Piše: Anita Beretić
Živeći u Srbiji, dođu tako dani kad mi se ogade i najobičnije, svakodnevne stvari i pojave jer kad malo bolje promislim, uspešno mi umeju zagorčati život.
Vreme je novogodišnjih i božićnih praznika, pa me to neminovno vraća u sećanja kad smo već u ovo vreme nalazili u poštanskim sandučićima razigrane čestitke i pri tome se šašavo radovali, baš kao i u trenutku kad smo ih i mi slali na put ka našim dragima.
Ovih dana, u tim istim sandučićima nalazimo prekršajne naloge naše narodne milicije jer smo se nekog dana, u neke sate, nedozvoljeno kretali nekim saobraćajnicama i time ugrozili sebe i one druge sa čekićima koji su se dozvoljeno kretali. Sve je ustanovljeno video kamerom i fotografijom sa iste.
I sad da ja mirno spavam? Ko zna kako sam ispala na toj fotki, a poznata sam po „urednim“ frizurama u vidu – igrala se deca i kućni ljubimci. Znači, čestitke i fotke – u otpis omiljenih stvari.
Ima li išta lepše od prvog snega…? Ima – da ga nema.
Pao je taj snežak beli, ali ne da decu veseli, nego da sedne na dušu našim građankama i građanima, braći i sestrama, komunistima i četnicima, vakserima i antivakserima i lepo ih, sve zajedno, u velikom broju ostavio bez struje i grejanja. I bez vode, ali to već i nije vest za mnoge, i bez snega. Putevi jedva prohodni, Toma Mona u zimskoj idili gura sopstveni auto, nasmejan i srećan zbog naše svetle budućnosti, ljudi cvokoću, a na sednici Vlade vođa grize prste do koske…
„Ne znam šta bih ti rekao, Mićo…“
Pogled odbeglog pacijenta bez primljene terapije gubi mu se u plafon… Kakav luster… Tačno tu da se obesim, baš bi bilo, onako, moćno… Ali, to ja samo, onako, dramoserišem…
Znači, dalje – sneg, sanke, deca, grudve, ti uljezi od Sneška Belića koji nam se kezi u lice dok cupkamo od hladnoće, a posle i u mraku – marš sa spiska zimskih divota!
I sad još i ovi, evropski poslanici. Pa kog đavola ne broje preostale puhove, mrke medvede, šarene tvorove, divokoze, sibirske leoparde, već našli da akaju našeg ekonomskog tigra! Mislim, stvaaarno… Nekakvo moderno ropstvo u Srbiji, Linlong, Rio Tinto, trovanje i zagađenje, ugrožena ljudska prava, sila institucija nad građanima, vređanje, korupcija…
I sad živim u brizi i strepnji koliko prstiju će još naš vođa od besa da izgrize i u koju gredu će da uperi pogled čerez svog bešenja. Zato – mediji, naročito ovi izdajnički, razni fb-ovi, i ostali dostavljači ovakvih vesti, odoste i vi sa mog spiska zimske opuštencije.
Ostaje mi da negde nahvatam „Sam u kući“ i da, preventivno, poskidam sve lustere po kući, jer ne mogu da gledam više u predmete koji su pretnja vođinom životu bez kojeg nama, malima od palube, života u ovakvoj radosti nema.
(Autorka je stalna kolimnistkinja Portala Forum)
