Vučić i Dodik su nacionalistički, ekstremistički, korumpirani, populistički, destruktivni političari s kojima nema nikakve budućnosti. Od njih niko ništa dobro ne može očekivati, a niko od njih nikakvo dobro nikad nije ni video, osim njihovih najbližih saradnika koji se zahvaljujući toj blizini bogate, guleći sopstvenom narodu kožu s leđa. Jedini ispravan odnos prema njima jeste da im se manevarski prostor za uništene svede na što manju meru, te da budu što pre oterani sa vlasti.
Piše: Tomislav Marković
“Ne verujte Danajcima ni kad darove donose!“ Ove reči Laookona, Antenorovog sina, kojim je upozoravao Trojance na opasnost od trojanskog konja, mogle bi da posluže kao najkraći komentar poslednjeg susreta Aleksandra Vučića i Milorada Dodika. Dakle, ne treba verovati Vučiću čak ni kad izgleda kao da darove donosi.
Nakon sastanka koji je održan 14. januara, iz Vučićevog kabineta je saopšteno: “Imajući u vidu težinu pozicije celokupnog srpskog naroda, a posebno neprimerene i nepravedne pritiske koji se sprovode protiv Republike Srpske i njenog rukovodstva, predsednik Vučić je zamolio Dodika i sve političke snage u Republici Srpskoj, da učestvuju u radu zajedničkih institucija u Bosni i Hercegovini i na najbolji način štite interese srpskog naroda i Republike Srpske”.
Na ove mirotvoračke reči Dodik je uzvratio: “Vratićemo se u Banjaluku i razgovarati sa svim partnerima u vlasti i opozicijom, o povratku u institucije BiH”. A šta bi sa odlukama Narodne skupštine RS, sa formiranjem Agencije za lijekove, sa setom zakona iz oblasti pravosuđa, poreza i odbrane, kojima se nadležnost prenosi sa BiH na RS? Puj pike, ne važi? Gazda i finasijer sa Andrićevog venca u Beogradu je rekao svoje, i sad Milorad ima da okrene ćurak naopako i da glumi saradljivost?
Amerikanci su krenuli sa pooštravanjem sankcija prema Dodiku i njegovom destruktivnom i korumpiranom okruženju, pa je došlo vreme da se Vučić ponovo predstavi kao “faktor stabilnosti na Balkanu”. Što je najluđe, ova predstava za gledaoce sa jeftinijim ulaznicama i ostale naivčine čak ima i neke efekte. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit odmah je pohvalio Vučića za mirotvorački angažman. „Dodik trenutno blokira institucije i moram izraziti respekt prema gospodinu Vučiću, da ga je stavio pod pritisak, da treba da dođe tamo gdje je biran“, rekao je Šmit i ostao živ. Dođe čoveku da zapita one koji su Šmita postavili na ovo mesto: Dobro, ljudi, gde nalazite ove talente? I kako vaše države uspevaju da uopšte funkcionišu, i to bolje od većine ostalih na svetu, sa ovakvim kadrovima? U čemu je tajna vašeg uspeha?
Doduše, s druge strane, Šmit prema Dodiku nije bio tako nežan, naprotiv. “Gospodin Pandurević koji je osuđeni ratni zločinac i ima veze sa Srebrenicom on stoji iza Dodika u Banja Luci na samoj paradi. Pa šta ja tu trebam još da shvatim. Je li to znači da je Pandurević savjetnik Dodika, onda je to stvarno bijedno i moram reći Dodiku – e sad je stvarno gotovo“, rekao je Šmit na Face TV-u i dodao da Pandurević ne može biti budućnost. „Onda ako neko priča o Inzkovom zakonu i kaže mi ćemo razgovarati kada ja poništim taj zakon, a ja kažem žao mi je – ne! Devetog januara je Dodik prokockao svoju šansu“, zakucao je Šmit. Reklo bi se da je Dodiku odzvonilo i da međunarodna zajednica više neće trpeti njegov zulum, rušenje BiH, secesionizam, zazivanje rata i ostale kriminalne delatnosti. Šmit mu je prilično jasno poručio da je politički mrtvac. Bilo je i vreme, još odavno, ali bolje ikad nego nikad.
S druge strane, Vučić ponovo izvodi predstavu viđenu već hiljadu puta, prvo zapali vatru, a onda glumi vatrogasca, kao da su svi na svetu naivni poput dobrog dela srpske javnosti, onog koji čita samo “Informer” i gleda TV Pink. Sad se i Dodik pridružio tom taktičkom spuštanju lopte, pa dvojac bez kormilara uz malu pomoć mađarskog sabrata Olivera Varheljija pokušavaju da izbegnu dodatne američke i nemačke sankcije. Sudeći po Šmitovoj oštroj osudi Dodika i njegovog divljanja, ovog puta im to neće proći.
Vučićevo i Dodikovo povlačenje je puki taktički manevar, odlaganje radikalnijih poteza za bolju budućnost, kad njihovim ubilačkim i destruktivnim naumima – kako se to veli – međunarodne okolnosti bile naklonjenije. Šta zaista misle o BiH mogli smo da vidimo na proslavi neustavnog Dana Republike Srpske 9. januara, kada je Dodik proglasio da je priča o građanskoj BiH “jednaka ideji ustaške države”, te toplo pozdravio osuđene ratne zločince, koljače i ostale genocidaše koji robijaju “u svjetskim kazamatima zbog ideje i slobode koju mi danas živimo”.
