tzv. studentska lista, na kojoj apriori neće biti mesta za „kandidate“ koji su studenti, koji nisu članovi vladajuće koalicije i koji nisu funkcioneri opozicionih partija. Jeste možda malo čudno da oni koji traže izbore – studenti – neće imati kandidata. Ali, jbg, ovo je vreme čuda.
Za koga će onda biti mesta – i hoće li se naći mesta za viđenije slučajne prolaznike – to ćemo videti, hajde sada da pogledamo kako je reagovao deo onih za koje neće biti mesta, dakle funkcioneri opozicionih frakcija.
Evo, recimo, šta je napisao JexS Tadić, koji je oduvek težio populizmu, ali mu to nije išlo od ruke: „Apsolutno jedini način da se pronađe izlaz iz teške i ekstremno opasne situacije u kojoj se čitavo društvo nalazi jesu vanredni parlamentarni izbori.“ Napomena, JexS je tvit završio pokličem: „PUMPAJ!!!“
A evo šta je izjavio JexS-ov srednjeešalonac Bojan Pajtić, sklon trogatelno zapaljivim izjavama, koje mu nisu išle od ruke: „Ko studente ne podrži potpuni bezuslovno i do kraja, ili nema mozga, ili nema srca, ili je ćaci.“
Na znam da li sam maliciozan ili sam samo radoznao, ali ne mogu a da se ne zapitam da li JexS i Pajtić – a i ostali opozicionari daju slične izjave – „bezuslovno i do kraja podržavaju“ studente zato što veruju u njihov (nepostojeći) program ili zato da bi ih se studentarija setila na dan pobede.
Imam off the record predizborni predlog za studentariju: uturite Tadića i Pajtića na izbornu listu, masa i nemoć su dobitna kombinacija.
Kurir, famozno, 8. maj 2025.
