уторак, мај 28, 2024

Ljubodrag Savić: Na ivici smo noža

Slične objave

Podeli

Petar Latinović

Kada bi se sada kriza u Ukrajini završila, recesija bi trajala još godinu, dve ili tri. Problem je što niko tome ne vidi kraj i kriza će biti sve veća. Pogotovo u siromašnim zemljama.

Zbog ekonomske krize u toku su štrajkovi širom Velike Britanije. Funta je na istorijskom minimumu u odnosu na američki dolar za poslednjih 50 godina. Šta će se dešavati sa evrom? Da li će se talas nezadovoljstva izazvan krizom i ratom u Ukrajini preliti na ostatak Evrope? Kako će se to odraziti na Srbiju? Na ova ali mnoga druga pitanja u “Uranku“ na K1 televiziji odgovorio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić. Kako je kazao, sve što nam se sada dešava počelo je s pandemijom.

“Ali, to je samo bilo prvo poluvreme. I ono se završilo. Ovo drugo je još gore. I potrajaće. Situacija u pogledu vrednosti valuta je trenutna i trajaće neko vreme pa će se stvari promeniti. Takve fluktuacije mogu da budu čak i špekulantskog karaktera. Neko kupuje, neko prodaje, svako se bavi time iz nekih svojih razloga. Nekome je u interesu da dolar bude jak, nekome da dolar bude slab. Uvek je bolje kod izvoza da imate potcenjenu domaću valutu prema izvoznom tržištu, jer lakše prodajete. To rade veliki igrači. Suštinski posmatrano, predodređeno je da dolar u dugom roku bude najjači. Zašto? Zato što je američka privreda najstabilnija. Amerika je bila i ostala privreda ‘Broj 1’, koja je samodovoljna. Ne trpi krizu kao Evropa, Rusija, Daleki istok… U dugom roku, dolar će biti najstabilniji, ali on može da potone iz drugih razloga. Njega Amerikanci mogu da čuvaju, a mogu i da ga namerno obaraju. Amerika ga ne brani zato što nema jaku izvoznu privredu. Pušta ga u slobodni tok, jer najveći deo robe dolazi s Dalekog istoka. Time se neke zemlje rukovode“, objasnio je profesor Savić.

Prema njegovim rečima, kriza u najvećim i najbogatijim evropskim zemljama poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke predstavlja pravi šok i za narod, ali i za vlasti. “Oni ne mogu da veruju da im se to dešava u 21. veku – da cene rastu, da nema gasa, struje… Ne mogu da razumeju da im neko preporučuje da smanje temperaturu u stanu na 19 stepeni i da se ne tuširaju svaki dan. Nemačka 30 ili 40 godina nije imala inflaciju. Imala je 2009. ali kratko je to trajalo. To je šok i to se nije očekivalo. Malo ko je mogao da predvidi da će doći do rata. Očekivali smo da se normalan život nastavi nakon pandemije, a onda nas je dočekalo nešto mnogo gore. Evo već tri godine traje kriza, a posebno je teško zapadnom svetu – Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji. Ti ljudi su lepo i udobno živeli, uživali u jeftinim kineskim proizvodima i radnoj snazi s juga Evrope i iz drugih krajeva sveta, jeftinim ruskim sirovinama i energiji. Toga više nema“, rekao je on.

Ističe da će neki, naravno, živeti dobro i dalje, ali da većina neće. “Građani Evrope sve što se dešava doživljavaju kao kataklizmu. U razgovoru sa ljudima koji žive u Nemačkoj, prijateljima i studentima, stekao sam utisak da su ljudi u Nemačkoj zabrinutiji od nas u Srbiji. To je paradoksalno“, rekao je on.

Profesor Savić kaže da je prijatno iznenađenje da se Srbija još uvek prilično dobro drži. “Mnogo bolje nego neke razvijene zemlje, ali naše bisage su tanke i na ivici smo noža. I nije nam prvi put. Mali smo i siromašni. Malo smo isplivali, ali ne mnogo. Održavamo stabilnost zahvaljujući nekim dobrim rezultatima iz prethodnog perioda,ali svi znamo da nema novca koji se ne može potrošiti. Ljudima nije jasno da im država plaća struju. Sve što mi sada pomažemo privredi i stanovništvu, to ćemo kasnije morati da platimo. Ne postoji perpetuum mobile. Evropa, s druge strane, to ne radi, oni daju preporuke za smanjenje potrošnje. Kod njih je socijalna pomoć targetirana, oni pomažu najbogatije ali i ekstremno siromašne. Ljudi u Evropi ne mogu da plate račune uvećane 300 puta“, kazao je dr Savić.

U ovakvim situacijama se, kako kaže, “krpe najveće rupe”. “Evropa nema mnogo samilosti, ima samo neke mere. Kada bi se sada kriza u Ukrajini završila, recesija bi trajala još godinu, dve ili tri. Problem je što niko tome ne vidi kraj i kriza će biti sve veća. Pogotovo u siromašnim zemljama. Nema realnih izvora za pomoć građanima osim zaduživanja pa da buduće generacije plaćaju i druga da povećate poreze. Kada zamrznete cene, što smo mi radili i devedesetih godina, nema efekta na dugi rok. Ali to je iz očekivanja da ljudi prežive i da će ovo brzo da prođe. Ako potraje pet godina, šta će da se desi? Neće ljudi da prodaju proizvode sa zamrznutim cenama. Cena svinje na imanju da bude veća nego finalni prozvod? Neće biti mesa. Država će opet iz rezervi da uskoči, ali to je novi problem. Kineski proizvodi koji su bili jeftini sada putuju duže dva ili tri puta, a kako je poskupeo prevoz uz kursne razlike, ti proizvodi sada su skuplji za 20 do 40 dosto. I Kina je u krizi. A kada kineski proizvod poskupi – svet je dotakao dno“, rekao je on.

Prema njegovim rečima svet sve dublje ulazi u recesiju. “Konflikti izbijaju na svakom delu zemljine kugle, situacija se komplikuje i ovo se skoro neće završiti. Sve više država se uključuje. Čak i da se hipotetički završi sada, i visokorazvijenim državama trebaće mnogo vremena da se oporave. Ako se ikada ozbiljno oporave. Amerika i Kina se dobro ponašaju, kao i zemlje BRIKS-a koje su izvoznice nafta i gasa. Njima nikada nije bilo bolje“, rekao je on.

(K1 TV/MONDO)