Dakle, Dodik je mirno priznao da je sama ideja Republike Srpske genocidna, krvava i zločinačka, jer su oni koje pozdravlja upravo za te krimene osuđeni pred Haškim tribunalom. To ceo svet zna (osim “srpskog sveta”, tu vesti sporo stižu, a činjenice uživaju status narodnih neprijatelja), ali dobro je čuti da i Dodik otvoreno govori o korenima svoje tvorevine. Šta Vučić zaista misli o Bosni saznali smo iz govora njegovog avatara Ane Brnabić, fikusa koji se predstavlja kao premijerka Vlade Srbije, mada u realnosti igra ulogu posilnog predsednika i apsolutnog gospodara Srbije.
Predsednica Vlade u Vučićevoj senci poslužila je kao gazdin megafon, pa je proslovila da je “Srpska stvorena na genocidu, na genocidu nad srpskim narodom, na genocidu koji je planski osmišljen i detaljno sprovođen 1940-ih godina prošlog veka, sa jasnom namerom da se nastavi i završi 50 godina kasnije”, te da je RS osnovana kako bi se sprečilo dovršavanje posla koji je “započet pedeset godina ranije”, “posla istrebljenja srpskog naroda”. Gnusne laži moralno insuficijentne osobe samo su još jedna potvrda da nacionalističkim profiterima ništa nije sveto, pa ni jasenovačke žrtve. Za nekrofile je svaki leš dobar, ako može da posluži kao pogonsko gorivo za njihovu ideologiju krvi i tla i prateće privilegije koje idu sa boravkom na vlasti i zloupotrebom tuđe patnje u privatne svrhe.
Prava slika odnosa Vučića, Dodika, Brnabić, Vulina, Dačića i ostalih korifeja “srpskog sveta” prema Bosni i Hercegovini bila je vidljiva na ulicama gradova po Srbiji i BiH, u Prijedoru, Foči, Novom Pazaru, Brčkom, Gackom, Priboju, Janji. Uništavanje murala posvećenog žrtvama Srebrenice, slavljenje Ratka Mladića, pevanje veselih popevki tipa “Božić je, Božić je, pucaj u džamije”, vređanje vernika ispred džamije, pucanje iz vatrenog oružja – to su bila samo neke akcije kojima su poslušnici na terenu proslavljali praznik, nedvosmisleno dajući do znanja šta je zločinačka i mrziteljska suština tvorevine čiji rođendan proslavljaju.
Vučić preko svojih vernih saradnika dosledno sprovodi velikosrpsku politiku prema BiH koja se rukovodi idejom da je to privremena država, a da je Republika Srpska ratni plen i – što reče otac nacije Dobrica Ćosić – jedina ratna pobeda srpskog naroda u ratovima devedesetih. Predsednik sve vreme izdašno finansira Dodikove razaračke poduhvate, upumpavajući u Republiku Srpske desetine miliona evra. Jedna naizgled pomiriteljska izjava ne može da zaseni dela koja govore više od hiljadu lažnih reči.
Vučić i Dodik su nacionalistički, ekstremistički, korumpirani, populistički, destruktivni političari s kojima nema nikakve budućnosti. Od njih niko ništa dobro ne može očekivati, a niko od njih nikakvo dobro nikad nije ni video, osim njihovih najbližih saradnika koji se zahvaljujući toj blizini bogate, guleći sopstvenom narodu kožu s leđa. Jedini ispravan odnos prema njima jeste da im se manevarski prostor za uništene svede na što manju meru, te da budu što pre oterani sa vlasti.
To je tek prvi korak, sledeći potez za trajni mir u BiH i celom regionu jeste eliminacija destruktivne, ratoborne velikosrpske ideologije i politike koja je onomad izvršila ubilački pohod masovnih razmera, a danas ponovo preti i zvecka oružjem. Dobro je videti probuđenu bosansko-hercegovačku građansku javnost koja je odlučna da brani svoju državu od rušilačkih, ratnohuškačkih zlikovaca sa obe strane Drine. Ohrabruje i sve veća rešenost relevantnih međunarodnih faktora da Dodika pošalju u političku penziju, u ropotarnicu istorije, a nadajmo se i na dugogodišnju robiju.
Vučiću se još ne smeši slična sudbina, mada su sve oštrije kritike na njegov račun sa evropskih i američkih adresa. Problem je što veći deo opozicije deli Vučićeve stavove prema BiH, zato se gotovo niko od njih i ne oglašava povodom Dodikovog divljanja i rušilačkih akcija. Bez obzira na tu neveselu sliku, nema sumnje da će se alternativa Vučiću i dominantnom ideološkom modelu “srpskog sveta” pojaviti u nekom trenutku. Nemoguće je voditi samoubilačku politiku sve vreme i spoticati se o isti kamen sto puta, jednom će i ta besmislena saga morati da se okonča. Svet nikada neće imati razumevanja za “srpski svet”. Što pre to shvate domaći srpski političari, to bolje po sve: i po BiH i po Srbiju.
tacno.net
