петак, јул 12, 2024

Lideri Slovenije, Hrvatske, Austrije, Italije i Mađarske za proširenje EU na zapadni Balkan

Slične objave

Podeli

LJUBLJANA, 22. aprila 2024. (Beta) – Učesnici sastanka na vrhu povodom 20. godišnjice članstva Slovenije u EU složili su se danas u Brdu kod Kranja da je proširenje EU na zemlje zapadnog Balkana u njenom strateškom, ali i bezbednosnom interesu.

“Proširenje je važno … Proširenje znači veliku transformacijsku moć. Mi smo predsednici država koje podržavaju ulazak država Zapadnog Balkana u EU”, rekla je slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar koja je u Brdu kod Kranja ugostila predsednike Hrvatske, Italije, Austrije i Mađarske.

Ona je dodala da će “Slovenija tim zemljama i dalje nastaviti da pruža pomoć”, prenela je Hina.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je rekao da “nije sve u ispunjenju kriterijuma”, već je “nažalost puno i previše toga u politici”, zbog čega države poput Albanije, Severne Makedonije i BiH “nisu otvorile nijedno poglavlje”.

Tu je i Srbija koja se mora odlučiti definitivno gde politički, vrednosno i strukturno pripada. Međutim, sve te države zajedno imaju nominalni BDP manji nego Hrvatska i Slovenija zajedno. Dakle, to je u ekonomskom smislu mali izazov i mala glavobolja za nekog ko bi hteo da nađe rešenje. Ali očito ne želi i za to ne možemo kriviti ni Kinu ni Rusiju. To je naš problem. Neko to zaustavlja“, kazao je Milanović.

Milanović je rekao da Unija mora pronaći “nekakav put razuma da se zadovolji s nečim što je dobro za sve”. “Da pokušamo u svoje društvo dovesti one koji su nam tu blizu, a to su države zapadnog Balkana, a one koji tu nisu, to je već nešto što, bojim se, nadilazi naše mogućnosti jer EU nije SAD, nije Peking”, dodao je.

Austrijski predsednik Alekasander van der Belen je podsetio na usvajanje “istorijskih odluka o početku pregovora s Bosnom i Hercegovinom, Ukrajinom i Moldavijom”. “Austrija podržava te odluke. Imamo svoj jasan strateški interes, a to je dalje proširenje EU. Pre svega mislim na države Zapadnog Balkana koje su naši susedi. Isto tako je naš bezbednosni interes da one uđu u Uniju. Mislim da smo na pravom putu”, kazao je austrijski predsednik.

Predsednik Italije Serđo Matarela podsetio je da je Slovenija postala članica EU zajedno s devet drugih zemalja 2004. godine. “Ako želimo i dalje graditi mir, treba završiti evropski projekat. Danas je to važnije nego ikada. Posebno kada govorimo o državama Zapadnog Balkana, koje već 20 godina čekaju na ulazak. Naravno, ne zaboravljamo Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju”, rekao je Matarela, dodavši da je srećan što se sloveačka predsednica “zauzima za puno sprovođenje ‘šengena'”.

Pirc Musar je prethodno pozvala vlade svih Sloveniji susednih zemalja da zajedno sa slovanečkom vladom “ukinu kontrole na granicama”. “Šengenski režim je veliko postignuće u EU i kod nas, u ovoj regiji, ta je otvorenost granica jedna od glavnih prednosti“, istakla je.

Milanović je takođe rekao da je “za otvorene granice između Hrvatske i Slovenije i svih drugih učesnica i članica ‘šengena'”. “Međutim, ‘šengen’ je jako delikatna struktura i potrebno je da samo malo dune vetar i da se svi prehlade i to se upravo dogodilo. Slovenija je reagovala na način da je zatvorila granice. Iskreno, razumem, ne osuđujem, ali moramo se vratiti na fabričke postavke šengena, a to je da se slobodno putuje“, naveo je Milanović.

Slovenija je u decembru  za šest meseci produžila kontrolu na granicama s Hrvatskom i Mađarskom.

Mađarski predsednik Tamaš Suljoko je takođe rekao da je njegova zemlja predana proširenju Unije i da želi da “omogući što više pregovora o pridruživanju, što pre to bude moguće”, prenela je Hina.

Slovenačka ahencija STA podseća da je današnji sastanak u Brud kod Kranja prvi sastanak predsednika svih Sloveniji susednih država od 24. juna 2011, kada ih je okupio tadašnji predsednik Danilo Tirk povodom 20. godišnjice nezavisnosti Slovenije.

Slovenija je, nakon potvrde građana na referendumu, u Uniju ušla u “velikom proširenju” 1. maja 2004. zajedno sa još devet zemalja  Mađarskom, Češkom, Slovačkom, Poljskom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Maltom i Kiprom.