недеља, новембар 24, 2024

Majstore, ima izlaz!

Slične objave

Podeli

Anita Beretić

Više puta smo sigurno bili u situaciji kada potpuno osnovano posumnjamo da će već smoreni vozač projezditi pored stanice na koju želimo stupiti svojim nožicama iščepanim u gužvi i umornim od stajanja. Obično taj naš (polu)očajnički poklič biva uslišen, te istumaramo nagnječeni i zadihani na željeno tlo da se slobodno nosimo… Gde god.

Kako sve društvene pojave i procesi imaju svoje razvojne puteve u težnji da unaprede živote nas građanki i građana, tako i te naše odluke kada, gde i zašto ćemo ući a potom i izaći, ovih su dana, sa osvrtom na bližu istoriju i duže, mnogo pojednostavljene. U tom uprošćavanju procesa odlučivanja došlo se takoreći do perfekcije – odluke nam uopšte nisu potrebne. Što bi građani uz sve ostale slobode koje dnevno konzumiraju i o njima misle, razmišljali još i o slobodi kretanja. Ima ko će. Dovoljno je da u vašoj državnoj firmi, ustanovi, organu uprave, domu zdravlja, bolnici, obrazovnoj ustanovi, staračkom domu, vrtiću, pošti, mesnoj zajednici i inim oblicima servisa građana imate Baju Sa Papirom koji će na njega krasnopisom upisati vaše ime, prezime i broj telefona i ljubazno vas zamoliti da mu u što kraćem roku dostavite još pet, deset, koliko god možete imena koja će on takođe „metiti“ na isti spisak. Onda sva ta imena više nemaju o čemu da misle osim, eventualno, o datumu i satu polaska i odredištu odakle se kreće. Čak ni to, jer će Baja Sa Papirom uredno trošiti za njega besplatan telefon i slati vam trista sms poruka dnevno kao podsetnik.

Ljudi su, za razliku od recimo pasa koji će vas uvek slepo i neupitno slediti i čuvati, čudna sorta pa nije retkost da, kad im i omogućite ovu nepodnošljivu lakoću neodlučivanja, umeju da se brecnu i uzvrte i odbiju tako savršenu Bajinu uslugu u vidu vaše odluke. Sad, taj proces unapređenja odlučivanja je u svom razvojnom putu iznedrio i pomoćne alatke kako bi se ti koji se nećkaju, vrdaju, ne javljaju se na telefon ili, ne daj bože, čak i odbiju odlazak na unapred osmišljeno odredište, brzo povratili pameti, mada, verujem, da im je mnogima više do povraćanja iz stomaka.

Alatke su jednostavne i vrlo efikasne. Često su to najobičnija pitanja – Kad ono tebi ističe ugovor na određeno? Jesi ti beše tražio unapređenje? Jesi i ti podneo dokumentaciju na konkurs za direktora? Dete ti je ispod crte (u školi, vrtiću)? Koliko čeka tvoja mama na onaj pregled? I tako razna pitanja čime Baja pokazuje neviđeno interesovanje za svoje saradnike i kolege, a i prethodnu obaveštenost.

U drugim situacijama vrlo su učinkoviti i novi, savremeni oblici robne razmene – vi Baji robu u vidu imena, Baja njima, a i vama, što da ne, poneku kintu da vam se nađe za usput, valja se. Jer, opšte je poznata činjenica da su Baja i njegovi kompanjoni velike štediše vaših para pa se uvek ima za džeparac. Hrana i piće se podrazumevaju jer „ko nosi, ne prosi“, neće valjda krčanje creva biti glasnije od uzvika ushićenja koji se od vas očekuju.

Da, i to raspoloženje vam je već unapred garantovano. Gde god da vas odvezu, koliko god da to negde traje i kad god ćete se vratiti, ono što vas očekuje, to jest ono što se očekuje od vas je – ushićenje. Jer, kad pred vas stupi Aleksandar Vučić vaše je samo da iskažete sve stepene zanesenosti i sreće i oduševljenja, obožavanja, dakle sve to do granice transa.

Ako usled tih naleta emocija poželite da malo udahnete mimo ostalih, shvatite odjednom da izlaza nema. Tu su neki fini momci i devojke u fensi prslucima sa autogramom onog što se dere sa bine koji vas ipak čuvaju da od jednog ushićenog građanina/građanke ne postanete izgubljena ovčica.

Ne znam kako, ali eto ja baš volim tu  ulogu izgubljene ovčice.

Zar se Aska u svom znatiželjnom landaranju u slobodi nije izgubila dotle da je do samog vuka doterala. Nadigrala ga je. Njena želja za životom, ljubav prema igri i slobodi pobedila je mržnju i želju koja slobodu i sam život gasi.

Primorana sam da, zbog posla, na dnevnom nivou ulazim i izlazim iz autobusa.

S radošću, ali i ljubazno, viknem kad je potrebno – Majstore, ima izlaz!

Uđem i izađem kad god i gde god ja hoću.

Probajte, osećaj je nezamenljiv.